Русинска гркокатоличка црква Водица у Руском Крстуру — разлика између измена

| Име = Капела Водица у Руском Крстуру| Слика =FileДатотека:Vodica, Ruski Krstur.jpg| thumb|Crkva "Vodica" u Ruskom Krsturutif|Опис слике= Водица у Руском Крстуру| Место = [[Руски Крстур]]| Општина = [[Општина Кула]]| ДРЖ = СРБ| Врста = | Време = [[1859]].| Тип = Споменик културе | Степен = | Власник =

'''Водица''' је црква поред [[Руски Крстур|Руског Крстура]] и светиште које посећују многи ходочасници [[Гркокатолицизам|гркокатоличке]] вероисповести, али и други верници. Црква је посвећена безгрешном зачећу Пресвете Богородице. Изграђена је [[1859|1859.]]. године и [[20. фебруар|20. фебруара]]а [[1998|1998.]]. године је проглашена за [[Споменик културе|споменик културе]]. Споменик културе се састоји од црквице, бунара са „лековитом водом”, покривеног простора за окупљање верника и преноћишта.<ref name=":1">{{Cite book|title=Хришћански календар 1999|last=Малацко|first=Михајло|publisher=Гркокатоличка парохија св. о. Миколаја у Руском Крстуру|year=1998|isbnid=|location=Нови Сад|pages=87.}}</ref>

Данашња црква је изграђена [[1859]]. године на месту где је, претходно, била [[1856]]. године саграђена дрвена капелица. Градњи дрвене капелице су претходиле необичне појаве поред бунара, о којима се записи чувају у архиви [[Русинска гркокатоличка црква у Руском Крстуру|крстурске парохије]], а датирају од [[1817]]. године.<ref>{{Cite book|title=Хришћански календар за вернике Крижевачке Епархије 1969|last=Планчак|first=Кирил|publisher=Војвођански Викаријат Крижевачке Епархије|year=1968|isbnid=|location=Руски Крстур|pages=63.}}</ref> Од када се овај бунар налази у крстурском атару није познато, али постоји писани документ да је бунар ограђен [[1822]]. године.<ref name=":0">{{Cite book|title=Водица|last=Варга|first=Владислав|publisher=Гркокатоличка парохија св.о. Николаја, Руски Крстур; Хришћански часопис ''Дзвони''; НИУ ''Руске слово'' Нови Сад|year=2017|isbn=978-86-88983-34-1|location=Руски Крстур|pages=15.}}</ref> Због више документованих оздрављења на овом месту, број ходочасника је растао и владика крижевачки даје дозволу за градњу цркве [[1857]]. године. Осим владике, дозволу за градњу цркве је послала и канцеларија цивилне власти у [[Темишвар|Темишвару]]у.

Цркву је изградио сомборски аритекта Карло Гфернер, о сопственом трошку. Тек [[1866]]. године му је исплаћена извесна количина новца који је сакупљен од бројних ходочасника.<ref name=":0" /> Изграђена је као једнобродна црква са кружном олтарском апсидом и торњем изнад западног дела лађе.<ref name=":1" /> Цркву је 21. маја [[1860]]. године посветио вицеархиђакон бачки, Георгиј Шовш. Године [[1861]]. је насликана икона Богородице с малим Исусом и постављена на средиште цркве. Икона је висока 186 центиметараcm и широка 78 центиметараcm. Након постављања иконостаса, икона се налази на левом бочном зиду цркве.

Владика Георгиј Смичиклас [[5. март|5. марта]]а [[1863]]. године дозвољава и римокатолицима да служе у цркви, према договору с месним парохом. У то време је у Водици било годишње најмање 14 000 ходочасника.<ref name=":0" />

Године [[1894]]. се гради кућа на спрат, највероватније због масовног доласка ходочасника. Касније су у тој згради становали монаси. Њима је Водица свечано предата [[12. јул|12. јула]]а [[1941]]. године.

Године [[1942]]. је избушен бунар, дубок 62 метра. Исте године је набављено Јеванђеље, свећњаци, кандило и остале црквене потрепштине. Иконостас у цркви је постављен [[1943]]. године. Три слике Богородице у [[Апсида|апсиди]] и четири слике на иконостасу, урађене су на платну. Истовремено са иконостасом, донесена је и слика „Христос у гробу”. Све ове слике, као и [[иконостас]], урадио је академски сликар Лазар Микулић из Куле. Иконостас је посветио [[Јоаким Сегеди|о. др Јоаким Сегеди]], генерални викар.

Водица је значајно реновирана 1954−1958. године. У обновљен торањ постављена су звона, бунар је хигијенски затворен, крст ипред Водице је премештен у порту, порта је ограђена и засађене су украсне биљке, на купљеном поседу поред Водице засађено је дрвеће.<ref name=":2">{{Cite book|title=Хришћански календар 1982|last=Макај|first=Михајло|publisher=Војвођански викаријат Руски Крстур|year=1981.|isbnid=|location=Руски Крстур|pages=60.}}</ref>

После [[1954]]. године монаси напуштају Водицу и прелазе у нову парохију у [[Кула (град)|Кули]]. Године [[1955]]. бригу о Водици преузимају часне сестре. Сестре Службенице су на овој дужности од [[3. мај|3. маја]]а [[1955]]. године до [[3. октобар|3. октобра]] [[1957]]. године а после тога су ову дужност преузели цивилни верници.

Будући да је Водица омиљено светиште многим верницима, нарочито Русинима гркокатолицима, у њој се обележавају многи црквени јубилеји, организују се ходочашћа, одржавају се разни верски сусрети.

Године [[2016]]. свечано је проглашена духовна повезаност Водице са папском базиликом св. Марије Велике у [[Рим|Риму]]у.<ref name=":0" />

Датотека:Vodica, ikonostas, slika 3.jpg|''Дванаестогодишњи Исус у храму'', слика на иконостасу