Јанко Бобетко — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
=== Други свјетски рат и период послије њега ===
Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској једици окупиране Југославије и Хрватске - [[Сисачки партизански одред|Сисачком партизанском одреду]], основаном [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941—1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб. {{page|year=2005. ISBN |isbn=978-953-7254-00-1. стр. |pages=34}}.</ref>. За време [[Други светски рат|Другога светског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]]. добио чин [[генерал-пуковник|генерал-потпуковникпотпуковника]]а преузео је дужност начелника штаба пете војне области ЈНА.
 
За време [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971]]. године прикључио се хрватским реформистима (махом националистички оријентисаним) па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] демобилисан из ЈНА, заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити деловати.
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје победе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], Тигар, Масленица, [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}
 
[[Хашки трибунал|Међународни кривични суд за бившу Југославију]] (МКСЈ) га је [[2002]]. године оптужио за ратне злочине почињене [[1993]]. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у [[Хаг]] неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.<ref name="profile">{{cite web| publisher=BBC News| |last=Patros|first=Gabriel| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2985951.stm| date=29. 4. 2003.| title=Profile: General Janko Bobetko| accessdate=11. 6. 2013.}}</ref> Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у Босни и Херцеговини, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|муслиманско-хрватског сукоба]], када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.<ref>{{cite web| publisher=Dnevno.hr| author=| url=http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| date=29. 5. 2013.| title='Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora| accessdate=11. 6. 2013.| archive-url=https://web.archive.org/web/20130607221736/http://dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| archive-date=077. 066. 2013| dead-url=yes| df=}}</ref> Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.<ref name="profile"/>
 
Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од [[28. септембар|28. септембра]] [[2000]]. године,<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000929/novosti.htm Слободна Далмација] Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.</ref> због којег је ондашњи предсједник РХ [[Стјепан Месић]] присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000930/novosti.htm Слободна Далмација] Месић пензионисао седам генерала, 30. септембра 2000., приступљено 20. августа 2012.</ref>
Повукао из јавног живота 2000. године. Преминуо је [[29. април]]а [[2003]]. у [[Загреб]]у. Сахрањен је на Градском гробљу у [[Сисак|Сиску]].<ref name="profile"/>
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
1.572.075

измена