Фриман Дајсон — разлика између измена

Дајсон и [[Хју Монтгомери]], заједно су открили занимљиву повезаност квантне физике и [[Монтговеријева претпоставка о нулама Зета функције|Монтговеријеве претпоставке о нулама Зета функције]]. Прости бројеви 2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19... описани су [[Риманова зета-функција|Римановом Зета функцијом]]. Дајсон је пре тога описао квантну физику базирану на низовима насумичних бројева. Монтгомери и Дајсон су открили да су сопствене вредности ових матрица расподељене у складу са Монтгомеријевом претпоставком о нетривијалним нулама Зета функције.<ref>{{Cite journal|last=Dyson|first=Freeman J.|date=1962-11-01|title=A Brownian-Motion Model for the Eigenvalues of a Random Matrix|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1962JMP.....3.1191D|journal=Journal of Mathematical Physics|volume=3|pages=1191–1198|doi=10.1063/1.1703862|issn=1527-2427}}</ref> [[Ендру Одлички]] је потврдио претпоставку помоћу компјутера, користећи [[Одличко-Шонагов алгоритам]] да израчуна вишеструке нуле. Дајсон је препознао ову повезаност захваљујући питању о теорији бројева, које му је Монтгомери једном поставио. Дајсон је објавио резултате 1947. године у теорији бројева, док је његов колега на [[Тринити колеџ|Тринити колеџу]], у [[Кембриџ|Кембриџу]], успреоуспео да разуме Монтгомеријево питање. Да Монтгомери те недеље није посетио Институт за напредне студије, ова веза можда не би била откривена.

У природи постоје једнодимензионална, двадимензионална и тридимензионална [[квазикристала]]. Математичари дефинишу [[квазикристал]] као скуп дискретних тачака чија је [[Фуријеова трансформација]] такође представља скуп дискретних тачака. Одличко је извршио обимне прорачуне Фуријеове трансформације нетривијалних нула [[Зета функције]], и дошао је до закључка да оне формирају једнодимензионални квазикристал. То заправо следи из [[Риманове хипотезе]].