Фанариоти — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Посредством патријаршије у Цариграду, фанариотска заједница је такође вршила знатан утицај на вођење послова у осталим помесним црквама на подручју Османског царства. Фанариотско уплитање у послове осталих источних патријаршија (Антиохија, Јерусалим, Александрија) довело је до постепеног нарушавања канонског положаја тих древних цркава. На другој страни, фанариотска политика је издејствовала потпуно укидање [[Српска патријаршија (1557-1766)|Српске патријаршије]] (1766) и [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]] (1767), што је довело до тешких последица по православне [[Историја Срба|Србе]] и друге [[Јужни Словени|Словене]] у Османском царству.{{sfn|Runciman|1968|p=}}
Окосницу фанариотске [[идеологија|идеологије]] чинио је ''панхеленизам'', који се није огледао само у племенитим тежњама ка ослобођењу православних [[Грци|Грка]] од турске власти, већ је у исто време обухватао и шире замисли о постепеном превођењу негрчких православаца у грчки национални корпус. Такве тежње су биле првенствено усмерене према православним Словенима у Османском царству, које је према фанариотским замисима требало погрчити, путем наметања грчке јерархије, грчке литургије и [[грчки језик|грчког језика]] у црквеној управи. Таква фанариотска политика довела је до тешког нарушавања грчко-словенских односа у многим областима, а највећи раскол се догодио 1870. године,
== Историја ==
Формирање фанариотске заједнице је започело након турског освајања Цариграда (1453). У новонасталим околностима, знатан део грчких првака, како световних тако и црквених, усредсредио је своје напоре ка обезбеђивању неопходних предуслова за опстанак грчке православне заједнице, не само у Цариграду већ и широм Османског царства. Први корак ка том циљу учињен је регулисањем положаја Цариградске патријаршије код нових власти, чиме се створен модел који је опстао све до почетка 20. века.{{sfn|Runciman|1968|p=}}
Фанариоти потичу из класе богатих грчких трговаца, од којих је већина тврдила да вуче порекло од племенитих [[византијско царство|византијских]] породица. Имали су велики утицај на управу у Османском царству на подручју [[Балкан]]а од [[18. век|XVIII века]]. Углавном су куповали или градили куће у четврти Фанар у којој је резиденцију имао [[Васељенски патријарх]], који је по османском управном систему био сматран верским и световним вођом свих православних хришћана у Османском царству. Фанариоти су првенствено настојали ући у ужи круг [[Патријарх]]ових сарадника, и на тај начин постати утицајни у друштву.
| |||