Азија — разлика између измена

| становника = 4.164.252,000<ref name=wa>{{cite web|url=http://www.worldatlas.com/geoquiz/thelist.htm|title = Continents of the World | work=The List|publisher=Worldatlas.com|accessdate = 25. 7. 2011.|archiveurl= https://web.archive.org/web/20110722181955/http://www.worldatlas.com/geoquiz/thelist.htm|archivedate = 22. 7. 2011.|deadurl= no}}</ref>

'''Азија''' (од [[Феникија|феничанске]] и [[Акадско царство|акадске]] речи ''-{asu}-'' што значи „излазак сунца”– према томе, Азија је „земља изласка сунца”),<ref>{{Cite news|url=http://edukacija.rs/zanimljivosti/kako-su-kontinenti-dobili-imena|title = Како су континенти добили имена?| last =|first=|date=022. 022. 2015.|work=Edukacija|access-date accessdate= 10. 2. 2018.|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.dgt.uns.ac.rs/download/azija200516.pdf|title=Азије - физичко-географске карактеристике|last=|first=|date=|website=|publisher=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-dateaccessdate=}}{{Мртва веза|date=11. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> највећи је и најнасељенији [[континент]].<ref name="britannica" /> Она заузима 30% [[Земља|Земљине]] површине, 80% површине Евроазије и готово се у потпуности налази на [[Северна хемисфера|северној]] и источној хемисфери, тек се поједина [[Индонезија|Индонезијска острва]] налазе ван ових граница ([[Архипелаг|Архипелази]] на крајњем југоистоку прелазе на јужну полулопту, а [[Чукотско полуострво]] на западну полулопту).<ref>{{Cite web|url=https://www.shtreber.com/Osnovni-gegrafski-podaci-Azije|title = Основни географски подаци Азије| last =|first=|date=|website=Shtreber|publisher=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-dateaccessdate=099. 022. 2018.}}</ref> Састоји се од 49 [[Држава|земаља]] и излази на три [[океан]]а: [[Индијски океан]] на [[југ]]у, [[Северни ледени океан]] на [[север]]у и [[Тихи океан]] на [[исток]]у.<ref name="а">[http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv0520/Azija/Azija.htm „Азија“], ''-{znanje.org}-''. Приступљено [[28. јануар]]а [[2014]].</ref> Азија је, у просеку, највиши континент на свету (950-{m}-). Према мишљењу геолога, Азија је најстарији континент.<ref name="б">[http://www.dgt.uns.ac.rs/download/regeo_predavanja1.pdf „Азија: Физичко-географске карактеристике“], Др Гордана Јовановић, Даниела Арсеновић, ''[[Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду]], Департман за географију, туризам и хотелијерство'' - званичан сајт. Приступљено [[29. јануар]]а 2014.</ref> Површина овог континента је 44,4 милиона -{km}-² (без Антарктика).<ref name="а"/>

Азија је највећи континент на свету, а највећи део Азије се налази на [[Северна хемисфера|северној]] и источној хемисфери. Дели више хиљада километара копнене границе са [[Европа|Европом]], и стога се ова два континента често називају заједничким именом [[Евроазија]]. По неким мишљењима, теоретска граница иде реком [[Урал (река)|Уралом]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], и Кумо-Маничком долином до [[Азовско море|Азовског мора]]. Постоје и мишљења да границу између Азије и Европе чине Урал и [[Каспијско језеро|Каспијско море]], и да цело некадашње Совјетско закавказје још спада у Европу. Ипак ове теорије су без неког великог практичног значаја. Урал је посматрано географски и културно пре веза, а не преграда између два континента. Раније је Азија имала копнену везу са [[Африка|Африком]], али их сада одваја [[Суецки канал]]. Између Азије и [[Америке]] се простире [[Тихи океан]], али су на крајњем северу удаљене само 92 km. Научници сматрају да су преко овог теснаца зими кад је море залеђено, преци [[Američki starosedeoci|Индијанаца]] дошли из Азије у Америку. У новије време, овај пут су користили руски колонисти да стигну на [[Аљаска|Аљаску]].<ref name=Britannica>{{cite encyclopedia|title=Asia | url=http://www.britannica.com/eb/article-9110518/Asia | encyclopedia=eb.com, Encyclopædia Britannica |year=2006| location=Chicago | publisher=Encyclopædia Britannica, Inc.}}</ref><ref name="ReferenceA">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher= National Geographic Society |isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref>

