Бисер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.215.72 (разговор) на последњу измену корисника BuhaM |
. |
||
Ред 1:
{{Infobox mineral
| name = Бисер
| boxbgcolor =
| image = Various pearls.jpg
| imagesize = 250px
| alt = Various pearls
| caption = Разни бисери
| category = [[Carbonate mineral|Карбонатни минерал]], [[протеин]]
| formula = *[[Калцијум карбонат]], -{CaCO<sub>3</sub>}-
*[[Conchiolin|Конхиолин]]
| strunz = -{05.AB}-
| dana =
| symmetry =
| unit cell =
| molweight =
| color = бела, роза, сребрна, крем, браон, зелена, плава, црна, жута, наранџаста, златна, љубичаста, [[Iridescence|иризација]]
| colour =
| habit =
| system = [[Orthorhombic crystal system|Орторомбни]]<ref name="gotw">{{cite book |last=Schumann |first=Walter |date=2001 |title=Gemstones of the World |publisher=Robert Hale |page=230 |isbn=978-0-7198-0301-7}}</ref>
| twinning =
| cleavage = Нема<ref name="gotw"/>
| fracture = Неуједначена
| tenacity =
| mohs = 2,5–4,5<ref name="gotw"/>
| luster =
| streak = бео
| diaphaneity =
| gravity = 2,60–2,85<ref name="gotw"/>
| density =
| polish =
| opticalprop =
| refractive = *''Обични бисер'': 1,52-1,66
*''Црни бисер'': 1.53-1.69<ref name="gotw"/>
| birefringence = 0,156
| pleochroism = Одсутан
| 2V =
| dispersion = Нема
| extinction =
| length fast/slow =
| absorption =
| fluorescence = *''Бели бисери'': светло плаво до светло жутог;
*''Жути и златни бисери'': жуто-зелено, зеленкасто смеже до тамно смеђег;
*''Црни бисери'': обично розе до наранџасто-црвеног<ref name="bluechart">{{cite book |last=Lazzarelli |first=Herve Nicolas |date=2010 |title=Blue Chart Gem Identification |url=http://www.gembluechart.com |page=8 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171006012209/http://www.gembluechart.com/ |archivedate=October 6, 2017 |df=mdy-all }}</ref>
| melt =
| fusibility =
| diagnostic =
| solubility =
| impurities =
| alteration =
| other =
| prop1 =
| prop1text =
| references =
}}
{{рут}}
'''Бисер''' је сјајна, седефаста материја која се ствара у меком ткиву (специфично [[mantle (mollusc)|мантији]]) [[mollusk|мекушаца]] бисерних [[шкољке|шкољки]] или других животиња, као што је -{''[[Conulariida]]''}-. Попут шкољки мекушаца, бисер се састоји од [[калцијум карбонат]]а (углавном [[арагонит]]а или смеше арагонита и [[калцит]]а)<ref>{{cite web |url=https://www.gemdat.org/gem-42674.html |title=Pearl |website=Gemdat.org |access-date=April 3, 2017 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170404043518/https://www.gemdat.org/gem-42674.html |archivedate=April 4, 2017 |df=mdy-all }}</ref> у малом кристалном облику, који је депонован у концентричним слојевима. Идеални бисер је перфектно округао и гладак, али је познато и мноштво других облика, који се називају [[baroque pearl|барокним бисерима]]. Природни бисери врхунског квалитета су високо цењени као [[драго камење]] и [[beauty|лепи]] предмети већ дуги низ векова. Због тога је ''бисер'' постао [[метафора]] за нешто ретко, фино, дивно и вредно.
== Настајање бисера ==
[[Датотека:Black pearl and his shell.jpg|мини|250п|лево|црни бисер и љуштура]]
Све шкољке се хране пасивно, што значи да „чекају“ да им ситан плен дође до [[уста]] захваљујући струјању воде. У филтрирању хране, значајну улогу имају и [[шкрге]]. Тада оне отварају [[капак|капке]] своје [[љуштура|љуштуре]] која их иначе штити. Међутим, дешава се да том приликом зрно [[песак|песка]] или какво друго непожељно тело или биће упадне унутар шкољке. Неке шкољке, као што је [[острига]], тада облажу то тело слојем [[седеф]]а, којим су иначе обложене и унутрашње стране њихових капака. Седеф се лучи из [[плашт]]а. На тај начин оне спречавају да [[зрно]] песка изгребе њихово мекано тело. Тако настаје бисер, који у свом средишту садржи зрно песка или већ неки други предмет или биће.<ref>Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија „Природа“. Вук Караџић. Београд.</ref> Најквалитетнији седеф лучи шкољка топлих мора ''Meleagrina margarifera'', а производе га и неке слатководне шкољке (''Margaritana margaritifera''), али су њихови бисери ситнији и мање квалитетни.
