Википедија

Квантна механика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Ред 13:
Научна истраживања о идентификовању таласне особине светлости почињу у 17. и 18. веку, када су научници [[Роберт Хук]], [[Кристијан Хајгенс]] и [[Леонард Ојлер]] предложили теорију о таласној особини светлости, заснованој на експерименталним опажањима.<ref>[[Max Born]] & Emil Wolf, Principles of Optics, 1999, Cambridge University Press</ref> Давне 1803. године, [[Томас Јанг]], енглески научник који је владао знањем из више различитих грана науке, извео је познати [[експеримент са двоструким прорезом]], који је касније описан у раду под насловом ''О природи светлости и боја'' . Експеримент је играо главну улогу у генералном прихватању теорије [[таласне карактеристике светлости]].
 
Већ 1838. године [[Мајкл Фарадеј]] проналази [[Katodni zrak|катодне зраке]]. Ове студије пропраћене су изјавом [[Густаф Кирхоф|Густава Кирхофа]] из 1859. године о зрачењу црног тела, такође предлогом [[Лудвиг Болцман|Лудвига Болцмана]] да стање енергије физичких система може бити дискретно, те на крају и квантном хипотезом [[Макс Планк|Макса Планка]] из 1900. године.<ref>{{Cite book|authorlast=Mehra, |first=J.|author2 last2= Rechenberg, |first2=H.| title = The historical development of quantum theory| location = New York| publisher = Springer-Verlag|year=1982|isbn=978-0-387-90642-3|pages=}}</ref> Планкова хипотеза да се енергија зрачи и апсорбује у дискретним "порцијама" (односно квантима) се врло прецизно поклапа са посматраним шаблоном зрачења црног тела.
 
[[Wilhelm Wien|Вилхелм Виен]], 1896. године емпиријски утврђује [[Wien's law|Винов закон]] о прерасподели [[Зрачење|зрачења]] црног тела. [[Лудвиг Болцман]] долази до истих закључака независно, разматрајући [[Максвелове једначине]]. Међутим, то је важило само у случају високих фреквенција. Касније, Планк исправља овај модел користећи Болцманову статистичку интерпретацију термодинамике и предлаже [[Планков закон]], који води ка развијању квантне механике.
Ред 148:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv | last=Harrison| first = Edward| title = Cosmology: The Science of the Universe| url = https://books.google.com/books?id=kNxeHD2cbLYC&pg=PA239|year=2000| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-66148-5|pages=239}}
* {{Cite book|ref=harv |author last= Mehra, |first=J.|author2 last2= Rechenberg, |first2=H.| title = The historical development of quantum theory| location = New York| publisher = Springer-Verlag|year=1982|isbn=978-0-387-90642-3|pages=}}
* Слободан Мацура, Јелена Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004. (стара квантна теорија и већина утемељиваћких експериментата)
* Пол Дирак, ''The Principles of Quantum Mechanics'' (1930)
Ред 154:
* Ричард Фејнман, Robert B. Leighton and Matthew Sands (1965). ''The Feynman Lectures on Physics'', Addison-Wesley.
* Hugh Everett, Relative State Formulation of Quantum Mechanics, ''Reviews of Modern Physics'' vol 29, (1957) pp. 454–462.
* {{Cite book|ref=harv |author = Bryce DeWitt, R. Neill Graham, eds| title = The Many-Worlds Interpretation of Quantum Mechanics| location = | publisher = Princeton Series in Physics, Princeton University Press |year=1973|isbn=978-0-691-08131-1|pages=}}
* Albert Messiah, ''Quantum Mechanics'', English translation by G. M. Temmer of ''Mécanique Quantique'', 1966, John Wiley and Sons, vol. I, chapter IV, section III.
* Ричард Фејнман (Richard P. Feynman), ''QED: The Strange Theory of Light and Matter''
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Квантна_механика”