Токај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП |
||
Ред 29:
Овај вински предео се први пут помиње под именом Токај [[1067]]. године. Сам град се помиње [[1353]]. Прво утврђење је било типа ''motte-and-bailey'', које је уништено током монголске инвазије Мађарске. Токај је већ током [[14. век]]а имао стеновито утврђење које је припадало тврђани [[Диосђор]] (Diósgyőr estate).
Након [[1450]]. године град је постао власништво породице Хуњади. Након устоличења [[Матија Корвин|Матије Хуњадија]] (Mátyás Hunyadi) за краља, Токај постаје краљевско утврђење. Ослободили су Аустријанци 1685. године тај град од Турака.<ref name="аутоматски генерисано1">"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> [[1705]]. године [[Ференц II Ракоци]] (Francis II Rákóczi) наређује да се утврђење сруши.
У Токају одржаван годишњи вашар шест пута: 25. марта, 24. јуна, 25. јула, 21. септембра, 26. октобра, 21. децембра.<ref>"Даница", забавник, Беч 1828. године</ref>
Ред 41:
== Срби у Токају ==
{{прерађивање}}
Присуство Срба у Токају примећено је у оно време када је насељаван и Српски Ковин, на Чепељској ади.<ref
Јован Запоља је боравио у првој половини 16. века у варошици Токају. Било је то време (1536) када се прочуо "подигао" један Рац (Србин), који је око себе окупио силан православни народ од ердељске и липовске стране. Тог човека су Мађари назвали "Црни човек". Реч је била о Цару Јовану - Црном, Чрновићу који је водио порекло од племена Анђелије, удове Стевана Бранковића. Седиште његове "земље" било је у Суботици. Запоља је позвао Црног цара на разговор, који је са десетак Срба коњаника посетио Токај.
| |||