Википедија

Biološka raznovrsnost — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Evolucijska biologija-lat}}
[[FileДатотека:Fungi of Saskatchewan.JPG|thumb|250px|right|Uzorci [[fungi|gljiva]] prikupljeni tokom leta 2008. godine u mešovitim šumama severnog [[Saskačevan]]a, u blizini [[Ла Ронџ (Саскачеван)|La Rondža]] su primer bioraznolikosti gljivičnih vrsta. Na ovoj fotografiji su isto tako listovi [[lichen|lišaja]] i [[moss|mahovine]].]]
 
'''Biodiverzitet''', ''bioraznolikost'' ili '''biološka raznovrsnost''' ([[Grčki jezik|grč.]] βiοs - bios + [[Latinski jezik|lat.]] -{''diverssus''}-, prošli particip od -{''dīvertere''}- = da se skrene) predstavlja raznovrsnost svih [[Živo biće|živih bića]] na planeti [[Zemlja|Zemlji]], odnosno, sveukupnost: [[gen]]a - genetički diverzitet, [[Vrsta (biologija)|vrsta]] - specijski diverzitet i [[ekosistem]]a - ekosistemski diverzitet. ''[[Genetički diverzitet]]'' predstavlja skup gena svih postojećih živih bića na našoj planeti pošto je svaki organizam neponovljiva kombinacija gena. Sve vrste na našoj planeti od postanka života do danas predstavljaju ''[[specijski diverzitet]]''. Procenjuje se da na Zemlji živi preko 80.000.000 vrsta, a po nekim skromnijim procenama taj se broj kreće oko 12 - 35.000.000 vrsta, a do sada je [[determinacija|determinisano]] oko 1,7 miliona vrsta. ''[[Ekosistemski diverzitet]]'' predstavlja raznovrsnost [[Stanište|staništa]], [[biocenoza]] kao i svih procesa koje vrše organizmi u sklopu ekosistema. Raznovrsnost živog sveta najbolje je proučena kod evoluciono najsavršenijih biljaka i životinja pri čemu se misli na [[skrivenosemenice]] (cvetnice), među [[biljke|biljkama]], odnosno, [[sisari|sisare]], [[kičmenjaci|kičmenjake]], u [[fauna|fauni]]. Prema biološkoj raznovrsnosti naša zemlja predstavlja jedan od 6 evropskih i jedan od 153 svetska centara biodiverziteta.
 
Biološka raznolikost je pojam koji opisuje činjenicu da na Zemlji nisu nikad postojala, ne postoje, niti (teorijski) mogu postojati dva biološki istovetna živa sistema. Bioraznolikost izumrlih i postojećih oblika života i njihovih zajednica može se proučavati na nivou sveukupnog živog sveta i viših [[sistematske kategorije|sistematskih kategorija]] (organizacionih tipova ili [[porodica (biologija)|porodica]], na primer), među posmatranim [[vrsta (biologija)|vrstama]] živih bića ili među istovrsnim [[jedinka]]ma i njihovim različito definisanim grupama. Bioraznolikost je, dakle, sveukupno stanje i ukupni biološki potencijal promenljivosti, odnosno izvorni uslov opstanka žive supstance na [[Zemlja|Zemlji]].<ref>Bendall R.(1996): Biodiversity: the follow up to Rio. The Globe 30:4-5, April 1996.</ref><ref>Global Environmental Change (1995): Human and Policy Implications. Special issue on People, Land Management and Environmental Change, Vol. 3, No. 4.</ref><ref>Heywood, V.H., Ed. (1995): Global Biodiversity Assessment. United Nations Environment Programme. Cambridge University Press, Cambridge, Published for UNEP, Cambridge university Press, Cambridge,. ISBN 0 -521 56403 4;. ISBN 0 -521 56481. 6</ref><ref>Heywood V. H. (1996): The Global Biodiversity Assessment". The Globe, 30:2-4.</ref><ref>[http://www.un.org/earthwatch/biodiversity/assessment.html The Global Biodiversity Assessment completed]</ref><ref>Juha U. I., Ono A. (1996): Population, Land Management and Environmental Change. The United Nations University, Tokyo.</ref>
 
