Барски сабор (1199) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
+ |
||
Ред 5:
Легати су зато сазвали локални Диоклејски (близу Диоклеје) црквени сабор на којем је учествовао и Вукан. На сабору није било противљења приједлозима легата. Донешено је 14 одлука. Осма одлука наређује свјештенослужитељима да се брију и стришу тјеме, а 14. забрањује рукополагање неких људи за свјештенике прије него што напуне 30 година живота. Под актима Диоклејског сабора потписани су сљедеће владике: ''Јован'', папски капелан, ''Симеон'', папски ипођакон, ''Јован'', надвладика диоклејски и барски, ''Доминик'', протопрезвитер албански, ''Петар'', владика скадарски, ''Јован'', владика пулатски, ''Петар'', владика [[дриваст]]ски, ''Доминик'', владика [[Свач|шаски]], ''Наталије'' владика улцињски, ''Теодор'', владика [[Сард (Албанија)|сардски]] или сапски (Sarleanen).
Послије сабора легати су отишли. Вукан је по њима послао писмо папи, захваљујући им се због легата, извјештавао је да је на одржаном сабору све до танчина размотрено. Латинство је у Албанији коначно устоличено, православље је понижено и усмјерено ка потпуном искорјењивању. Српско свјештенство се није благонаклоно односило према неким новим одредбама Диоклејског сабора, које се нису поклапале с њиховим обичајима. Вукан је схватио да се његово отпадништво није допало народу који је био приврженији његовом брату. Посљедњег је подржавао и [[Свети Сава]]. Свети Сава обнавља православље, које је латинско свјештенство настојало да сасвим искоријени. Латинско свјештенство има успјеха само у приобаљу, захваљујући крсташима и Млечанима. Патријарх је одредио Сави на управу ова владичанства: скадарско, љешко, дукљанско, барско и пулатско, у којима су били православни Срби. Сава је та владичанства објединио у једно, [[Зетска епархија|Зетско владичанство]].
== Референце ==
| |||