Чарли Чаплин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 63:
Године 1998, филмски критичар [[Andrew Sarris|Андру Сарис]] је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.{{sfn|Sarris|p=139}} Чаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“, и он је био укључен у ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' часописов списак „[[Тајм 100: Најважнији људи века|100 Најважнијих људи 20. века]]“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претварању индустрије у уметност“.<ref name="BFIChaplinproject">{{cite web|url=http://chaplin.bfi.org.uk/ | title=Charlie Chaplin | publisher=British Film Institute | work=Charlie Chaplin | accessdate=7. 10. 2012}}</ref><ref name="time 100">{{cite news|title=TIME 100: Charlie Chaplin| url = http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html| archiveurl = https://web.archive.org/web/20110523194732/http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html| archivedate=23. 5. 2011| publisher = Time Magazine| last=Quittner| first = Joshua|date=8. 6. 1998| accessdate=11. 11. 2013}}</ref>
 
Слика Трампа је постала део културне историје; према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.{{sfn|Hansmeyer|p=3}}{{sfn|Louvish|p=xvii}} Критичар [[Леонард Малтин]] је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.<ref>{{cite web|url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always| publisher=Indiewire| work=| accessdate=7. 10. 2012| archive-url=https://web.archive.org/web/20130525165601/http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| archive-date=25. 5. 2013| dead-url=yes| df=}}</ref> Хвалећи карактер, [[Richard Schickel|Ричард Шикел]] сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.{{sfn|Schickel|p=41}} Меморабилија везана за овај лик још увек доноди велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за 140,.000 америчких долара на аукцији у Лос Анђелесу.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref>
 
Као филмски старалац, Чаплин се сматра пиониром и једном од најутицајнијих фигура раног 20. века.{{sfnm| 1a1 = Cousins||1p=72 | 2a1 = Kemp| 2pp = 8, 22| 3a1 = Gunning |3p=41| 4a1 = Sarris |4p=139| 5a1 = Hansmeyer|5p=3}} Њему се често приписује заслуга једног од првих уметника овог медијума.{{sfnm | 1a1 = Schickel | 1pp = 3–4| 2a1 = Cousins |2p=36| 3a1 = Robinson| 3pp = 209–211| 4a1 = Kamin|4p=xiv}} Филмски историчар [[Mark Cousins (филмски критичар)|Марк Казинс]] је написао да је Чаплин „променио не само слике биопскопа, него и његову социологију и граматику“ и тврди да је Чаплин био једнако важан за развој комедије као жанра, као што је [[Дејвид В. Грифит]] био за драму.{{sfn|Cousins|p=70}} Он је био први који је популарисао дугометражну комедију и који је успорио темпо акције, дајући јој озбиљност и суптилност.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin| series = Silent Clowns| credits = Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley| network = [[Би-Би-Си|British Broadcasting Corporation]]| station = [[BBC Four]]|date=1. 6. 2006}}</ref> Мада се његов рад углавном класификује као урнебесна комедија, Чаплинова драма -{''A Woman of Paris''}- (1923) је имала велики утицај на филм [[Ernst Lubitsch|Ернста Лубича]] -{''[[The Marriage Circle]]''}- (1924) и стога је играла улогу у развоју „софистициране комедије“.{{sfnm| 1a1 = Thompson| 1pp = 398–399| 2a1 = Robinson|2p=321| 3a1 = Louvish|3p=185}} Преама Дејвиду Робинсону, Чаплинови изуми су „брзо асимилирани и постали део уобичајене праксе филмског заната“.{{sfn|Robinson|p=321}} Филмски ставараоци који наводе Чаплина као утицај обухватају [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] (који назива Чаплина „неком врстом [[Адам]]а, од кога смо сви потекли“), [[Žak Tati|Жака Татија]] („Без њега ја никад небих направио филм“), Рене Клера („Он је инспирисао практично сваког филмског ствараоца“), [[Michael Powell|Мајкла Пауела]], [[Били Вајлдер]]а, [[Виторио де Сика|Виториа де Сике]], и [[Ричард Атенборо|Ричарда Атенбора]].{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=632}}{{sfn|Robinson|p=631}}{{sfn|Brownlow|p=77}}<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2| series = [[The Story of Film: An Odyssey]]| credits = [[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]| network = [[Channel 4]]| station = [[More4]]|date=10. 9. 2011| time = 27:51–28:35}}</ref>{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}}<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction| url = http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html| work = Charlie Chaplin| publisher = British Film Institute| accessdate=11. 2. 2013}}</ref> Руски филмски стваралац [[Андреј Тарковски]] је величао Чаплина као „једину особу која је ушла у кинематографску историју без имало сумње. Филмови које је он оставио за собом никад не могу застарети“.<ref name="tarovsky">{{cite magazine|title=Tarkovsky's Choice| last=Lasica| first = Tom| magazine=[[Sight & Sound]]|year=1993| volume = 3| issue = 3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate=1. 2. 2014}}</ref>