Нови Сад — разлика између измена

Одмах по ослобођењу, Нови Сад приступа обнови и развијању индустрије. У већ постојећим индустријским гранама град вишеструко повећава производњу, као што оснива и нове. Године 1954. индустрија у граду запошљава око 10.000 радника, да би тај број 1984. године износио око 75.000. Током многобројних урбанизацијских резова у доба социјализма, град губи неке од својих препознатљивих грађевина, као што су Јерменска црква или део Јеврејске улице, а граде се велики булевари и стамбени блокови. Поред старих средњих школа, и нових, које су се у току времена специјализовале и знатно повећале број ђака, Нови Сад добија и више школе. Прво је то Виша педагошка школа (основана 1946. године), а затим Филозофски и Пољопривредни факултет (1954), да би 1960. године најзад био основан и цео самосталан [[Универзитет у Новом Саду|Универзитет]], у чијем је саставу девет факултета и још неколико виших школа. 1980. године почиње да делује и новооснована Војвођанска академија наука и уметности.

 

 

Дана 6. октобра 1988. године, у Новом Саду су организованиване демонстрације, под чијим је притиском срушена тадашња војвођанска влада. По просутом јогурту који је дељен демонстрантима, а ови га бацали на неке функционере Војводине, овај догађај је остао познат као „[[антибирократска револуција|Јогурт револуција]]”. Циљ ових демонстрација било је рушење тадашњег аутономног статуса Војводине, који је покрајина имала по [[устав Југославије из 1974уставу из 1974. године]]. Нови [[устав Србије из 1990. године]] укида државност и федерални статус Војводине и претвара покрајину у територију са ограниченим степеном аутономије.