Алекса Буха — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
| име = Алекса Буха
| слика =
| ширина_слике = 240
| опис_слике = Алекса Буха
Ред 30:
 
== Биографија ==
Алекса Буха је рођен 21. новембра 1939. године у Рибарима, [[Гацко]], ондашњи Невесињски срез, у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. Гимназију је завршио у Мостару. Студирао је [[Германистика|германистику]] и [[Филозофија|филозофију]] на [[Филозофски факултет у Сарајеву|Филозофском факултету у Сарајеву]] и на [[Слободни универзитет у Берлину|Слободном универзитету у Берлину]]. Докторску дисертацију под насловом „[[Марксизам]] [[Карла Корш]]а” одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву [[1975]]. Године [[1971]]. изабран је за асистента а [[1975]]. у звање доцента, [[1980]]. за ванредног и [[1986]]. за редовног професора за предмет Историја њемачке класичне филозофије и филозофија XIX вијека на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Бавио се [[Немачка класична филозофија|немачком класичном филозофијом]] и [[Историја марксизма|историјом марксизма]]. Преводио је значајне филозофске књиге и расправе са немачког и француског језика. Објављивао је чланке и студије у часописима: [[„Дијалог”]], [[„Одјек”]], [[„Преглед”]], [[„Theoria”]], [[„Опредјељења”]]. Био је члан редакције часописа „Преглед” и уредник у познатој филозофској библиотеци [[„Логос”]] издавачке куће „Веселин Маслеша”. У политички живот се укључио [[1990]]. као један од оснивача [[Српска демократска странка|Српске демократске странке]]. На првим демократским изборима у СР БиХ крајем 1990. изабран је за посланика у Скупштини СР БиХ. Филозофски факултет у Сарајеву је напустио [[1992]]. У првој Влади РС преузео је функцију министра спољних послова. Током распада Југославије и доласка страних дипломата, Алекса Буха је на положају [[Министарство иностраних послова Републике Српске|министра спољних послова Републике Српске]] у ондашњем [[Град Источно Сарајево|Српском Сарајеву]]. На функцији министра спољних послова Републике Српске је непрекидно у периоду [[1992]] — [[1998]]., све до послератног преношења тог ресора на ниво БиХ. Био је главни представник [[Република Српска|Републике Српске]] у свим међународним мировним преговорима и преговорима за њено међународно признање закључно са онима у [[Дејтон]]у. Након [[НАТО бомбардовање Републике Српске|НАТО бомбардовања Републике Српске]] [[1995]]. године, одмах затим и потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]], и након америчких притисака на [[Радован Караџић|Радована Караџића]] да напусти политику и Караџићевог повлачења из политичког живота, Алекса Буха је у јулу [[1996]]. године изабран за председника Српске демократске странке, тада најпопуларније политичке странке у Републици Српској.<ref name="Foreign" />
Др Алекса Буха је био професор филозофије на [[Универзитет у Бањој Луци|Универзитету у Бањалуци]]. Дана [[21. јун]]а [[2004]]. године изабран је за дописног члана [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и умјетности Републике Српске]].<ref name="ANURS">[http://www.anurs.org/index.php?option=btg_clan&idradnik=8 Академија наука и умјетности Републике Српске: Алекса Буха] {{ср}}</ref> Изабран је за члана [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] 1996, и поново 2009. године.<ref name="Сенат">[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=145734&title_add=Desna%20ruka%20sistema Вечерње Новости: Сенат Републике Српске — Десна рука система 15.05.2009]
{{ср}}</ref> Буха је носилац високих одликовања Републике Српске: [[Орден Немањића]] и [[Орден Његоша]].
 
== Библиографија Алексе Бухе ==
* „Карл Корш — један отворени марксизам”, Београд, ([[1976]]).
* „Етика класичног њемачког идеализма”, хрестоматија етичке мисли, „Етос”, Сарајево, ([[1986]]).
* „Аргументи за Републику Српску”, Матица српска, Београд ([[1996]]).
* „Ка темељним извјесностима”, студије о Декарту, Канту и Хегелу, „Плато”, Београд, ([[1999]])
* „Идеје versus историја”,
* „Филозофија самоподсјећања”, „Плато”, Београд, ([[2010]]).
 
== Референце ==