Јакоб Грим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Књижевник
| име
| слика
| опис_слике
| датум_рођења = {{датум рођења|1785|1|4}}
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти = {{Датум смрти|1863|9|20|1785|1|4}}
| место_смрти
| држава_смрти
| школа = [[Универзитет у Марбургу]]
| отац =
Ред 14:
| супружник =
| деца =
| награде
| утицао
| утицали
| период
| дела
}}
'''Јакоб Грим''' ({{јез-нем|Jacob Grimm}}; 4. јануар 1785 — 20. септембар 1863) је био [[Немачка|немачки]] писац, филолог, библиотекар у Каселу, академик и професор у Берлину и оснивач савремене [[германистика|германистике]].
== Биографија ==
Са братом [[Вилхелм Грим|Вилхелмом]] издавао немачке народне бајке, и тиме обратио пажњу научника не само народне умотворине него и на народни говор (дијалекте), док се дотад проучавао само књижевни језик; у проучавање језика увео историјско-упоредни метод. Најзначајније дело му је Немачка граматика у 4 свеске; у другом издању I свеске (1822) дао је објашњење закона о промени гласова, познат као Гримов закон. Значајна су и дела: Историја немачког језика (1848), Немачка митологија (1835), Немачке правне старине (1828) и др. Са братом почео је 1852. издавати Речник немачког језика, чије је издавање настављено и после његове смрти. Био је пријатељ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]];<ref>{{cite book|title=Народне српске приповијетке : (1821) ; Српске народне приповијетке : (1853)|
Брођанин Игњат Алојзије Брлић у „Писмима своме сину Андрији Торквату” (књига 1, 1942) у писму од 13. јануар 1844. између осталог пише: „Вук је одпратио Обреновића у нимачке земље. Грим је велики мудрац који се је подпуно у пол Нимачке нашки научио, он је при великој њекој књижници библиотекар.”.
Ред 32:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Књижевност}}
{{Commonscat|Jacob Grimm}}
* [https://web.archive.org/web/20120111022621/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=120, Биографија на сајту САНУ]
|