Југозападна Азија — разлика између измена

'''Југозападна Азија''' је [[субрегија|подрегија]] [[Азија|Азије]] која обухвата њен југозапад. Термин '''западна Азија''' ({{јез-енг|Western Asia}}; географски појам који користе [[Уједињене нације|Уједињене нације]] у својој [[Макрогеографски региони Уједињених нација|категоризацији геополитичких подрегија]]) обично се користи у писању о археологији и касној праисторији регије. Висока цивилизација Југозападне Азије се развила већ средином 4. миленијума пре нове ере. За разлику од [[Блиски исток|Блиског истока]] који је нејасно дефинисана регија и који обично укључује државу [[Египат]], западна Азија је чисто [[физичка географија|географски]] термин који обухвата југозападни крај Азије.

Дуж северног дела регије, од Турске до Ирана и Авганистана, пружају се геолошки млађе, набране планине с мањим или већим висоравнима између њих. Највеће су [[Анатолијска висораван]] у Турској и [[Иранска висораван]] у Ирану. Подручје је сеизмички врло нестабилно и немирно, па су чести катастрофални [[земљотрес]]и.<ref name="beaumont-pg22">{{harvnb|Beaumont|1988|p=22}}</ref> На југу регије пружају се геолошки старе и заравњене плоче с бројним раседима. На западу се истиче дубока потолина Мртвог мора, која са 418 метара испод површине мора представља најнижу тачку на Земљи.<ref>{{cite web|url=http://asterweb.jpl.nasa.gov/gallery-detail.asp?name=deadsea|title=ASTER Image Gallery: The Dead Sea|publisher=NASA|access-dateaccessdate=011. 11. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20110706200454/http://asterweb.jpl.nasa.gov/gallery-detail.asp?name=deadsea|archive-date=066. 077. 2011|dead-url=yes|df=}}</ref> У централном делу регије налази се пространа и наплавна низија река Еуфрат и Тигар која дели планински север од плочастог југа.

Осим у планинским крајевима и неким нижим ивичним деловима на северу, широм регије влада несташица воде.<ref name="ipcc-1997">{{cite web|url=http://www.grida.no/publications/other/ipcc_sr/?src=/climate/ipcc/regional/index.htm|title=Chapter 7: Middle East and Arid Asia|work=IPCC Special Report on The Regional Impacts of Climate Change: An Assessment of Vulnerability|publisher=United Nations Environment Programme (UNEP), Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC)|year=2001|access-dateaccessdate=26. 088. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303201222/http://www.grida.no/publications/other/ipcc_sr/?src=%2Fclimate%2Fipcc%2Fregional%2Findex.htm|archive-date=033. 033. 2016|dead-url=yes|df=}}</ref> Изузетак су ''Зелени плодни полумесец'' с Еуфратом и Тигром, највећим рекама Југозападне Азије. Обиље вода из планинског изворишног подручја дају овом појасу обележја питомости и плодности у пустињском окружењу.

У климатском погледу Југозападну Азију обележавају велики контрасти. У највећем делу регије свуда је вруће и врло сушно, често са мање од 200 милиметара падавина током године. Идући према северу количине падавина се повећавају па се губи [[Полупустиња|полупустињски]] и [[Пустиња|пустињски]] карактер. Западне обале регије имају средоземна обележја и најгушће су насељени крајеви. У складу с климатским приликама развијен је и вегетацијски покривач. Суве [[Степа|степе]] и полупустиње преовлађују у низијама и затвореним висоравнима, на југу су огромна пустињска пространства (пешчане и камене пустиње), уз обалу [[Средоземно море|Средоземног мора]] је уски појас медитеранске вегетације, а биљни свет је најразноврснији и најбогатији на [[Кавкаске планине|Кавказу]], где је врло изражена климатско-вегетацијска вертикална зоналност.<ref name="азија">Денис Шехић, Атлас Азије. Политика, 1. изд, Београд. ISBN {{page|year=|isbn=978-86-86809-02-5|pages=}}</ref>

Састав становништва Југозападне Азије прилично је сложен. Трећину чине [[Арапи]], а од неарапског становништва највише има [[Турци|Турака]] и [[Иранци|Иранаца]]. На северозападу живи око 10 милиона припадника кавкаских народа ([[Јермени]], [[Азербејџанци]] и [[Грузијци]]), на истоку су [[Афганци]] или [[Паштуни]] и [[Таџици]], а у Левантском приморју живи око 5 милиона [[Јевреји|Јевреја]]. Курди (око 20 милиона) немају сопствену државу, већ су раштркани у планинском Курдистану (''земља Курда'') који се налази у деловима [[Турска|Турске]], [[Сирија|СиријеСиријеи]]и [[Иран]]а. За властиту државу боре се већ деценијама и палестински [[Арапи]].

{{Commonscat-inline|Western Asia}}