Срби муслимани — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 23:
{{Главни чланак|Гајрет}}
 
Гајрет, од [[1929]]. године познато и као Српско муслиманско просвјетно-културно друштво, било је културно друштво основано [[1903]]. године које је промосисало српски идентитет међу словенским муслиманима у [[Аустроугарска|Аустроугарској]] (данашњој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]).{{sfn|AllworthRamet|1994|p=125}} Организација је сматрала да су Муслимани Срби који немају националну свијест.{{sfn|AllworthRamet|1994|p=126}} Виђење да су Муслимани Срби је вјероватно најстарија од три етничке теорије међу самим [[Босански муслимани|босанским муслиманима]].{{sfn|AllworthRamet|1994|p=116}} Друштво је забрањено у фашистичкој [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] за вријеме [[Други свјетски рат|Другог свјетског рата]].{{sfn|Greble|2011|p=121}} Неки чланови су се придружили или сарађивали са [[Југословенски партизани|југословенским партизанима]], док су се остали придружили [[Југословенска војска у отаџбини|четницима]].
 
=== Први свјетски рат ===
{{Главни чланак|Први свјетски рат}}
 
Муслимани су се придружили [[Војска Краљевине Србије (1914—1918)|српској војсци]] током [[Први светски рат|Првог свјетског рата]].{{sfn|Мастиловић|2009|p=48}} Већином су то били муслимани који су имали српски идентитет, изјашњавајући се као [[Срби]]. Неки од значајних војника били су [[Авдо Хасанбеговић]], [[Шукрија Куртовић]], [[Ибрахим Хаџимеровић]], [[Фехим Мусакадић]], [[Хамид Кукић]], који су се борили као српски официри добровољци на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref>{{cite booksfn|author=Mustafa A. MulalićМулалић|title=Orijent na zapadu: savremeni kulturni i socijalni problemi Muslimana Jugoslovena|url=https://books.google.com/books?id=OHoxAQAAIAAJ|year=1936|publisher=Skerlić|p=172}}</ref> Међу најактивнијим муслиманима који су били ангажовани у југословенској пропаганди на аустроугарске заборљенике исламске вјероисповијести били су А. Хасанбеговић, Азис Сарић, Ф. Мусакадић, Алија Џемиџић, Р. Куртагић, Асим Шеремета, Хамид Кукић и Ибрахим Хаџиомеровић.<ref>{{cite book|title=Istorijski glasnik: organ Društva istoričara SR Srbije|url=https://books.google.com/books?id=TTUWAQAAMAAJ|year=1980|publisher=Društvo|p=113}}</ref>
 
=== Краљевина СХС/Југославија ===
Ред 39:
 
=== Други свјетски рат ===
{{Главни чланак|Други свјетскисветски рат у Југославији}}
Након избијања [[Други свјетски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]] (1941) дошло је до тешког нарушавања међуетничких и међуверских односа, што је на многим подручјима довело до дубоких подела, међусобних сукоба и бројих злочина. На подручју Босне и Херцеговине, дошло је до успона [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета Југославије]] (НОП) на челу са [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичком партијом Југославије]] (КПЈ). Под окриљем НОП и КПЈ, створено је [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине]] (1943) које је прокламовало равноправност "три народа" у Босни и Херцеговини: Срба, Хрвата и "Муслимана" (као посебне народности, са великим "М").<ref>[http://www.znaci.net/00001/145_3.pdf Zapisnik prvog zasjedanja ZAVNOBIH-a (1943)]</ref> Тиме је био учињен први корак ка "револуционарном" прокламовању нове јужнословеснке народности. Међутим, та замисао није наишла на опште одобравање у редовима НОП и КПЈ, тако да [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије]] (1943) није приступило озваничењу поменуте "нације", а читаво то питање је из политичких разлога одложено за послератна времена.{{sfn|Димић|2001|p=}}
 
