Свети Сава — разлика између измена

159 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м
м (Разне исправке)
: ''За друга значења види [[Свети Сава (вишезначна одредница)]].''
{{Верски поглавар
| име = Свети Сава I Немањић Српски
| слика = Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Фреска из [[Манастир Студеница|манастира Студеница]]
| место_смрти = [[Велико Трново|Трново]]
| држава_смрти = [[Бугарска]]
| сахрањен =
| звање = [[Архиепископија пећка|Архиепископ српски]]
| године = 1219—1233.
| редослед =
| претходник =
| наследник = [[Арсеније I Сремац]]
| потпис = Печат светог Саве.svg
}}
'''Свети Сава''' (око 1175—14. јануар 1236){{напомена|У већини извора је наведено да је Свети Сава рођен око 1175. године.<ref>'' 100 најзнаменитијих Срба '' у издању ПРИНЦИП-а из [[Београд]]а и Ш-ЈУПУБЛИК-а из [[Нови Сад|Новог Сада]], 1993. године</ref><ref name=autogenerated1>'' Свети Сава, принц и просветитељ '' у [[Цетиње|Цетињу]] и Београду, 2007. године</ref><ref name=autogenerated1 /><ref>{{Cite web|url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava|title=Свети Сава|publisher=историјска библиотека|accessdate = 28. 3. 2013}}</ref> али се наводе и 1174.<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/sveti_sava_prvi_arhiepiskop_prosvetitelj_srpski|title=Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски|publisher=Српска православна црква|accessdate = 28. 3. 2013}}</ref> и 1169.<ref>{{Cite web|url=http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/srpske-slave/sveti-sava|title=Свети Сава|publisher=Соко Бања|accessdate = 28. 3. 2013}}</ref>}}{{напомена|По [[јулијански календар|јулијанском календару]]}} био је српски принц, монах, игуман манастира [[Манастир Студеница|Студенице]], књижевник, дипломата и први [[архиепископ]] [[Аутокефална црква|аутокефалне]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Рођен је као '''Растко Немањић''', најмлађи син великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]], и брат [[Вукан Немањић|Вукана]] и [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]].
 
Kao младић добио је од оца на управу [[Захумље]] (1190. или 1191). Убрзо 1192. године Растко је побегао на [[Света гора|Свету гору]] и замонашио се у руском [[манастир Пантелејмон|манастиру Светог Пантелејмона]], где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се [[Монаштво|замонашио]] и добио име Симеон (вероватно 25. март 1196), подигао [[манастир Хиландар]] (1198—99), први и једини српски манастир на [[Света гора|Светој гори]].
{{главни чланак|Законоправило}}
[[Датотека:Savino Zakonopravilo - Ilovichki prepis, 1262.jpg|десно|мини|170п|Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262.]]
Законоправило Светог Саве из 1220. године је постао основни законик српске цркве, али и државе и тако је било на известан начин први српски [[устав]].<ref>[https://web.archive.org/web/20110723211728/http://www.alanwatson.org/sr/petarzoric.pdf Wayback Machine{{Ботовски наслов}}]</ref> Законоправило<ref>{{Cite web|url=http://www.4shared.com/file/40492636/2ffbee27/Miodrag_Petrovic_-_Zakonopravilo_SvSave.html |title=Miodrag Petrovic – Zakonopravilo Sv.Save.zip – 4shared.com – online file sharing and storage – download|accessdate=|last= |first= |coauthorsothers= |date=|work= |publisher=-{www.4shared.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> је зборник закона са тумачењима састављен да се уреди велика област друштвених односа, првенствено црквених, али и грађанских. Настало је да би се према њему управљале или крмариле све цркве и зато се назива и Крмчија Светог Саве. Да би се то остварило морале су га имати све цркве. Најстарији сачувани препис је из друге половине XIII века. Од друге половине XIV века Савина Крмчија се примењивала и у руској православној цркви.<ref>{{Cite web|url=http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/art:nomokanon |title=Номоканон - ИСТОРИЈСКА БИБЛИОТЕКА|accessdate=|last= |first= |coauthorsothers= |date=|work= |publisher=-{istorijska-biblioteka.wikidot.com}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила [[апостоли|светих апостола]], Правила [[црквени оци|светих отаца]], Одлуке [[Васељенски сабори|Васељенских]] и [[Помесни сабори|Помесних сабора]] и [[Мојсије]]во законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на [[Грађанско право]] сачињавали су: Изводи из Новела [[Јустинијан I|Јустинијанових]] (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог законодавства]]<ref>{{Cite web|url=http://www.constitution.org/sps/sps.htm |title=S. P. Scott: The Civil Law: Vol. I|accessdate=|last= |first= |coauthorsothers= |date=|work= |publisher=-{www.constitution.org}-}}{{Ботовски наслов}}</ref><ref>{{cite web|author=Yves LASSARD, Alexandr KOPTEV |url=http://droitromain.upmf-grenoble.fr/ |title=::: The Roman Law Library (Last Update : November 19, 2015 ) |publisher=droitromain.upmf-grenoble.fr |date = 19. новембар11. 2015. |accessdate = 19. 11. 2015.}}</ref> и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) [[Римско право|римско]]-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
 
