Језичко чистунство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
'''Језичко чистунство''' или '''језички пуризам''' је настојање да се употреба речи страног порекла у речнику језика сведе на најмању могућу разину. До чистоће језика се долази одстрањивањем страних речи и налажењем одговарајуће домаће речи. У поновну употребу могу се увести речи попут [[Arhaizam|архаизама]], [[Неологизам|новотвореница]], [https://sr.wikipedia.org/sr-ec/[Kalk |калкова]] или речи из блиских језика.
 
== Врсте језичких чистунстава ==
Ред 5:
 
=== Према приступу: ===
 
* '''Чистунство архаизмима''': Чишћење језика се спроводи поновном употребом домаћих речи које су некад биле део активног лексика језика. Може се појавити у поступку оживљавања језика, као што је то био случај у оживљавању [[Хебрејски језик|хебрејског]] језика
* '''Етнографско чистунство''': Врста заснована на подстицању села, народних прича и наречја. Уводе се речи из руралних средина, углавном мање познате већини становништва. Најбољи пример је [[:en:Nynorsk|Новонорвешки]] језик.
* '''Елитистичко чистунство''': Увођење домаћих речи који се користе у високом друштву, и њихово ширење на ниже слојеве становништва.
* '''Реформно чистунство''': Понекад постоји тежња да се уклоне стране речи, које су показатељ неког неповољног раздобља у [[Историја|повести]]. Пример тога је уклањање [[Персијски језик|персијских]] и [[Арапски језик|арапских]] речи за време реформе [[Турски језик|турског]] језика током владавине [[Мустафа Кемал Ататурк|Ататурка]], са жељом да се отараси [[Османски турски језик|османског]] језика. Постоје и случајеви чишћења језика након деколонизације ([[Свахили (језик)|свахили]], [[Хинди (језик)|хинди]]), као и чишћења језика у тежњи смањења споразумевања са говорницима других народа ([[Индонежански језик|индонежански]] и тзв. [[Хрватски језик|хрватски]] језик).
* '''Родољубно чистунство''': настојање да се уклоне сви страни елементи из језика. Примери су [[Norveški jezik|високонорвешки]], [[Корејски језик|севернокорејски]] и тзв. [[:en:Linguistic_purism_in_English|Англиш]]<ref name=":0">{{Citation|title=Atomic Theory (Uncleftish Beholding): A Reading in Anglish|url=https://www.youtube.com/watch?v=gw9_vxlB1tg|date=2017-01-26. 01. 2017|accessdate=2019-02-23. 02. 2019|last=ExaByte Spyder}}</ref>. [[Французи]], [[Нијемци|Немци]], [[Грци]] и [[Летонци]] су познати по склоности давању предности новотвореницама у односу на стране речи.
 
=== Према интензитету: ===
 
* '''Маргинално чистунство''': Чишћење језика, без намере да се усвојене речи користе у већим скупинама људи.
* '''Умерено чистунство''': Чистунство у ком се даје блага предност домаћим речима.
Линија 21 ⟶ 19:
 
=== Према језикословној разини: ===
 
* '''Речничко чистунство''': Уклањање туђица из речника, углавном се ставља нагласак на корен речи.
* '''Правописно чистунство''': Уређење правописа како би се одстранила страна правописна правила или домаћа правописна правила која се не свиђају језичком чистунцу који реформу спроводи.
Линија 30 ⟶ 27:
=== Ултрапуризам: ===
Потпуно уклањање свих страних елемената језика, укључујући и најстарије туђцие и позајмљенице, све врсте речи и творбена правила.