[[Biologija|Biološke]] [[nauka|nauke]] koje se posebno intenzivno bave problemima, uzrocima i posledicama (tj. prirodom, procesima i pojavama promenljivosti životnih formi) – kao osnovnu jedinicu proučavanja uzimaju vrstu, odnosno intraspecijski i interspecijski biodiverzitet.<ref>Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo,. ISBN 978 -9958-592-03-4.</ref> Iako u tom pogledu postoje različite procene, smatra se da je do danas na našoj planeti poznato preko milion životinjskih i pola miliona biljnih vrsta, a da, zajedno sa neopisanim oblicima, taj broj doseže opseg i 3–10 miliona. Jedna od njih je i vrsta -{''Homo sapiens''}- („čovek razumni”), koja obuhvata sve ljude današnjice i njihove neposredne fosilne pretke.<ref>Cockell C. (2006). Biological processes associated with impact events ESF IMPACT (1. ed.). Berlin: Springer Verlag, . ISBN 978-3-540-25735-6.</ref><ref>Dasmann R. F. (1968) A Different kind of country. MacMillan Company, New York,. ISBN 0-02-072810-7.</ref><ref>Wilson E. O., Peter F. M. Eds (1988): Biodiversity. National Academy Press, New York, . ISBN 0-309-03783-2 ;. ISBN 0-309-03739-5 (pbk.), online Edition.</ref><ref>Global Biodiversity Assessment (1995): Biodiversity, Glossary of terms related to the CBD – UNEP, Annex 6, Glossary. Belgian Clearing-Hous, Bruxelles,. ISBN 0-521-56481-6.</ref><ref>Hawksworth D. L. (1996). Biodiversity: measurement and estimation. Springer Verlag Stuttgart,. ISBN 978-0-412-75220-9.</ref><ref>Edward O., Wilson E. O. (2002). The Future of Life. Alfred A. Knopf, New York,. ISBN 0-679-45078-5.</ref><ref>Rashid H. M., Scholes R., Ash N. (2006). Ecosystems and human well-being: current state and trends : findings of the Condition and Trends Working Group of the Millennium Ecosystem Assessment. Island Press, . ISBN 978-1-55963-228-7.</ref><ref>Van Dyke F. (2008). Conservation Biology: Foundations, Concepts, Applications, 2nd ed. Springer Verlag, Suttgart,. ISBN 978-1-4020-6890-4.</ref><ref>Hunter M. L. (1996). Fundamentals of Conservation Biology. Blackwell Science Inc., Cambridge, Massachusetts. {{page|year=|id=ISBN 0-86542-371-7|pages=}}.</ref><ref>Levin, S. Encyclopedia of Biodiversity. San Diego: Elsevier Academic Press,. ISBN 9780123847195978-0-12-384719-5.</ref><ref>Leveque, C. & J. Mounolou (2003) Biodiversity. New York: John Wiley. {{page|year=|id=ISBN 0-470-84957-6|pages=}}</ref><ref>Margulis L., Delisle, D. K., Lyons, C. Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms. Sudbury: Jones & Bartlett Publishers. {{page|year=|id=ISBN 0-7637-0862-3|pages=}}</ref><ref>What is biodiversity?. United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre.</ref>
 
Nakon pojave [[molekularna biologija|molekularnobioloških]] analiza, identifikacija evolucijskih linija i vrsta životnih oblika razvijala se strahovito brzo. Određene vrste molekulskih informacija, posebno sekvenci [[DNK]], mogu pružiti jasniju podršku nego što su morfološki podaci ikada mogli poslužiti za identifikaciju vrsta, posebno kada su klasteru, odnosno su slične po izgledu. Molekulski markeri često mogu biti identifikovani mnogo manje dvosmisleno od morfoloških obeležja. Identifikacija vrsta je izuzetno važna za očuvanje biološke raznolikosti. Do danas je imenovano oko 1,9 miliona vrsta, ali se procenjuje da je njihov ukupni broj može biti bilo gde između 3-100 miliona, jer nije proučavan veliki broj životinja i biljaka. Na primjer, poznato je gotovo 300.000 vrsta [[cvetnica]], ali njihov pravi broj može biti bliže 400.000, sa oko 2.000 vrsta koje se otkriju svake godine. Čak se i neopisani [[sisar]]a i dalje otkrivaju. Njih oko 4.000 do 5.000 je identifikovano u zadnjih 20 godina 20. veka, a povremeno su otkriveni čak i relativno veliki sisari, kao što su saola (-{''[[Pseudoryx nghetinhensis]]''}-) ili oriksu (-{''[[Oryx]]''}-) slična životinja iz jugoistočne Aziji, opisana 1990-ih, a koja je svrstana u sopstveni rod.
 
