Нико више није одавао почаст правој Афродити, њена светилишта запустела су запустела, а прекомерно дивљење једној смртници прелило је чашу и изазвало страшан гнев богиње. Она, Афродита, небесна, мати природе, држитељка васионе, богиња љубави и све лепоте, да дели почаст и дивљење са једном смртницом? Да ли је [[Парис]] њој забадава признао награду лепоте због које је вођен тројански рат? Немогуће! Хулитељка морала је да се казни. Да би се осветила, Афродита је позвала свог сина [[Ерос]]а, бога заљубљености, којег је родила са богом рата, и заклела га да пронађе најгорег и најнедостојнијег човека и да у срцу прелепе Психе распламса луду љубав према њему. Што Афродита није знала, Ерос се заљубио у прелепу али усамљену Психу, што Афродита није знала.
"Рани девојку са најжешчојнајжешћом љубавиљубављу к најнижем човеку од човека, коме је судбина покрала сву част, имање и здравље, да,оним који је толико одбачен да се на целој земљи нема наћи једнак њему у беди!" Тако је говорила богиња, и тако је требало да се деси.
