Након револуције 1848. и појаве нових мишљења социјализам је добио ново значење. Под утицајем Карла [[Карл Маркс|Карла Маркса]]а и Фридриха [[Фридрих Енгелс|Фридриха Енгелса]]а социјализам је добио научну форму – научни социјализам (термин за који је Маркс тврдио да се користи као супротност утопијском социјализму). Критичком анализом капиталистичке политичке економије Маркс и Енгелс приказали су неке основне законитости његова развоја, његове унутрашње протуречности, али и неке опште законитости друштвеног развоја. Научни социјализам указује да социјализам није могућ у било које време, него када се остваре материјални услови првенствено у економији и када се развију производне снаге потребне за стварање социјализма. Оснивањем Прве интернационале 1864. поставили су темеље међународном социјализму. Марксов социјализам (комунизам) је укључивао стратегију револуционарне класне борбе радништва и с тим у вези разграничење од осталих струјања унутар међународног социјализма. Од Марксових и Енгелсових теорија су настале различите струје марксизма, са различитим тумачењима и интерпретацијама.