Ispoljavanje bioraznolikosti unutar svake kategorije ima naglašene prostorne i vremenske dimenzije. Naučno je dokazana i na prvi pogled uočljiva činjenica da su – u istom vremenskom preseku (trenutku) promatranja – različiti živi sistemi, tj. jedinke i grupe (populacije. npr.) međusobno biološki nejednaki po nizu svojstava. Ta sveprisutna pojava se opisuje kao sinhrona (istovremena, istodobna) promenljivost. Budući da je njena osnovna odrednica prostor, češće se označava kao prostorna promenljivost. S druge strane, pojam alohronična (raznovremena, neistovremena) promenljivost opisuje pojavu dinamične raznolikosti istih živih sistema – jedinki i grupa – u vremenu, tj. činjenicu da nijedan od njih danas biološki nije ono što je bio „juče” niti je onakav kakav će biti „sutra”. Prema svojoj osnovnoj dimenziji – vremenu, ovakva promenljivost se označava i kao temporalna (vremenska). Ukupni sled (''proces'') promena jedinke, od začeća do smrti, označava se kao [[ontogeneza]] (ontogenetska promenljivost), a proces istorijskog menjanja prirodnih bioloških grupa je [[filogeneza]] (filogenetska promenljivost). Nauka o ontogenezi je [[ontogenija]], a o filogenezi – [[filogenija]].
 
Biodiverzitet obuhvata i ''varijabilnost'' i ''varijaciju'' (lat. -{''varius''}- = različit). Ovi termini se obično poistovećuju međusobno i sa pojmom promenljivosti uopšte. Međutim, u svom izvornom značenju, oni imaju različitu primenu:
* varijabilnost ({{jez-eng-lat|variability}}) opisuje sposobnost i pojavu ''vremenskog'' (alohroničnog) menjanja '''istih''' živih sistema (jedinki i grupa), dok je
* varijacija ({{jez-eng-lat|variation}}) primarno odnosi na '''prostornu''' ili sinhroničnu nejednakost ''različitih'' bioloških sistema.<ref>Burns E., Kind F., Meister K., Noack W. (1989): Das Biobuch. Verlag Moritz Diesterweg, Frankfurt am Main.</ref><ref>Cavalli–Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The Genetics of Human Populations. Dover Publications, Mineola, New York.</ref><ref>Hennig W. (2002): Genetik. Springer–Verlag, Berlin, Heidelberg.</ref><ref>King R. C., Stansfield W. D. (1999): A Dictionary of Genetics. Oxford University Press, New York, Oxford,. ISBN 0-19-509441-7;. ISBN 0-19-509442-5 (pbk).</ref><ref>Lawrence E., Ed. (1999): Henderson's Dictionary of Biological Terms. Longman, London.</ref><ref>Mayr E. (1970): Populations, Species, and Evolution. Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Mayr E. (1988): Toward a New Philosophy of Biology – Observations of an Evolutionist. Harvard University Press, Cambridge, Mass.</ref><ref>Rieger R., Michaelis A., Green M. M. (1991): Glossary of Genetics and Cytogenetics – Classical and Molecular. Springer–Verlag, Berlin.</ref><ref>Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čovjeka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo,. ISBN 9958-9344-2-6.</ref>
 
Bioraznolikost se može proučavati na svim nivoima organizaciono-funkcionalnog ustrojstva [[organizam]]a: od [[molekul]]skog nivoa do individualne i grupne (populacijske) bioraznolikosti do svekolike [[biosfera|biosfere]], a osnovne su: individualna bioraznolikost i populacijska bioraznolikost.
 
