Клинт Иствуд — разлика између измена

| супружник = Меги Џонсон (1953—1978)<br />Дајна Руиз (1996—)

| оскар = '''[[Оскар за најбољег режисера|Најбољи режисер]]'''<br />1992. ''[[Неопростиво]]''<br />2004. ''[[Девојка од милион долара]]''<br /> '''[[Оскар за најбољи филм|Најбољи филм]]'''<br />1992 ''[[Неопростиво]]''<br />2004 ''[[Девојка од милион долара]]'' <br /> '''[[Меморијална награда Ирвинг Г. Талберг]]'''<br />1995 Награда за животно дело

| златни глобус = '''[[Награда Сесил Б. Демил]]'''<br />1988 Награда за животно дело <br /> '''[[Златни глобус за најбољег редитеља|Најбољи режисер]]'''<br />1989 ''[[Птица (филм)|Птица]]''<br />1993 ''[[Неопростиво]]''<br />2005 ''[[Девојка од милион долара]]''

Поставши славан, Иствуд почиње да добија све више главних улога, али најчешће као „чврсти момак“. У филму [[У орловом гнезду|''„У орловом гнезду“'']] ([[1968]]) на шпици је био потписан после [[Ричард Бартон|Ричарда Бартона]], али му је за ту улогу исплаћено ондашњих 800.000 долара. "''Мужеван, маркантно суздржане глуме (са изузетком маниристичког жмиркања)''" <ref>Филмски лексикон, Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Загреб, 2003.</ref>исте године тумачи насловну улогу у [[Дон Сигел|Сигеловом]] [[Шериф у Њујорку|Кугановом блефу]]/[[Шериф у Њујорку|Шерифу у Њујорку]] глумећи шерифа индивидуалца из провинције који долази у велики град да истера своју правду. Око филма су се убрзо јавиле неке контроверзе првенствено захваљујући отвореном и директном приказивању насиља, али је много важније да тим филмом почиње плодна десетогодишња сарадња Иствуда и Сигела (оснивају и продуцентску кућу [[Малпасо рекордс|Малпасо]] а први филм који су продуцирали био је вестерн [[Обесите га без милости]] 1968. године) те да се лик шерифа усамљеника јавља као прототип лика мачо полицајца којег ће Иствуд тумачити у филмовима о [[Прљави Хари (филм)|Прљавом Харију]]. Следеће године његова каријера се жанровски грана, па глуми у вестерн мјузиклу [[Сви за Елдорадо]], али и у [[Ратници (филм)|Келијевим херојима]] (1970) где се акциони елементи комбинују са неконвенционалним хумором.

У вестерну [[Дон Сигел|Дона Сигела]] [[Две мазге за сестру Сару]] (1970) партнерка му је [[Ширли Маклејн|Ширли Меклејн]], а у [[Опчињени (филм)|Опчињеном]] (1971) (опет са Сигелом као редитељем) Иствуд глуми негативца. Испоставило се да је у глумачком смислу [[1971]]. година била најзначајнија за Иствуда. Прво режира (и у њему глуми главну улогу) трилер [[Језа у ноћи]], у којем је „''изванредно остварио атмосферу страха и тескобе, а уједно знао снимити и једну од најупечатљивијих љубавних сцена новијег холивудског филма''“.<ref name="Филмска енциклопедија">Филмска енциклопедија ЈЛЗ“'', [[Загреб]] [[1986]].</ref> Потом, поново са Сигелом, снима филм [[Прљави Хари (филм)|Прљави Хари]]/[[Шкорпион убија]] који постаје Сигелов комерцијално најуспешнији филм, а Иствуд глуми лик бруталног и немилосрдног полицијског инспектора [[„Прљави“ Хари Калахан|„Прљавог“ Харија Калахана]] који постаје његов алтер-его који ће га пратити кроз целу глумачку каријеру. Иствудов чврсти, немилосрдни али и интелигентни полицајац освојио је многе гледаоце којима је било доста насиља и криминала на улицама. Филм је имао четири наставка: [[Клопка за инспектора Калахана]] ([[1973]]), [[Истеривач правде]] ([[1976]]), [[Прљави инспектор Хари]] (1983) и [[Смртоносна игра]] ([[1988]]), као и већи број имитација од којих је најпознатија [[Пол Керси не опрашта]] ({{јез-енгл|Death Wish}}; [[1974]]) са такође четири наставка.

Жанровску структуру вестерна успешно преноси у романтичну [[филмска комедија|комедију]] [[Бронко Били]] ([[1980]]) у којој глуми шефа циркуса, у [[трилер]]у [[Ватрена лисица (филм)|Ватрена лисица]] ([[1982]]), где глуми пилота у шпијунској мисији те у [[мелодрама|мелодраму]] [[Човек из крчме]] ({{јез-енгл|Honkytonk Man}}, 1982) са „врсно дочараним ликом сушичавог певача [[Кантри музика|кантрија]]“<ref name="Филмски лексикон">Филмски лексикон, Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, [[Загреб]] [[2003]]</ref>, улогом сличном оној [[Џон Вејн (глумац)|Џона Вејна]] у постромантичном вестерну [[Последњи хитац]] ([[1976]]) Дона Сигела. Филмом [[Прљави инспектор Хари]] ({{јез-енгл|Sudden Impact}}), четвртим из серијала о Прљавом Харију, Иствуд постаје неоспорна звезда осамдесетих. Чак је и председник [[Роналд Реган]] у једном од својих говора употребио Иствудову реченицу из тог филма: „Улепшај ми дан“ ({{јез-енгл|Make my day}}). Такође, Иствуд је обновио жанр вестерна режирајући (и глумећи у њему) [[Бледолики јахач|Бледоликог јахача]] ([[1986]]), филм наглашених [[религија|религиозних]] конотација снимљен као „[[омаж]]“ вестерн-класику [[Шејн (филм)|Шејн]] [[Џорџ Стивенс|Џорџа Стивенса]].

Године [[1988]]. снима пети и последњи филм из серијала о Прљавом Харију под насловом [[Смртоносна игра]] ({{јез-енгл|The Dead Pool}}), али, упркос похвалама критике, филм на благајнама пролази знатно лошије него његови претходници. Крајем 80-их Иствуд снима жанровски разноврсне филмове који су се кретали од ''мејнстрим'' комедија (не нужно и успешних) као што су [[Ружичасти кадилак]] ([[1989]]) и [[Новајлија (филм из 1990)|Новајлија]] ({{јез-енгл|The Rookie}}, [[1990]]) и много личнијих пројеката као што су режија [[Птица (филм)|Птице]] ({{јез-енгл|Bird}}, 1988), [[модернизам|модернистичке]] биографије џез [[саксофон]]исте [[Чарли Паркер|Чарлија „Птице“ Паркера]], филма који је био номинован за [[Златна палма (награда)|Златну палму]] на [[кански филмски фестивал|филмском фестивалу]] у [[Кан (Приморски Алпи)|Кану]] чиме је само потврђен Иствудов редитељски углед. У том периоду запажен је и његов редитељски и глумачки рад на филму [[Бели ловац, црно срце]], драми инспирисаној снимањем [[Афричка краљица (филм)|Афричке краљице]] ([[1951]]) где су многи критичари и гледаоци у Иствудовој улози запазили велику сличност са редитељем ''Афричке краљице'', [[Џон Хјустон|Џоном Хјустоном]]. Филм се свидео критичарима упркос чињеници да је глумица [[Кетрин Хепберн]], тумач главне улоге у „Афричкој краљици“, имала много замерки везаних за веродостојност снимљеног материјала.