Троцкизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Комунизам}}
'''Троцкизам''' је назив за [[марксизам|марксистичку]] теорију према тумачењу руског револуционара [[Лав Троцки|Лава Троцкога]], која је по њему добила име. Троцки је себе сматрао [[ортодоксни марксизам|ортодоксним марксистом]] и [[бољшевизам|бољшевиком]]-[[лењинизам|лењинистом]], те је подржавао успоставу [[авангардна партијаавангардизам|авангардне партије]] [[пролетаријат|радничке класе]]. Његови су се политички ставови значајно разликовали од [[стаљинизам|стаљинистичких]], пре свега у инсистирању на [[перманентна револуција|перманентној револуцији]] насупрот концепту [[Социјализам у једној земљи|социјализма у једној земљи]], за којег је сматрао да представља одступање од [[пролетерски интернационализам|пролетерског интернационализма]], као и у веровању да аутентична [[диктатура пролетаријата]] мора да се темељи на самоеманципацији радничке класе и масовној демократији, а насупрот јачању никоме одговорне бирократије која се развила у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-у после Лењинове смрти.<ref>cf for instance, Trotsky, Leon, ''The Permanent Revolution (1928) and Results and Prospects (1906)'', New Park Publications, London, (1962)</ref><ref>''What is Trotskyism'' (1973) [[Ernest Mandel]]</ref>
 
Троцки, који је за време [[руска револуција|руске револуције]] био идеолошки и лично близак [[Владимир Лењин|Лењину]], играо је важну улогу у тим догађајима, па се понекад назива ''су-вођом'' револуције.<ref>Lenin and Trotsky were "co-leaders" of the 1917 Russian Revolution: http://www.icl-fi.org/english/wv/archives/oldsite/2004/RCP-823.htm</ref> Своје виђење званичне марксистичко-лењинистичке идеологије је почео да формулише 1920-их након Лењинове смрти, али је због тога дошао у сукоб с другим партијским и револуционарним вођама, од којих је најјачи постао [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]. Ти су сукоби своју ескалацију добили када је Троцки избачен из [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]], а његови ставови званично забрањени у СССР-у. Троцки је отишао у егзил, али је захваљујући угледу стеченом у револуцији и грађанском рату задржао део следбеника, поготово у иностранству, где је понекад долазило до раскола [[комунистичка партија|комунистичких партија]] на ''правоверне'' стаљинистичке и троцкистичке фракције.