== Individualna bioraznolikost ==
'''Individualna bioraznolikost''' (''raznolikost [[jedinka|jedinki]]'') odnosno individualnost ili individualna posebnost (kod [[čovek]]a: osobnost – personalnost) u ogromnoj većini [[populacija]] živih bića počiva na variranju izuzetno velikog broja kvalitativnih i kvantitativnih svojstava ([[osobina]]) i praktično neograničenim mogućnostima kombiniranja njihovih varijanti ([[fenotip]]ova). U manjim grupama teško se mogu naći dve osobe koje imaju istovetnu varijantu samo jednog svojstva (krvnu grupu ''A'', npr.); manje ih je koje su podudarne po dve osobine (krvna grupa ''A'' – plave [[oko|oči]], npr.), dok su obično retke one koje imaju istu kombinaciju tri svojstva ([[krvna grupa]] ''A'' – [[boja očiju|plave oči]] – [[boja kose|crna kosa]]). Sa porastom broja posmatranih obeležja progresivno opada verovatnoća da će se i u velikim [[čovek|ljudskim]] grupama naći dve osobe sa istovetnom kombinacijom njihovih varijanti. Tako, npr. ako se proučava niz jednostavnih dimorfnih osobina, može se zapaziti da broj njihovih kombinacija raste [[geometrija|geometrijskom]] progresijom, čija je baza ''2'' (= broj alternativnih varijanti), a potencija -{''n''}- (= broj obuhvaćenih svojstava). Dve takve osobine se mogu ispoljavati u 4 (= 2<sup>2</sup> ), tri u 8 (=2<sup>3</sup> ), četiri u 16 (2<sup>4</sup>) različitih individualnih kombinacija itd; 2<sup>10</sup> = 1.024, 2<sup>20</sup> = 1.048.576, a 2<sup>34</sup> iznosi preko 17 milijardi, što više od tri puta premašuje ukupni broj (preko sedam milijardi) sadašnjih stanovnika naše planete, odnosno 1/5 svih ljudi koji su na njoj, do sada, postojali. Stotinak ovakvih svojstava daje broj kombinacija koji je daleko veći ne samo od ukupnog broja do sada rođenih ljudi nego i svih živih bića zajedno.
 
Krajnji obrisi [[genetika|genetičkih]] okvira individualne promenljivosti u svakoj [[vrsta|vrsti]] [[organizam]]a, tj. biološkog diverziteta tek se mogu naslutiti na osnovu novijih procena da, na primer, ljudski [[genom]] sadrži oko 30.000 [[lokus]]a (donedavno se manipuliralo i sa celih 100.000 jedinica), na kojima se javlja oko 7% (2.100) [[heterozigot]]nih, tj. dimorfnih ili polimorfnih gena, a računa se na čak i do 10.000 nemonomorfnih gena. Mogućnosti kombinovanja [[zigot]]nih [[genotip]]ova (van srodstva) dosežu upravo fantastične razmere jer ako su oba roditelja heterozigotna po jednakom -{''n''}- istih gena, potencijalno mogu formirati -{3<sup>n</sup>}- različitih zigota, a ako je, pritom, reč i o različitim genskim lokusima – taj broj iznosi -{4<sup>n</sup>}-. Na osnovu ovih procena postaje jasno zašto je ekstremno malo verovatno da su dva [[organizam|organizma]] ikada imala ili će ikada imati istovetnu [[genetika|genetičku]] konstelaciju, tj. podudarnu kombinaciju svih opisivih svojstava. Naučna zasnovanost ove hipoteze ne umanjuje ni činjenica da u toku reproduktivnog perioda stvara ograničen broj ženskih [[gamet]]a, budući da u samo jednom ejakulatu može biti i oko 200 miliona [[spermatozoid]]a. Ako se tome doda i plastičnost interakcije istih genotipova i različitih faktora životne sredine i [[ontogeneza|ontogenetska]] promenljivost, potvrđuje se i opravdanost pretpostavke da broj mogućih [[genetika|geno]]–[[fenotip]]skih kombinacija u posmatranoj populaciji prevazilazi ukupnu količinu elektrona u kosmosu. Čak ni blizno ili multiplo potomstvo, nastalo bespolnim razmnožavanjem ([[kloniranje]]m) jednog zigota, nije [[biologija|biološki]] apsolutno identično. Na osnovu ovih pojednostavljenih procena i činjenice da je većina individualnih karakteristika najčešće polimorfna, postaje jasna naučna utemeljenost pretpostavke da broj mogućih individualnih posebnosti u svakoj [[vrsta|vrsti]] prelazi ukupan broj [[elektron]]a u [[kosmos]]u. Zato svaka ljudska [[jedinka]] – svako od nas – predstavlja [[biologija|biološki]] jedinstvenu i neponovljivu [[priroda|prirodnu]] pojavu.
 