== Састав ==
Бисер је сачињен од [[седеф]]а који се састоји од [[калцијум карбонат]]а, дакле сличан је [[креда|креди]].<ref name="оксфорд"/> Бисер има кристаличну структуру и састоји се, као и љуштура, од 80 до 92% калцијум карбоната (-{CaCO}-<sub>3</sub>) у његовом примарном облику који се зове аргонит. Осим тога се састоји од секундарне форме калцијум карбоната, калцита, те од воде. Кристали расту у облику плочица и слојевито су нанизани. Кад се бисер у средини преполови виде се слојеви који изгледају као прстенови стабла. Плочице су међусобно повезане органском мешавином беланчевина и конхиолина. На тај су начин бисери неломљиви и отпорни на ударце. Саставни делови седефа и бисера су идентични, разликују се само по количини саставних елемената, седеф се нпр. састоји од више воде. Бисери су тврђи и отпорнији од седефа. Тврдоћа бисера износи 2,5-4,5 на [[Тврдоћа по Мосовој скали|Мосовој скали]].
Сјај бисера настаје због рефлексије и лома светла на кристалним границама калцијум карбоната и молекула воде који су то смештени. Сјај је финији, што су слојеви тањи ([[интерференција]]). Бисери се након одређеног времена почињу сушити, што узрокује промену органских састојака и почетак процеса старења.
Боја бисера (од белих преко жутих до роза и сивих ) зависи од врсте бисерне шкољке, животног простора и температуре воде. Бисери се могу изван шкољке бојити свим бојама, али они не подносе врућину, као ни додир са базама или киселинама.
== Облици и боје ==
Облик не мора да им буде потпуно правилан, али су најцењенији они који су [[лопта]]сти или у облику [[Suze|сузе]], који су доста ретки. Величина бисера може бити различита: најмањи су тешки тек нешто више од 10 мг, док највећи, тзв. барокни бисери, досижу тежину од око 90 грама. Боја бисера, која зависи од врсте шкољке и њеног непосредног окружења, варира од црне, преко различитих нијанси сиве, плаве, зелене, љубичасте и жућкасте, до беле.<ref name="оксфорд">Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.</ref> Најквалитетнији морски (тзв. оријентални) бисери ваде се из [[Персијски залив|Персијског залива]], а могу се наћи и у водама дуж обала [[Шри Ланка|Шри Ланке]], [[Сулавеси|Целебеса]] ([[Индонезија]]) и острва у Јужном [[Тихи океан|Пацифику]], као и у [[Калифорнијски залив|Калифорнијском]] и [[Мексички залив|Мексичком заливу]]. Најбољи слатководни бисери долазе из [[Баварска|Баварске]] (Немачка) и [[Кина|Кине]].
== Културно значење ==
2012. su istraživači u jednom 7.000 godina starom grobu u Emiratu [[Umm al-Quwain| Umm al-Quwain]] ([[Ujedinjeni Arapski Emirati|Ujedinjeni Arapski Emirati]]) otkrili bisere, šta znači da su stanovnici Arapskog poluotoka već za vrijeme ranog neolitika ronili i vadili školjke, 2.500 godina ranije nego šta se do tada pretpostavljalo. Prve predaje u kojima se spominju biseri potječu iz kineske Knjige povijesti Shujinga iz 2206.godine pr. Kr. („...kralj Yu dobiše bisere kao danak rijeke Hwai...“)
U islamskim zemljama biseri simboliziraju djevičanstvo. Za kurdske mističare je biser :„ Embrij koji spava na dnu školjkine maternice.“
Kod starih rimljana i grka su biseri bili vrlo cijenjeni. Rimljani su preuzeli od grka ime Margarita šta je istovremeno bilo i ime za ljubavnicu. Čitav niz školjki je kasnije dobio dodatak latinskog naziva margaritifera, pojam koji je do danas sačuvan u imenu cvijeta Margareta.
U većini kultura biser je imao i ima simbolički karakter. U Kini biseri simboliziraju bogatstvo, mudrost i dostojanstvo, u Japanu sreću, u Indiji bogatstvo djecom, u mnogim dijelovima svijeta suze. U arapskim kulturama se često žene uspoređuju s biserima, kao i dijelovi njihovog tijela npr. zubi. Osim toga se vjeruje da biseri djeluju afrodizijački , ali i da liječe [[Melankolija|Melankoliju]] i ludilo.
