Сељак — разлика између измена

117 бајтова додато ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
м
м
 
{{Без редних референци}}
{{Redirect|Сељаци|друге употребе|Сељаци (вишезначна одредница)}}
{{Преусмери|Сељаци}}
{{Dablink|„Сељани” и „Сељан” преусмерава овде. За осталадруге значењаупотребе, погледајте [[Сељани (вишезначна одредница)]].}}
'''Сељак''' је израз кој се користи за човека који живи на [[село|селу]] и бави се [[пољопривреда|пољопривредом]]. Користи се и као назив за некога ко је прост и необразован.
 
У прошлости, од настанка [[Цивилизација|цивилизације]] па све до [[Индустријска револуција|индустријске револуције]] и савремених трендова [[Глобализација|глобализације]], сељаци су чинили већину становништва у свим државама и културама. С обзиром на рурални карактер економије кроз историју, сељаци су - било као [[Роб|робови]], било као [[Кмет|кметови]] - чинили потиснуту класу.
 
Растом новчане привреде и [[Капитализам|капитализма]], срж економске активности почео се пребацивати у градове, а тиме је престала важност сељака, који се с временом профилишу у посебан друштвени слој, а и међу њима поступно расте диференцијација на подтипове класа, као што су сељаци-беземљаши, сиромашни сељаци, [[Надничар|надничари]] и богати [[кулаци]].
Сељаци су кроз историју у правилу били превише заузети свакодневним пословима да би имали слободног времена за образовање и развој високе културе. Због тога су били мање образовани, а због забачености села у односу на градове и мање изложени достигнућима [[Масовна култура|масовне културе]]. Као крајња последица таквог стања, развио се културни [[стереотип]] сељака као необразованих, примитивних, конзервативних и затуцаних особа.
 
Често се у новије време, у настојању да се избегну негативне [[конотације]], за сељаке користи [[англицизам]] ''[[фармер]]''. За вриемевреме [[Југославија|Југославије]] и [[Социјализам|социјалистичког]] уређења у ту сврху користио се израз ''индивидуални пољопривредни произвођач''.
 
== Референце ==