== Populacijska bioraznolikost ==
'''Populacijska bioraznolikost''' je elementarni preduslov svih [[evolucija|mikroevolucijskih]] procesa. Iako imanentno izvire iz [[biologija|biološke]] različitosti pripadajućih individua, predstavlja novi – organizaciono viši nivo i kvalitet u odnosu na individualnu. Ona ima specifične manifestacije i mere. Bez obzira da li se posmatra kvalitativna ili kvantitativna individualna varijacija, grupno–specifična svojstva neminovno imaju količinske (kvantitativne) parametre.<ref>Hartl D. (2007). Principles of Population Genetics. Sinauer Associates,. ISBN 978-0-87893-308-2.</ref><ref>Ewens W. .J. (2004). Mathematical Population Genetics (2nd Edition). Springer-Verlag, New York. {{page|year=|id=ISBN 0-387-20191-2|pages=}}.</ref>
 
Individue se međusobno razlikuju po varijantama i kategorijama pojedinih kvalitativnih ili kvanititativnih obeležja, a međugrupne razlike su redovno definisane kvantitetom (relativnom frekvencijom) individualnih fenotipova posmatranih svojstava i njhovih varijanti. Dve osobe se, naprimer, mogu razlikovati i po tome što jedna ima krvnu grupu ''A'', a druga ''B'', dakle, po alternativnim kvalitetima ([[biohemija|biohemijskoj]] strukturi) [[antigen]]a krvnih grupa [[krvna grupa|''ABO'' sistema]], dok se dve hipotetične populacije po ovom svojstvu diferenciraju tako što u jednoj od njih ima, recimo, 40% krvne grupe ''A'' i 15% grupe ''B'', a za drugu istovremeno mogu biti karakteristične bilo koje niže ili više frekvencije ovih fenotipova (npr. 60% : 40%). Prema tome, kada je reč o kvalitativnim osobinama, osnovna mera međugrupnih razlika je relativna učestalost njihovih varijanti – izražena u obliku razlomka, proporcije, procenta, promila itd. Međutim, kada je reč o kvantitativnim obeležjima, neposrednim merenjem može se (na primer) utvrditi da je jedna osoba visoka tačno 162 cm, a druga 195,6 cm. Osnovni pokazatelj međugrupnih razlika prema tom svojstvu, međutim, nije nijedna od direktnih mera, nego njihova (posredno izvedena) srednja vrednost (x) koja u matičnoj populaciji prve jedinke može biti x=180 cm, a druge x =175 cm
 
Ovaj najgrublji pokazatelj grupnih svojstava (očito) ne pruža ni najelementarnije podatke o unutargrupnoj varijaciji obuhvaćenih individua, pa se isti njeni iznosi mogu javljati i u ekstremnim slučajevima (apsolutne homogenosti ili heterogenosti posmatranog uzorka i [[populacija|populacije]], npr. svi ispitanici iste visine – svaki ispitanik različite visine). Najbitnije podatke o strukturi kompariranih grupa daju standardizovani [[statistika|statistički]] pokazatelji raspona variranja, relativne učestalosti i gustine disperzije kvantitativnih kategorija, među kojima su najznačajniji: [[statistika|kvartilkvartili]]i, [[standardna devijacija]], [[statistika|varijansa]], [[statistika|standardna greška]], [[statistika|koeficijent varijabilnosti]] i neki drugi. Ove osnovne karakteristike strukture svake posmatrane grupe omogućavaju primenu viših nivoa analize unutargrupne i međugrupne promenljivosti, odnosno [[priroda|prirode]] i značaja konstatovanih međugrupnih razlika.<ref>Nipam H. Patel N. H. (2007). Evolution. Cold Spring Harbor Laboratory Press,. ISBN 0-87969-684-2.</ref><ref>Bowler P. J.(2003). Evolution : the history of an idea (3rd ed.). Berkeley: University of California Press. ISBN {{page|year=|isbn=978-0-520-23693-6|pages=}}.</ref>
 
Takođe se može zaključiti da se nijedna grupa [[osobina]], bez obzira na tip i prirodu promenljivosti, ne odnosi ni na jednu od pripadajućih individua. Budući da je beskonačno mala verovatnoća pojave dve biološki identične osobe u celokupnom [[čovek|čovečanstvu]] svih vremena, teorijski je nemoguća i pojava dve ''[[biologija|biološki]]'' apsolutno [[jedinka|jednake]] ljudske grupe.
Ред 37:
 
Genetičke osobenosti neke ljudske populacije, dakle, mogu počivati na:
* (1) Prisustvu jednog ili više alelogena kojih u drugima uopšte nema;
* (2) Potpunom odsustvu alela koji se u ostalim [[populacija]]ma redovno javljaju;
* (3) Obe ove pojave (što je najčešće).
 
