Блажо Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
После хапшења Блажо прелази у илегалност и активно наставља политички рад. Организатор је више штрајкова у [[Подгорица|Подгорици]] и [[Никшић]]у. Био је изабран за председника Радничко-сељачке странке, преко које је деловала тада илегална [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]]. На изборима [[1938]]. године, добио је највећи број гласова за народног посланика подгоричког среза, али је исте ноћи после избора, скинут с посланичке листе, због комунистичког деловања.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
Године [[1938]]. на Седмој покрајинској конференцији изабран је за секретара Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору, Боку, Санџак и Косово и Метохију. Био је један од организатора Осме покрајинске конференције, одржане [[16. август|16.]] и [[19. август]]а [[1940]]. године у селу [[Жугића Баре|Жугића Барама]], код [[Жабљак]]а. У раду ове конференције учествовало је 30 делегата, као и генралнигенерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] и члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[Иван Милутиновић]]. Блажо је конференцији поднео политички реферат и изабран за делегата за Пету земаљску конференцију КПЈ.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}
 
На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Такође, током [[1940]]. године био је слушалац курса ЦК КПЈ одржаног у Загребу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=338}}