Цетина — разлика између измена

| име = Цетина

| слика = Cetina mouth.JPG

| опис = Ушће реке Цетине у [[Јадранско море]]

| мапа =

| опис_м =

| дужина = 105

| проток = 4-6

| површина_слива = 3.700<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] наводи "1.950 кмkm²"</ref>

| извор = код села [[Цетина (Цивљане)|Цетина]]

| ушће = [[Јадранско море]]

| области = [[Далмација]]

| притоке =

| слив = Јадрански

| градови = [[Сињ]], [[Триљ]], [[Омиш]]

'''Цетина''' је река у јужној [[Хрватска|Хрватској]], у централној [[Далмација|Далмацији]]. Укупна дужина реке је око 105 кмkm<ref>[[Мала енциклопедија Просвета]] наводи „око 102,5 кмkm</ref> <br /><ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ каже 100,5 кмkm</ref>, површина слива 3700 кмkm², а извире на надмосрској висини од 385 м. Извире испод [[Динара|Динаре]], а улива се у [[Јадранско море]]<ref name="Omisinfo">[http://www.omisinfo.com/hr/omis/prirodne-znamenitosti-omisa/rijeka-cetina.htm -{http://www.omisinfo.com}-], Приступљено 30.4.2013.</ref>. Река је пловна у дужини од 7 кмkm (од ушћа до насеља [[Радманове Млинице]])<ref name="Omisinfo"/>. Крај око реке Цетине се често назива ''Цетинска крајина''<ref name="Cirilica">[http://www.cirilica.org/lat/dokumenti/istik/cetina01.html -{www.cirilica.org}-], Приступљено 30. 4. 2013.</ref>, а сама река је у раном [[средњи вијек|средњем веку]] чинила границу између [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] према писању [[списак византијских царева|византијског цара]] [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] ([[913]]—[[959]]).

Цетина извире на северозападним падинама планине [[Динара]], у близини села [[Цетина (Цивљане)|Цетине]] које је удаљено 7 кмkm од насеља [[Врлика]]. Око 15 km од извора у Цетину се преко водопада улива мала речица Драговић<ref name="Cirilica"/>. На ушћу ове речице у Цетину се налазио православни [[Манастир Драговић]] који је потопљен изградњом бране. У близини насеља Врлика почиње [[Перучко језеро]], које је настало изградњом бране на око 25 кмkm низводно. Потом река протиче кроз [[Сињско поље]], а после скреће у правцу истока, па поново скреће на запад око планине [[Мосор (Хрватска)|Мосор]], пре него што дође до ушћа у Јадранско море код града [[Омиш]]а. Цетина је најдужа река у Далмацији. Река је богата [[водопад]]има од којих је највећи Велика Губавица који, са својих 49 метара<ref>[[Енциклопедија Југославије]] ЈЛЗ из 1982-</ref> висинске разлике, спада међу највеће водопаде у Хрватској<ref name="Omisinfo"/><ref>[[Мала енциклопедија Просвета]], издање из 1959.</ref>. Бетонском браном код Пранчевића већи део воде из Цетине скренут је тунелима испод [[Мосор (Хрватска)|Мосора]] до ХЕ Сплит. У току лета просечан проток кроз реку износи 4-6 мm³/сs, а у току кишне сезоне проток знатно расте<ref name="Omisinfo"/>.

== ИзвориРеференце ==