Зуб — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
'''Зуб''' је мања [[калцификација|калцификована]], беличаста струкутра смештена у [[вилица]]ма (или [[уста|устима]]) многих [[кичмењаци|кичмењака]], и коришћен је за [[жвакање]] [[храна|хране]]. Поједине животиње, посебно [[месојед]]и, такође користе зубе за лов или у одбрамбене сврхе. Коренови зуба покривени су деснима. Зуби се не састоје од костију, него од више врста ткива различите густине и тврдоће. Ћелијска ткива која коначно постају зуби потичи од клице ембрионог слоја, [[ектодерм]]а.
Општа структура зуба је слична међу кичмењацима, иако постоји значајна варијација у њиховом облику и позицији. [[Зуб сисара|Зуби сисара]] имају дубље коренове, и тај случај је примећен код неких врста риба и [[крокодил]]а. Већини [[Праве кошљорибе|правих кошљориба]], ипак, зуби су надовезани за спољну површину кости, док су код [[гуштер]]а надовезани на унутрашњу површину вилице с једне стране. Код [[Рушљорибе|рушљориби]], као што су ајкуле, зуби су надовезани грубим [[лигамент]]има на обруче [[хрскавичаво ткиво|хрскавица]] који формирају вилицу.<ref name=VB>{{Cite book
Зуби су најкрактеристичнија (и најдуже присутна) особина [[сисари|сисара]]. [[Палеонтологија|Палеонтолози]] користе зубе да идентификују [[фосил]]не врсте и да одреде њихове односе. Облик зуба [[животиње|животиња]] повезан је са њиховом исхраном. На пример, биљну материју је тешко сварити, тако да [[биљојед]]и имају много [[кутњаци|кутњака]] за [[жвакање]] и млевење. [[Месојед]]има, с друге стране, требају [[очњаци]] да убију жртву и раскидају месо.
Ред 9:
[[Сисари]] су генерално [[дипходонт]]и, што значи да могу да развију сетове зуба. Код [[човек|људи]], први сет („бебећи“, „[[Mlečni zubi|млечни]]“, „примарни“ сет) обично почиње да се појављује са око шест месеци старости, иако су нека деца рођена са једним или више видљивим зубима, познатим као неонатални зуби. Нормално [[ницање зуба]] са око шест месеци старости може бити болно. [[Кенгур]]и, [[слон]]ови и [[морска крава|морске краве]] ретки су међу сисарима зато што су [[полифиодонт]]и.
Животиње тако развију само један сет зуба (монофиодонти) док друге развију више сетова (полифиодонти). [[Ајкула|Ајкули]], на пример, нарасте нови сет зуба сваке две недеље који мења изношене зубе. [[Глодари]]ма израсту секутићи и имају их стално током глодања, што им помаже у одржавању релативно сталне дужине. Индустрија [[дабар|даброва]] је делом заслужна тој квалификацији. Многи глодари као што су [[пољски миш]]еви (али не и [[обични миш]]еви) и г[[винејска свиња|гвинејске свиње]], као и ''-{leporidae}-'' попут [[зец]]а, имају кутњаке који стално расту као додатак секутићима.<ref>{{cite journal
Зуби нису увек надовезани за вилицу, као што је то случај код сисара. Код многих [[гуштер]]а и риба, зуби су надовезани за [[непце]] или на спрат од уста, формирајући додатне правилне редове унутар вилице. Неке [[права кошљориба|праве кошљорибе]] чак имају зубе и у [[гркљан]]у. Иако нису прави зуби у уобичајеном смислу, [[зубић]]и ајкула су готово идентични по структури, и вероватно имају исто еволуцијско порекло. Свакако, изгледа да су се зуби прво развили код ајкула, и нису нађени код примитивних [[безвилична риба|безвиличних риба]] — док [[змијуљица|змијуљице]] имају зуболике структуре на језику, оне су, у ствари, сачињене од [[кератин]]а, не од дентина или глеђи, и не деле никакву повезаност са правим зубима.<ref name=VB/>
Ред 21:
* [[Mlečni zubi|Млечни зуби]]
==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book
== Спољашње везе ==
|