Златибор — разлика између измена

Надморска висина, велике количине падавина и велики број сунчаних сати годишње условили су на Златибору веома бујну вегетацију.<ref>[http://www.zlatibor.org.rs/k/flora-i-fauna Туристичка организација Златибор - Turistička organizacija Zlatibor - TO Zlatibor | Флора и фауна{{Ботовски наслов}}]</ref> Најраспрострањенији екосистем су [[пашњак|пашњаци]], тј. [[ливада|ливаде]] (сувати[[суват]]и, закоси, луке), на којима расте чак 120 врста најразноврснијих [[трава]], од којих многе имају љековита својства. До 600 -{m}- надморске висине заступљене су листопадне врсте (буква, храст, бреза, липа, јасен), а на више од 600 -{m}- доминирају четинари (бијели и црни бор, јела, смрча). Познато је да је некада Златибор био сав обрастао шумом. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] огољен је интензивном сечом, од стране окупатора велики простор планине.<ref>"Илустровани лист", Београд 1922. године</ref> Данас има највише ливада, али имена неких данас голих брда говоре да је раније било супротно (Бучје, Честе, Шуматно брдо). Не зна се шта је тачно узрок толиког нестајања шума. Ипак, највјероватније је да је ове шуме у највећој мјери уништио један велики [[пожар]] који се догодио око [[1800]]-те. године.

И животињски свијет је разноврстан. Златибор обилује [[вук]]овима, па је њихово годишње истребљивање постало традиција – чувена Златиборска хајка на вука. [[Медвед|Медвједа]] и нема толико много, али се и на њих још понегдје може наићи. [[Divlja svinja|Дивља свиња]], [[лисица]], [[зец]], [[куна]], [[јазавац]], [[običnaобична prepelicaпрепелица|препелица]], [[јаребица]] и [[веверица|вјеверица]] су на Златибору уобичајена појава, па чак и у близини насељених мјеста. Још се само на Златибору могу видјети [[белоглави суп|бјелоглави суп]] и [[orao krstaš|орао крсташ]], врсте на рубу изумирања, како несметано лете небом.