Struktura i dinamika genskog fonda svake populacije imaju svoje osnovne parametre među kojima su najznačajniji učestalost pojedinih fenotipova, odnosno genotipova i odgovarajućih alela, feno–genotipski sistem formiranja reproduktivnih parova, njihova reproduktivna rata i distribucija genskih kombinacija u potomstvu te faktori, priroda i brzina menjanja njenog genetičkog sastava. Osnovni elementi populaciono–genetičke strukture i njihove međusobne kauzalne veze, nivoi i oblici ispoljavanja najjasnije se mogu sagledati proučavanjem hipotetičkih odnosa u genetički ravnotežnoj populaciji.
Ред 62:
* Татић, Б, Балош, Д, Ђукић, Радмила, Карас, Мила: ''Ботанички приручник'', Београд, 1998.
* {{Cite book|ref=harv|first=Simon A. |last=Levin|title=Encyclopedia of Biodiversity|url=https://books.google.rs/books?id=z-cBnwEACAAJ|year=2013|publisher=ACADEMIC PressINC|isbn=978-0-12-384719-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Christian |last=Lévêque|first2=Jean-Claude|last2=Mounolou|title=Biodiversity|url=https://books.google.rs/books?id=ZFZqeeltG7QC|dateyear=16. 1. 2004.|publisher=Wiley|isbn=978-0-470-84957-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Lynn |last=Margulis|first2=Karlene V.|last2=Schwartz|first3=Michael |last3=Dolan|title=Diversity of Life: The Illustrated Guide to the Five Kingdoms|url=https://books.google.rs/books?id=8wJXWBMsEOkC|year=1999|publisher= [[Jones & Bartlett Publishers]]|isbn=978-0-7637-0862-7 |author-link1=Margulis, L.|location=Sudbury}}
* {{Cite journal|last=Markov| first = A. V. |last2=Korotayev| first2 = A. V. | doi = 10.1016/j.palwor.2007.01.002 | title = Phanerozoic marine biodiversity follows a hyperbolic trend | journal = Palaeoworld | volume = 16 | issue = 4 |year=2007| pmid = | pmc = |pages=311-318}}
* {{Cite journal|last=Moustakas| first = A. |last2=Karakassis| first2 = I. | doi = 10.1007/s00477-008-0254-2 | title = A geographic analysis of the published aquatic biodiversity research in relation to the ecological footprint of the country where the work was done | journal = Stochastic Environmental Research and Risk Assessment | volume = 23 | issue = 6 |year=2008| pmid = | pmc = |pages=737-748}}
* {{Cite book|ref=harv|first=Michael J. |last=Novacek|title=The Biodiversity Crisis: Losing what Counts|url=https://books.google.rs/books?id=MIV9QgAACAAJ|year=2001|publisher=New Press|isbn=978-1-56584-570-1|pages=}}
* [https://web.archive.org/web/20110101153304/http://www.inwent.org/ez/articles/178462/index.en.shtml D+C-Interview with Achim Steiner, UNEP: "Our generation's responsibility]
* {{Cite journal|last=Mora| first = C. |last2=Tittensor| first2 = D. P. |last3=Adl| first3 = S. |last4=Simpson| first4 = A. G. B. |last5=Worm| first5 = B. | editor1-last=Mace| editor1-first = Georgina M | title = How Many Species Are There on Earth and in the Ocean? | doi = 10.1371/journal.pbio.1001127 | journal = PLoS Biology | volume = 9 | issue = 8 |pages=e1001127 |year=2011| pmid = 21886479| pmc =3160336 }}
* {{Cite journal|last=Pereira| first = H. M. |last2=Navarro| first2 = L. M. |last3=Martins| first3 = I. S. S. | title = Global Biodiversity Change: The Bad, the Good, and the Unknown | doi = 10.1146/annurev-environ-042911-093511 | journal = Annual Review of Environment and Resources | volume = 37 |year=2012| pmid = | pmc = |pages=25-50}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Biološka_raznovrsnost”