Природни условиГеографија, који су разноврсни омогућавају гајење бројних усева. Азија је домовина већине жита. Монсунске земље данас учествују са око 90 % у светској производњи пиринча. Врло је значајна и производња јечма у северној Кини, и северној Индији, кукуруза у јужној Кини, и малој Азији. За домаћу исхрану велики значај има производња кромпира, и соје. У тропским пределима се производе шећерна трска, зачини и кокосова палма. Азија у производњи чаја учествује са 90 %. Велики значај, такође, има и гајење каучука, јер Азија даје око 90 % светске производње.<ref name="б"/>

Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: [[сумер]]ска у Месопотамији, [[Хетити|хетитска]] у [[Мала Азија|Малој Азији]] (XX век пре нове ере.), [[Асирско краљевство|асирска]] (1250 – [[600. п. н. е.]]) у Месопотамији, као и [[халдејско краљевство|вавилонска]] (око 600. п. н. е.). Потом следи [[ахеменидско царство|персијски]] период од VI до IV века пре нове ере.<ref name="б"/> У Индији је од двадесетог20. века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере. У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: [[јудаизам]], [[хришћанство]] и [[ислам]]. Индија је домовина [[хиндуизам|хиндуизма]] и [[будизам|будизма]], из којих су се развили [[конфучијанство]] и [[шинтоизам]], који преовлађују у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. [[Анимизам]] и [[тотем]]изам су сачувани само код мање развијених народа.

* У земље које су се индустријализирале припадају углавном извознице нафте [[Иран]] (Ј), [[Ирак]] (З), [[Кувајт]] (З), [[Саудијска Арабија]] (З) и [[Уједињени Арапски Емирати]] (З) (и вероватно делимично и подручја бившег Совјетског савезаСавеза богата нафтом).

Бруто национални производ мерен на бази курса валуте, Јапан је највећа привреда Азије и друга у свету. У Азији, након Јапана следи Кина, Јужна Кореја и Индија. [[Привреда Јапана]] је већ десенијама најјача привреда Азије. Док се у Јапану од 1990-тихих економска ситуација погоршала, у истом периоду су Кина и Индија, на глобалном нивоу, исказале раст привреде од више од 10 односно 7% на годишњем нивоу. Међутим, још увек је Јапан водећа привредна земља Азије и (поред Русије која већим делом припада Европи) једина држава на континенту [[Г8|чланица Г8]] водећих индустријских земаља свјета. Сведено на паритет куповне моћи, Кина и Индија данас имају већи бруто национални производ од Јапана.

Након [[Други светски рат|Другог светског рата]], од 1960-тихих убрзан је привредни раст нарочито у земљама дуж обале Тихог океана, од чега су највише профитирале Јапан, Јужна Кореја, Кина као и бивше британске колоније Хонгконг и Сингапур, које су своје економије везале за економију САД. Тек [[1980]].тих година развиле су се неке државе у источној и југоисточној Азији исказујући брз економски раст кречући се од земаља у развоју према статусу индустријске земље. То су "земље-тигрови": Хонгконг (тада још увек крунска колонија [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске|Уједињеног Краљевства]]), Кина, Сингапур и Јужна Кореја. Од 1997/1998. године почео је прави привредни ''бум'' у многим од ових земаља чиме је завршена "азијска криза", која је била велика финансијска и валутна криза. Од тага економије ових држава полако расту, али је након великог раста до 10% пре кризе, сада раст ограничена само на 5 до 6%.

Већина држава у централној и северној Азији били су до распада 1990/1991. део Совјетског савезаСавеза те тако плански орјентиране привреде. Економија ових земаља је највећим делом обиљежена пољопривредом и [[Тешка индустрија|тешком индустријом]]. Богатство сировинама у неким подручјима попут нафте и земног гаса нарочито око Каспијског језера и понегде у сибирској тундри све више добијају на значају, због повећане светске потражње за енергентима носећи са собом и одређене непожељне посљедице за становништво као што су загађење околине, корупција и ратови.

