Етнички Муслимани у Србији — разлика између измена

Етнички ''Муслимани'' у Србији се сматрају делом [[Муслимани (народ)|муслиманског народа]] као посебног [[Јужни Словени|јужнословенског]] народа који је као такав био признат у бившој [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији]], а самим тим и у [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичкој Републици Србији]].{{sfn|Ćerić|1968|p=}}

За време постојања [[СФРЈ]], велика већина муслиманског народа била је изразито југословенски оријентисана.{{sfn|ĆerićJović|19682013|p=133-134}} Међутим, у раздобљу између 1990. и 1992. године дошло је до наглог успона [[Национализам|националистичких]] снага, чиме је дат замах [[сепаратизам|сепаратистичким]] тенденцијама у односу на Југославију као заједничку државу свих њених народа. Ова политика је била праћена успоном ''етничког'' [[Интегрално бошњаштво|бошњаштва]], које је тежило да све југословенске [[Муслимани (народ)|Муслимане]], без обзира на њихово порекло, претвори у ''етничке'' [[Бошњаци (народ)|Бошњаке]]. На [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму]] који је одржан у почетком 1992. године, велика већина босанско-херцеговачких Муслимана се определила се за отцепљење [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] од Југославије, што је довело до политичког цепања муслиманског народа у виду државно-политичкогдржавног одвајања босанско-херцеговачких Муслимана од преосталих југословенских Муслимана у Србији и Црној Гори ([[СР Југославија]]).{{sfn|Velikonja|2003|p=237-238}}

Додатни корак ка разбијању јединства муслиманског народа учињен је 1993. године на [[Први бошњачки сабор|Првом бошњачком сабору]] у Сарајеву, када је одлучено да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у ''етничке'' [[Бошњаци (народ)|Бошњаке]], чиме је том старинском регионалном називу за становнике [[Босна|Босне]] дато ново ''етничко'' значење.{{sfn|Jović|2013|p=145-146}} Ова одлука изазвала је бројне недоумице, како међу Муслиманима у [[Херцеговина|Херцеговини]], који се никада (чак ни у регионалном смислу) нису сматрали ''Бошњацима'', тако и међу Муслиманима у Србији и Црној Гори, што је током наредних година довело до нових расправа и трајних подела. Првобитни покушаји ''бошњачења'' нису наишли на опште прихватање међу етничким Муслиманима у Србији, тако да је први званични корак ка усвајању ''бошњачких'' одредница био учињен тек 1998. године, када је путем прегласавања донета одлука да се дотадашње ''Муслиманско национално вијеће Санџака'' преименује у ''Бошњачко национално вијеће Санџака''.<ref>[http://fotw.fivestarflags.com/cs-sanja.html Sandžak (Region, Serbia, Montenegro)]</ref> Упркос тенденцијама у виду [[бошњачење|бошњачења]], односно превођења у ''бошњачки'' етнички корпус, део етничких Муслимана у Србији и Црној Гори задржао је своју народну посебност и своје традиционално име.{{sfn|Jović|2013|p=144}}