Прва крагујевачка гимназија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 15:
[[Hatišerif|Хатишерифом]] из [[1830]]. године, [[Срби]]ма је дозвољено да сами установљавају [[Школа|школе]], [[Болница|болнице]], [[штампарство|штампарије]] и [[Пошта|пошту]]. Исте године, на настојање [[Вук Стефановић Караџић|Вука С. Караџића]] и [[Димитрије Исаиловић|Димитрија Исаиловића]] у [[Београд]]у почиње са радом „верховну“ или Виша школа, коју су, две године, похађали и кнежеви синови [[Милан Обреновић|Милан]] и [[Михаило Обреновић|Михаило]]. Када се [[Димитрије Исаиловић]], [[1833]]. године са типографије преселио у [[Крагујевац]], [[Милош Обреновић|кнез]] је наредио да и ђаци крену за наставником.
Тако је Велика школа у престоници [[Србија|Србије]] почела са радом у новембру 1833. године, са 34 студента и једним професором. Две године касније, [[1835]]. године, школа је званично названа [[Гимназија]]. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској [[1838]]/[[1839]]. години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажества Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Био је то први школски закон у [[Србија|Србији]], на основу кога су касније отваране и [[Гимназија|Гимназије]] у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у [[Гимназија|Гимназији]] у [[Крагујевац|Крагујевцу]] на шест година. Бурни политички догађаји са средине [[19. век
Школске [[1846]]/[[1847]], отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра [[1861]]. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од [[1891]]. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.
Ред 21:
У овом периоду развијане су у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека почела је да ради у Гимназији 26. јуна [[1886]]. године, а добијала је књиге од [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке у Београду]]. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење „Подмладак“, које је, са малим прекидима, радило све до [[Други светски рат|II светског рата]].
У ноћи између 3. и 4. јануара 2018. је у четири просторије школске зграде подметнут пожар. Пожар је локализован и угашен пре него што је успео да се прошири на остале просторије школе. У пожару су потпуно изгореле наставничка канцеларија, канцеларија директора и секретаријат. У пожару је изгубљено много докумената који су део школског наслеђа, а штета је процењена на 20 милиона динара. Осумњичени за подметање пожара је Немања Гавриловић.<ref name="Прва крагујевачка гимназија у пламену">{{cite news|
== Функција ==
Ред 31:
У периоду од 1833. до данас, ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије биле су многе знамените личности, које су писале нашу историју. Међу њима су војвода [[Радомир Путник]], песник и сликар [[Ђура Јакшић]], сатирични приповедач [[Радоје Домановић]], социјалистички теоретичар и политичар [[Светозар Марковић]], војвода [[Живојин Мишић]], песник [[Божидар Шујица]] и многи други.
Школа је 11. децембра [[2008]]. одлуком [[Влада Републике Србије|Владе Републике Србије]] проглашена за школу од посебног националног значаја.<ref>[http://www.kragujevac.co.rs/vesti/komentari.php?idvest=19827 Гимназија прославила јубилеј.]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} 12. децембар 2008, приступљено 13. децембра 2008.</ref>
== Зграда ==
Ред 37:
Од [[1887]]. године школа је смештена у [[зграда|зграду]] у којој се и сада налази. Пројекат је урађен у [[Беч]]у, а изградња је трајала од [[1884]]. до [[1888]]. год. [[Столарија]] је још увек из тог периода, а изграђена је у једној бечкој [[столар]]ској [[радионица|радионици]]. Зграда је под заштитом државе као културно историјски [[Споменик културе од великог значаја|споменик од великог значаја]]
==
{{reflist}}
| |||