Драгован Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Кутијица за глумце
| име = Драгован Јовановић
| слика = Драгован Јовановић.jpg
| опис_слике = Драгован Јовановић
| слика_ширина =
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1937|7|24}}
| место_рођења = [[Дубона]]
| држава_рођења = {{Застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|2012|7|11|1937|7|24}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{Застава|Србија}}
| друга имена =
| активност =
| занимање = [[редитељ]] и [[сценариста]]
| супружник =
| партнер =
| деца =
| битна улога =
| презентација =
| потпис =
| имдб = 0431261
| оскар =
| еми =
| златни глобус =
| еми =
| греми =
| златни глобус =
| греми =
| awards =
}}
Ред 30:
 
== Биографија ==
Драгован Јовановић је рођен у [[Дубона|Дубони]] код [[Градска општина Младеновац|Младеновца]], [[24. јул]]а [[1937]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.port.rs/dragovan_jovanovic/pls/w/person.person?i_pers_id=368617|title=Драгован Јовановић|publisher=port.rs|date=|accessdate=29. 8. 2013.}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Драматургију је дипломирао на [[Факултет драмских уметности у Београду|Факултету драмских уметности]], а још за време студија је на позив [[Бојан Ступица|Бојана Ступице]] постао драматург [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]]. Основао је [[фестивал]] ''Слободарске свечаности'' (данас ''[[Софест]]'') у [[Сопот]]у. Био је директор Музеја позоришне уметности и оснивач највећег глумачког признања ''[[Добричин прстен]]'' које додељује Савез драмских уметника Србије.<ref name=nov>{{cite web|url=http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Preminuo-reditelj-i-pisac-Dragovan-Jovanovic.sr.html|title=Преминуо редитељ и писац Драгован Јовановић|publisher=politika.rs|date= |accessdate=29. 8. 2013.}}</ref>
 
Године [[1959]]. је за драму ''А шта сад'' добио прву награду Београдског универзитета. Са Бајом Шарановићем је основао авангардно позориште ''Театар у подруму'' [[1963]]. године. На фестивалу у Карловим Варима је награђен за најбољи антиратни филм, док је у Авелину у Италији награђен за режију и глуму. На фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи је за филмски сценарио ''Момак против'' добио гран при.<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:219690-Svi-ga-zaboravili|title=Сви га заборавили|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=29. 8. 2013.}}</ref>
 
Режирао је представе у дому културе у Младеновцу и био директор ''Југоконцерта'' као и заменик директора у Заводу за научну и техничку сарадњу.<ref name=nov/>
 
Два пута је тражио националну пензију коју није добио. Последње дане свог живота је провео у старачком дому на Вождовцу,<ref>{{cite web|url=http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:360727-Osam-umetnika-ostalo-bez-penzije|title=Осам уметника остало без пензије|publisher=novosti.rs|date= |accessdate=29. 8. 2013.}}</ref> где је преминуо [[11. јул]]а [[2012]]. године.
 
== Филмографија ==
Ред 79:
|}
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}