|
Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, а затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник. {{напомена|У српској војсци до унапређења Владана Ђорђевића у чин пуковника, лекар није могао имати виши чин од мајорског}}
Војни је лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од [[1871]]. Један од оснивача [[Српско лекарско друштво]] ([[1872]]) и покретач часописа ''[[Српски архив за целокупно лекарство]]'' ([[1874]]). Од [[1873]]. обављао је дужност личног лекара кнеза [[Милан Обреновић|Милана]]. Један је од главних оснивача [[Црвени крст|Црвеног крста]] у Србији ([[1876]]). У [[Први српско-турски рат|првом српско-турском рату]] (1876) је био начелник санитетске службе моравско-тимочке војске, а у другом (1877—1878) начелник санитетске службе врховне команде [[Војска Кнежевине Србије|Српске војске]]. Основао је и био први управник [[Војна болница Ниш|Војне болнице у Нишу]] од ([[1878]]). Начелник је цивилног санитета Србије од [[1879]], а [[1881]]. је испословао његову широку реформу. И у [[Српско-бугарски рат (1885)|српско-бугарском рату]] 1885/6. је начелник санитетске службе врховне команде.
Ђорђевић је био председник београдске општине 1884—1888, а министар просвете и привреде 1888. године у влади [[Никола Христић|Николе Христића]]. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у [[Атина|Атини]] од 1891. и у [[Истанбул|Цариграду]] од 1894. године, где је допринео постављању српских владика у [[Македонија|Македонији]].
Пуно је писао на историјске теме, као и романе, приповетке, песме и драме. Најважнији Ђорђевићеви радови су;
* ''Историја српског војног санитета, I-IV'' (1879-861879—86),
* ''Крај једне династије, -{I-III}-'' (1905-19061905—1906),
* ''Српско-турски рат, -{I-II}-'' (1907),
* ''-{Albanesen und die Grossmachte}-'' (1913),
* {{cite book|ref=harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=https://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}
* Владан Ђорђевић, ''Министар у апсу'', Београд : Штампарија „Штампе“ С. М. Ивковића и комп., 1909.
* Владимир Јокановић, ''Великани наше медицине - Владан Ђорђевић (1844-19301844—1930)'' Гласник ЛКС, Београд, 2010, бр.4, стр 47-49.
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека: Vladan Dj. Djordjevic - Uspomene (1927).jpg|Опис фотографије:</br>Др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), као гимназијалац.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, srpski pukovnik.jpg|Опис фотографије:</br>Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), у српској краљевској гардијској униформи.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (sredinom 19. veka).jpg|Опис фотографије:</br> Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), у току ''Другог српско-турског рата'' (1877-18781877—1878).
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske.jpg|Опис фотографије:</br>Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), са ратним ордењем.
СликаДатотека: Artiljerskaskola1874-1880.jpg|Опис фотографије:<br /> XI класа ''Артиљеријске школе'' Војне академије у Београду.</br>У другом реду трећи здесна је Живојин Р. Мишић (1855-1921) наслоњен на свог професора Владана Ђ. Ђорђевића.</br>.
СликаДатотека: Srpski pukovnik Vladan Djordjevic.jpg|Опис фотографије:</br> Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), непосредно после '' Српско-турских ратова'' (1876-19781876—1978).
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (krajem 19. veka).jpg|Опис фотографије:</br>Пуковник Владан Ђ. Ђорђевић (1844-1930), са српским орденом ''„Таковског крста“'' око врата.
СликаДатотека: Dr Hipokrat-Vladan Dj. Djordjevic (1844-1930), pukovnik srpske vojske.jpg|Опис слике:</br>Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-19301844—1930), зачетник српске соколске организације.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (oko 1890. godine).jpg|Опис илустрације:</br>Др Владан Ђ. Ђорђевић (1844-1930), пуковник српске војске.
СликаДатотека: Dr Vladan Djordjevic, pukovnik srpske vojske.jpg|Опис фотографије:</br>Пуковник Владан Ђ. Ђорђевић (1844-1930) са српским орденом ''„Белог орла“'' око врата.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (oko 1885. godine).jpg|Опис илустрације:</br>Пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930).
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (1898).jpg|Опис фотографије:</br>Српски пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), командант ''Војног санитета''.
СликаДатотека: Srpski kralj Aleksandar Obrenovic Teodorovic (1876-1903) i pukovnik Vladan Dj. Djordjevic (1844-1930).jpg|Опис фотографије:<br />Српски краљ Александар Обреновић (1876-19031876—1903) и пуковник Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-19301844—1930).
СликаДатотека: Walter Ritter Princig von Herwalt (1862-1943) i srpski pukovnik Vladan Dj. Djordjevic (1844-1930).jpg|Опис фотографије:<br />Конзул Валтер Принцег фон Хервалт (1862-19431862—1943) и др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-19301844—1930).
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (1910).jpg|Опис фотографије:<br />Др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), српски политичар, лекар (''хирург'') и књижевник.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (pocetkom 20. veka).jpg|Опис фотографије:<br />Др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), оснивач ''Црвеног крста Србије''.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, pukovnik srpske vojske (1923).jpg|Опис фотографије:<br /> Др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), оснивач ''Српског лекарског друштва''.
СликаДатотека: Dr Vladan Dj. Djordjevic, i 7 drugih profesora Medicinskog fakulteta (1924).jpg|Опис фотографије:<br /> Др Хипократ-''Владан'' Ђ. Ђорђевић (1844-1930), пуковник српске војске (''трећи слева'') са седам наставника ''Медицинског факултета'' у Београду 1924. године.
</gallery>
| 