Иран, Пакистан и [[Турска]] основали су 1985. Организацију за економску сарадњу (ЕЦО), из које је требало такође да настане слободна трговинска зона. Након распада Совјетског савезаСавеза, сарадњи са овим савезом приступили су и Авганистан, Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан. Међународни значај ове организације је првенствено због богатих природних ресурса и стратешког положаја као транзитни коридор за ове робе према Европи и према Кини.

<ref name="china3">{{Cite journal|last=Rana| first = Pradumna B.| title = Monetary and Financial Cooperation in East Asia: The Chiang Mai Initiative and Beyond (serija: Economics Research Department Working Paper Series)| url = http://www.adb.org/Documents/ERD/Working_Papers/wp006.pdf| year = 2002| format = PDF| accessdate = 23. 1. 2010.| journal = | archive-url = https://web.archive.org/web/20101206173441/http://www.adb.org/Documents/ERD/Working_Papers/wp006.pdf| archive-date = 066. 12. 2010| dead-url = yes| df = }}</ref>

* {{Cite book|ref=harv |title = National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher= National Geographic Society |isbn=978-0-7922-7528-2|pages=}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."

* {{Cite book|ref=harv | title = The myth of continents: a critique of metageography |first=Martin W. | last =Lewis|first2= Kären | last2 =Wigen|publisher=University of California Press |year=1997|isbn=978-0-520-20743-1| location=Berkeley and Los Angeles}}

* {{Cite book|ref=harv | last =Ventris|first=Michael| first2=John | last2 =Chadwick| title = Documents in Mycenaean Greek | edition=2nd |year=1973| location=Cambridge | publisher=University Press}}

* {{Cite book|ref=harv | last =Kamal|first=Niraj|title = Arise Asia: Respond to White Peril|location=New Delhi|publisher=Wordsmith|year=2002|isbn=978-81-87412-08-3|pages=}}

* {{Cite book|ref=harv|author =Duka C.|title = World Geography|publisher = Rex Bookstore, Inc|year=2007|isbnid=971234696XISBN 971-23-4696-X||pages=218}}

* {{Cite book|ref=harv| last =П|first=Кондрашов А..|title = Новейшая книга фактов: для самых умных и любознательных в вопросах и ответах : в 3-х томах|publisher = RIPOL classic|year=2008|volume =1|isbn=978-5-386-00347-0||pages=494}}

* {{Cite book|ref=harv| last =О|first=Чубарьян А..|title = Российский европеизм|location =М.|publisher = ОЛМА-ПРЕСС|year=2005|isbn=978-5-224-05369-8||pages=416}}

* {{cite web|title=Display Maps | work=The Soil Maps of Asia | publisher=European Digital Archive of Soil Maps – EuDASM | url=http://eusoils.jrc.ec.europa.eu/esdb_archive/EuDASM/asia/indexes/idx_country.htm | accessdate=26. 7. 2011 | archive-url=https://web.archive.org/web/20110812114558/http://eusoils.jrc.ec.europa.eu/esdb_archive/EuDASM/asia/indexes/idx_country.htm | archive-date=12. 088. 2011 | dead-url=yes | df= }}

* {{cite web|title=Asia Maps | work=Perry-Castañeda Library Map Collection | url=http://www.lib.utexas.edu/maps/asia.html | publisher=University of Texas Libraries | accessdate=20. 7. 2011 | archiveurl=https://web.archive.org/web/20110718061834/http://www.lib.utexas.edu/maps/asia.html | archivedate=18. 077. 2011 | deadurl=no | df= }}

* {{cite web|title=Asia | publisher=Norman B. Leventhal Map Center at the Boston Public Library | url=http://maps.bpl.org/search_advanced/?mtid=786 | accessdate=26. 7. 2011 | archive-url=https://web.archive.org/web/20110929144209/http://maps.bpl.org/search_advanced/?mtid=786 | archive-date=29. 099. 2011 | dead-url=yes | df= }}

* {{cite journal|title=What is Asia? | url=http://afe.easia.columbia.edu/geography/geo_whatis.html | last =Bowring|first=Philp| journal=Eastern Economic Review | volume=135 | number=7 | date = 12. 2. 1987 | publisher=Columbia University Asia For Educators}}