ТокомНа другој страни, неколицина муслимана из Босне и Херцеговине се током [[Други свјетски рат у Југославији|Другог свјетског рата у Југославији]], неколико муслимана из Босне и Херцеговине се придужилопридужила четницима. Они су заговарали српски етнички идентитет међу муслиманима. Најзначајнији од њих је Исмет Поповац, који је командовао Муслиманском војном народном организацијом. Резолуција МВНО тврди да су „Муслимани саставио дио Српства”.<ref>{{cite book|author1=Enver Redzic|author2=Robert Donia|title=Bosnia and Herzegovina in the Second World War|url=https://books.google.com/books?id=TcqPAgAAQBAJ&pg=PA153|date=13 December 2004|publisher=Routledge|isbn=978-1-135-76736-5|p=153}}</ref> Ветеран Првог свјетског рата Фехим Мусакадић се такође придружио четницима.<ref>{{cite book|title=Prilozi|volume=20|url=https://books.google.com/books?id=lqa3AAAAIAAJ|year=1984|publisher=Institut za istoriju|p=100}}</ref>
 
=== ФНР/СФР Југославија ===
Линија 83 ⟶ 84:
 
== Види још ==
{{colbegin|2}}
* [[Историја Срба]]
* [[Исламизација]]
Линија 94 ⟶ 95:
* [[Интегрално бошњаштво]]
* [[Бошњакизација]]
{{colend|2}}
 
==Референце==
Линија 101 ⟶ 102:
== Литертура ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Allworth|editor-first=Edward|title=Muslim Communities Reemerge: Historical Perspectives on Nationality, Politics, and Opposition in the Former Soviet Union and Yugoslavia|year=1994|location=Durham and London|publisher=Duke University Press|url=https://books.google.com/books?id=f1qUHMl3JfgC}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бојанић|first=Душанка|title=Нове вести о Скендер-бегу Црнојевићу|journal=Историјски часопис|year=1989|volume=36|pages=183-190|url=https://books.google.com/books?id=boFBCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Burg|first1=Steven L.|last2=Shoup|first2=Paul S.|title=The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention|year=1999|location=Armonk, N.Y.|publisher=M.E. Sharpe|url=http://books.google.com/books?id=SopQbK_nAxgC}}
Ред 116:
* {{Cite book|ref=harv|last=Мастиловић|first=Драга В.|title=Херцеговина у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1929)|year=2009|location=Београд|publisher=Филип Вишњић|url=https://books.google.com/books?id=_motAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Mrđen|first=Snježana|title=Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija|journal=Stanovništvo|year=2002|volume=40|pages=77-103|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0038-982X0201077M}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мулалић|first=Мустафа А.|authorlink=Мустафа Мулалић|title=Оријент на западу: Савремени културни и социјални проблеми муслимана Југословена|year=1936|location=Београд|publisher=Скерлић|url=https://books.google.com/books?id=OHoxAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Novak|editor-first=Ante|title=Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine|year=1954|volume=9|location=Beograd|publisher=Savezni zavod za statistiku|url=http://www.sistory.si/publikacije/prenos/file/?fileId=18308&download=1}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1994|volume=12|issue=1|pages=7-41|url=https://books.google.com/books?id=w71mAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal|last=Раковић|first=Александар|title=Српски идентитет муслимана словенског порекла на постјугословенском простору у 21. веку (са освртом на повесни идентитет Срба муслимана)|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2016|volume=13|issue=31|pp=171–183|url=http://kpolisa.com/KP31/KP31-II-1_Rakovic.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=AllworthRamet|editor-first=EdwardSabrina P.|authorlink=Сабрина П. Рамет|chapter=Primordial Ethnicity or Modern Nationalism: The Case of Yugoslavia's Muslims, Reconsidered|title=Muslim Communities Reemerge: Historical Perspectives on Nationality, Politics, and Opposition in the Former Soviet Union and Yugoslavia|year=1994|location=Durham and London|publisher=Duke University Press|pages=111-138|url=https://books.google.com/books?id=f1qUHMl3JfgC}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Неке карактерисике исламизације у Рашкој области|journal=Ужички зборник|year=2001|volume=27 (1998)|pages=85-106}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Селимовић|first=Салих|authorlink=Салих Селимовић|title=Срби муслимани и њихова денационализација|journal=Гласник Завичајног музеја|location=Пљевља|year=2001|volume=2|pages=163-181|url=https://dl.dropboxusercontent.com/s/wa6c27950so1a5a/14.%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%84.%20%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%85%20%D0%A1%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%20-%20%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%20%D0%BC%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%D0%B8%20%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B0%20%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.pdf}}