Википедија

Обреновац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci; козметичке измене
Ред 18:
 
=== Први помени и први период османске власти (крај 17. века-1718) ===
Није познато када је Палеж основан. Верује се да је основан за време [[Османско царство|османске]] власти, и могуће је да је поникао у слично време када и [[Уб]] (почетком 18. века), будући да је служио истој сврси (чувању комуникација између [[Београд|Београда]]а и [[Шабац|Шапца]]).<ref>{{Cite book|title=Антропогеографија Ваљевске Тамнаве|last=Павловић|first=Љубомир|publisher=Бели&Бане|year=1998|id=|location=Лајковац-Уб|pages=389}}</ref> На картама [[Бакомо Кантели|Бакома Кантелија]] и још једног непознатог аутора из 1689. године Палеж није уцртан. Тек једна безимена карта настала око 1700. године има уцртано насеље ''Palos'' на [[Колубара|Колубари]]. Друга карта која означава Палеж, и то као [[Паланка|паланку]] (''Palanca Paleche''), носи име ''Околина Београда'' (''Les environs de Belgrad''). Њу је на лицу места цртао [[Француска|француски]] [[инжењер]] [[Де Масар]] и цртана је између 1696. и 1698. године, а објављена у [[Париз|Паризу]]у 1717. године. На њој је, вероватно грешком, Палеж приказан на супротној страни [[Сава|Саве]] (у [[Срем|Срему]]у).<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|year=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=66|via=}}</ref>
 
=== Период хабзбуршке управе (1718—1739) ===
[[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] (21. јула 1718) предели између [[Сава|Саве]], [[Дрина|Дрине]], [[Западна Морава|Западне Мораве]], [[Тимок|Тимока]]а и [[Дунав|Дунава]]а припали су [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој Монархији]]. Хабзбуршка администрација је формирала [[Привремена војна управа у Београду|Привремену војну управу у Београду]], која је управљала новоосвојеном облашћу, подељеном у петнаест војних дистриката, међу којима се налазио и [[Палешки дистрикт]].<ref>{{Cite book|title="Краљевина Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|id=|location=Ниш|pages=3-4}}</ref>
 
Привремена војна управа у Београду замењена је 1720. администрацијом новооснованог Краљевства Србије. За провизора Палешког дистрикта тада је постављен Јохан Георг Штромајер. Њему су били потчињени [[ишпан]] и два [[Иберрајтер|иберрајтера]].<ref>{{Cite book|title="Краљевство Србија" 1720-1739. Докторска дисертација|last=Ђорђевић|first=Милош|publisher=Универзитет у Нишу|year=2013|id=|location=Ниш|pages=25}}</ref>
Ред 214:
Хабзбуршки картографски материјал даје још нешто података. Карта из 1778. приказује да је Велики Палеж имао 2 [[Сокак|сокака]] који су се укрштали код центра насеља, док је Мали Палеж имао само један сокак који се пружао кроз цело насеље, док је други велики сокак ишао само западном половином насеља, завршавајући се укрштањем са главним сокаком. Велики Палеж је имао уцртаних 20 кућа, док је Мали Палеж имао 16. Карта из 1788. показује само један велики сокак у Великом Палежу, који је ишао дужином насеља и на ком се налазила џамија, готово на самој обали Колубаре. Мали Палеж је имао такође само један велики сокак, који је ишао дужином насеља. Према карти, Велики Палеж је имао 30 кућа, а Мали 21. Уколико су ове карте прецизне у [[Размера|размери]], Велики Палеж је био дуг 560, а широк 320 метара. Мали Палеж је био дуг 240 метара. Раздаљина између два насеља била је 1360 метара, а раздаљина између Великог Палежа и ушћа Колубаре у Саву је износила 2640 метара.<ref>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|year=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|pages=68-69|via=}}</ref>
 
Према ''[[Мемоари|Мемоарима]]ма'' [[Матија Ненадовић|Матеје Ненадовића]], [[Кочина крајина|по избијању рата]] између Османског царства и Хабзбуршке монархије 1787. године, [[Алекса Ненадовић|кнез Алекса Ненадовић]] је добио наредбу ''од ваљевских Турака'' да обезбеди страже на Сави између Палежа и [[Ушће (Обреновац)|Ушћа]], добивши оружје за 100 људи. У исто време је, према ''Мемоарима'', муслиманско становништво Палежа избегло из града према [[Ужице|Ужицу]], [[Соко Град (дрински)|Соколу]] и [[Босна|Босни]].<ref>{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B8_(%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)/I|title=Мемоари, I|last=Ненадовић|first=Матија|date=|website=Викиизворник|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=17. 02. 2019.}}</ref>
 
У оквиру сукоба између [[Јањичари|јаничара]] с простора Смедеревског санџака и [[Султан|султанових]] трупа, заповедник јаничара [[Кара Хасан]] је 1792. победио војску послату из [[Босански ејалет|Босанског ејалета]] код Палежа.<ref>{{Cite book|title=Историја српског народа|last=|first=|publisher=Српска књижевна задруга|year=1986|id=|editor-last=Гавриловић|editor-first=Славко|volume=4/1|location=Београд|pages=404}}</ref>
Ред 384:
==== мапе и карте ====
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Obrenovac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=44.652333,20.2&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/obrenovac-44-39-14-n-20-12-0-e/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=44.652333&longitude=20.2&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Обреновац”