Спомен-парк Јајинци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Београдски паркови помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
[[Датотека:Jajinci2.JPG|мини|Спомен-парк Јајинци]]
'''Спомен-парк „Јајинци“''' налази се на подручју београдске општине [[Вождовац]], на 11 километараkm удаљености од [[Авала|Авале]]. Подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а које је током [[Други светски рат|Другог светског рата]] постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.
 
== Историја ==
[[Инвазија на Пољску (1939)|Нападом Трећег рајха на Пољску]], 1. септембра 1939. године, отпочео је ратни сукоб до тада невиђених размера и жестине, вођен свуда и свим средствима, тако да су га историчари, користећи термин настао током рата, с правом називали „тотални рат“. Рат су [[Силе Осовине|силе Осовине]] водиле у толикој мери безобзирно да су практично кршене све важеће норме међународног права, а злочини које су починили били су таквог обима и карактера да је за њих било нужно створити нове одредбе међународног јавног права.
 
Слике глади, гасних комора, крематоријума, масовних егзекуција, живих лешева као последица „научних експеримената, били су стварност у којој су живели и умирали милиони Европљана. Понижени, у болу и патњи, били су лишени елементарног статуса људског бића и сведени на појаву, број, статистички податак, у најбољем случају радну снагу корисну и потребну само до границе физичке моћи. У ову слику колективне патње, од 1941. до 1944. године укључено је становништво Србије и Београда преко читавог система затвора, логора и стратишта.
Ред 21:
Одлуком Скупштине града Београда 1986. године, Спомен-парк „Јајинци“ проглашен је културним добром – знаменито место.
<gallery>
FileДатотека:Jajinci1.JPG
FileДатотека:Jajinci3.JPG
FileДатотека:Jajinci05.jpg
FileДатотека:Jajinci06.JPG
FileДатотека:Jajinci07.JPG
FileДатотека:Jajinci08.JPG
</gallery>
== Референце ==
Ред 34:
* Милан Кољанин, Немачки логор на Београдском сајмишту 1941-1944, Београд, 1992.
* Венцеслав Глишић, Злочини нациста у Београду 1941-1944, Београд у рату и револуцији 1941-1945, Београд, 1971.
* {{cite journal |last=Horvatinčić|first=Sanja|authorlink= |year=2015|url=https://www.ipu.hr/content/zivot-umjetnosti/ZU_96-2015_034-061_Horvatincic.pdf|title= Spomenik, teritorij i medijacija ratnog sjećanja u socijalističkoj Jugoslaviji|journal= Život umjetnosti|publisher=Institut za povijest umjetnosti|location=Zagreb|number= 96|ref = harv|pages=34—61}}
* {{cite journal |last=Horvatinčić|first=Sanja|authorlink= |year=2015|url=http://gaa.mhz.hr/storage/upload/calendar_activities/anali_32-35_-_za_web_12652.pdf|title= Povijest ''nemogućeg spomenika'' : Podizanje ''Spomenika žrtvama fašizma'' u Jajincima|journal= Anali Galerije Antuna Augustinčića|publisher=Galerija Antuna Augustinčića|location=Klanjec|volume= XXXII–XXXV (2012.–2015.) |number= 32—33/34—35|pages=261—282|ref = harv}}
* {{cite journal |last=Стојановић|first=Братислав|authorlink= |year=1955|url=http://www.mgb.org.rs/images/godisnjaci/GodisnjakII/GodisnjakII461-475.pdf|title=О споменицима Београда|journal= Годишњак Музеја града Београда|publisher=|location=Београд|number= II|number=|ref = harv|pages=461—475}}
 
{{Споменици НОБ у Београду}}