=== Крунидбени сабор у Жичи ===
Мошти Светог Саве су биле у Милешеви, све док их [[Коча Синан-паша|Синан-паша]] није одатле отео, однео у [[Београд]] и спалио их на брду Врачар 27. априла 1594. После ослобођења од [[Османско царство|Турака]] на [[Градска општина Врачар|Врачару]] је подигнут [[Храм Светог Саве|храм посвећен Светом Сави]], у знак сећања и захвалности за све оно што је Свети Сава урадио за свој народ и цркву.
 
Место спаљивања, међутим, вероватно није било на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка” на месту између данашње цркве Светог Марка (близу олтара)<ref>„Време”, Београд1. јун 1922. године</ref> и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.<ref>{{cite web |url=http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-02.html |title=Српско наслеђе: „Где су Турци спалили мошти Светог Саве“ |publisher=Srpsko-nasledje.co.rs |date= |accessdate=10. 1. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130126085436/http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-02.html# |archive-date=26. 011. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> По народном предању, пре спаљивања мошти, спашена је рука Светог Саве и данас се налази у [[Манастир Света Тројица|манастиру Свете Тројице код Пљеваља]].<ref>{{cite web|url=https://web.archive.org/web/20111114093804/http://www.pravoslavlje.nl/foto_manastiri_crkve/manastir_sveta_trojica_pljevlja.htm |title=Manastir Sveta Trojica Pljevlja |publisher=Pravoslavlje.nl |date=|accessdate = 10. 1. 2012}}</ref>
 
Српска православна црква празнује Саву као светитеља 27. јануара по грегоријанском, односно 14. јануара по јулијанском календару. Празник Светог Саве, [[Савиндан]], обележава се као школска слава у свим школама у Србији и [[Република Српска|Републици Српској]]. Такође се обележава и [[Спаљивање моштију светог Саве|спаљивање моштију Светог Саве]].
* {{Cite book|ref=harv|last=Свети Сава, Сабрана дела|title=Свети Сава, Сабрана дела |url =http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx }} Приступљено 21. мај 2016.
* {{Cite book|ref=harv|last=Стојановић|first=Љубомир|title=Стари српски родослови и летописи |url = http://www.scribd.com/document/117874946/Ljubomir-Stojanovic-Stari-srpski-rodoslovi-i-letopisi. |year=1927|location=Сремски Карловци}}
* {{Cite book|ref=harv|last= Стара српска књижевност I.|title= Стара српска књижевност I|url= http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_knjizevnost_u_100knjiga/II-153244-001#page/21/mode/1up|year= 1970|location= Нови Сад-Београд|7= }} Пристуљено 21. октобар 2018.
* {{Cite book|ref=harv|last=Соловјев|first=В. Александар|title=Одабрани споменици српског права: (од XII до краја XV века)|url=http://archive.is/Ra17C|location=Београд|year=1926}}
* {{Cite book|ref=harv|title=Светосавски зборник, књига 2 |url = http://www.archive.org/details/SvetosavskiZbornikII|location= Београд|year=1939}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Историја Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ|volume=књ. 1|year=1962|location= Минхен|publisher=Искра}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)|url=http://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{cite book|ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|chapter=Липљанска епископија и Грачаничка митрополија|title=Историјски часопис|url=http://books.google.com/books?id=wRIWAQAAMAAJ|volume=бр. 29-30 (1982—1983)|publisher=Историјски институт САНУ|year=1983|pages=27–3727-37}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог20. века|url=http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=Евро, Унирекс, Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Миодраг|title= Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност |location=Београд|year=2009|url= http://www.academia.edu/3602014/The_first_voyage_of_St._Sava_to_Palestine_and_its_importance_for_Serbian_medieval_art_Belgrade_2009_in_Serbian_with_an_English_summary_}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{АСК|Сабрана дела|19|1}}
* [https://web.archive.org/web/20120516064023/http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=16716&x=1 Радио-телевизија Републике Српске: Свети Сава, најљепша прича о Српском народу, 29. јануар 2012.] {{ср}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=ZTmDKbiTJj8 Радио-телевизија Јагодина: 1219 — Свети Сава , јануар 2015.]
* [http://spc.rs/sr/arhimadrit_justin_popovitsh_zhitije_prepodobnog_bogonosnog_oca_nasheg_save_prvog_arhiepiskopa Архимадрит Јустин Поповић: Житије Преподобног и Богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа српског] {{ср}}
 
1.572.075

измена