Златибор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 123:
Планинска љепотица у југозападном дијелу Србије била је одредиште доконих и богатих још од средине седамнаестог вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодјетним миром златиборских падина на којима се очи одмарају, а тијело пуни енергијом. Ипак, прави туризам се развио тек када је на Златибор дошла једна крунисана глава, краљ Србије [[Александар Обреновић]], 1893. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dug-put-od-brvnara-do-elitnih-hotela.sr.html Дуг пут од брвнара до елитних хотела („Политика“, 20. август 2013)]</ref>
 
У почетку је најинтересантнија била Краљева Вода, мјесто на ком је Његово Краљевско Величанство ручало, али су се убрзо прочули и други златиборски висови: [[Паланка|Палисад]], [[Рибница (Јабланица)|Рибница]], [[Око (Златибор)|Око]]. А онда је, [[1905]]. године, на Златибор, по здравље, дошао још један краљ Србије, [[Петар I Карађорђевић]]. Након његовог боравка саграђени су и први велики објекти: хотел „Краљева вода“ - данашњи конгресни центар „Србија“ - вила „Чигота“ и пекара.
 
== Културно-историјски споменици ==