Јулија Хуњади — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустрија]]
| сахрањен =
| функција = Кнегиња Србије
Линија 30 ⟶ 26:
[[Датотека:Princess Obrenowitch.jpg|лево|175п|Јулија Обреновић]]
[[Датотека:Vencanje mihaila i julije.jpg|мини|десно|290п|<center>Венчање кнеза Михаила са грофицом Јулијом Хуњади литографија непознатог аутора ([[Историјски музеј Србије]])]]
Рођена је 1831. године у Бечу у племићкој породици [[Хуњади]] ({{јез-мађ|Hunyady de Kéthely}}) као кћерка грофа Ференца Хуњади де Кетељија (1804-1882) и грофице Јулије Зичи де Зич ет Васонке. Јулија Хуњачи је била изузетно лепа жена, у коју се кнез Михаило јако заљубио. Удала се 20. јула/1. августа 1853. године у руској капели у Бечу за кнеза Михаила [[Обреновићи|Обреновића]], који је живео у [[Беч]]у као изгнани бивши српски кнез. До [[Светоандрејска скупштина|Светоандрејске скупштине]] и повратка Обреновића на трон Србије 1858. године, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање
[[Датотека:Kastiel.JPG|мини|Замак Иванка]]
По смрти кнеза Милоша, 1860. године, кнез Михаило је по други пут постао владајући кнез Србије, а Јулија кнегиња Србије. Учествовала је заједно са кнезом у јавном животу, приређивали су балове и хуманитарне вечери и лутрије на двору. За њу је 1861. године у [[Саборна црква у Београду|Саборној цркви]] у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев, са иконом [[Богородица|Богородице]]. Српски језик учила је уз помоћ [[Ђуро Даничић|Ђуре Даничића]] и уз разговор са својим свекром кнезом Милошем који није познавао стране језике. Књегиња Јулија је изневерила свог супруга који ју је веома волео, ступајући 1856. године у недозвољен однос са немачким грофом Аренбергом.<ref>"Време", Београд 4. мај 1925. године</ref> За то брачно неверство кнез Михаило је сазнао тек 1861. године, из једног писма. Она и кнез Михаило су се због тога раставили „од постеље и стола“ писменим споразумом од 18. новембра 1865. године. Тим споразумом је утврђено да јој кнез Михаило поклања своју палату у Бечу и годишњу ренту од 5500 дуката. Јулија се тада одрекла титуле српске кнегиње задржавајући назив кнегиња Јулија Обреновић и пристајући на законе православне цркве у случају ако би кнез тражио коначан развод. Од 1865. године она је живела у Бечу, одвојено од кнеза Михаила. У браку нису имали деце.<ref>[[Коста Христић|Коста Н. Христић]]: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд. {{page|year=1989|id=ISBN 86-19-01637-7|pages=}} {{COBISS|ID=8503296}}</ref>
| |||