U srednjem vijeku su biseri dobili sakralni karakter, predstavljali su ljubav prema bogu. U [[Novi zavjet|Novom zavjetu]]: „ Dvanaest vrata - dvanaest bisera: svaka od svoga bisera. A gradski trg - čisto zlato, kao prozirno staklo.“ ([[Otkrivenje|Otkrivenje]]). Zhvaljujući spominjanju bisera u [[Biblija|Bibliji]] postali su neizostavni dio demonstracije moći kršćanskih vladara koji su ih koristili u sklopu brojne simbolike.
Margaritomantika se bavi gatanjem uz pomoć bisera. U 8. St. se pod arapskim utjecajem biseri počinju koristiti kao lijek. U Europi su biseri korišteni za izradu bisernog mlijeka, a „ aqua perlata“ se u srednjem vijeku sastojala od bisernog praha, octa, soka limuna, šećera i biljnih začina. Do 19.st.se biseri koriste u faramciji.
== Значај ==
[[File:Georgian seed pearl gold ring.jpg|thumb|250п|лево|Georgian seed pearl gold ring]]
Бисере често сврставају у [[драго камење]] и од њих се прави веома скупоцен [[накит]].Бисер се од давнина користио у [[Примењена уметност|примењеним уметностима]], а нарочито у изради [[Накит|накита]]. У комбинацији с другим драгим камењем, на подлози од племенитих метала, појављује се на корицама књига, репрезентативним посудама и култним предметима. Њиме су се украшавале и тканине – бисери су обично пришивани дуж ивица тканине у виду перваза (на одеждама византијских и српских средњовековних владара).<ref name="оксфорд"/>
У [[Аустралија|Аустралији]] постоје ловци на бисере који роне на дах. Њихово [[занимање]] није лако, не само због тога што роне без [[опрема|опреме]], већ и због разних опасних животиња, као што су [[ајкула|ајкуле]].<ref>Петров, Б. 2002. Биологија за 6. разред ОШ. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.</ref>
== Називи ==
Internacionalno obavezujuća nomenklatura je preduvjet trgovini biserima. Aktualni kriteriji moraju biti opće poznati i prihvaćeni na tržištu i time obavezujući za serioznu kupnju i prodaju. Razlikuje se između prirodnih bisera, kultiviranih bisera s implatiranom jezgrom od sedefa ili implantantom od epitela, imitacije priordnih i kultiviranih bisera od kompozicijskih materijala kao npr. majorkinski biseri. Proces obrade mora bit registriran.
'''Prirodnim biserima''' se smiju nazivati samo oni biseri koji su nastali u vodama, bez ljudske intervencije. Ti se biseri nazivaju „orijentalnim biserima“ ako su do 19. Stoljeća izvađeni u prezijskom zaljevu. U Europi su više stoljeća riječni biseri bili vrlo značajni i koristili su se za ukrašavanje nošnji i odora kao npr. odore koje su izložene u Carskoj riznici u Beču.
'''Kultiviranim biserima''' se nazivaju biseri koji su nastali implantacijom i koji se uzgajaju na bisernim farmama.
'''Nepravilno oblikovani biseri''' se nazivaju baroknim biserima.
'''Biwa biseri''' su slatkovodni biseri koji se uzgajaju u Japanu, u Biwa jezeru. Jezgra epitela je izuzetno mekana imaju barokni (nepravilni) oblik. Zbog velikog zagađenja voda je rast sve lošiji.
'''Button biseri''' su biseri čije je površina glatka i simetrična, ali koji nisu okrugli već eliptični. Takvi biseri mogu prirodno izrasti,ali i biti uzgojeni iz eliptično formirane jezgre.
'''Mabe biseri''' su polubiseri u različitim oblicima i baroknog izgleda, mogu prirodno nastati ili biti rezultat implantacija okruglih, kockastih i drugih oblika.
'''Keshi biseri''' su mali biseri koji mogu nastati u Akoya školjkama u kojima već raste jedan veliki biser.
== Вештачки бисери ==
У Кини је још у -{XIII}- веку откривен поступак контролисане производње бисера, па данас постоје подморске [[фарма|фарме]] у којима се узгајају бисерне шкољке. Најпознатије су оне у [[Јапан]]у и Аустралији. У овим фармама се праве вештачки бисери тако што се намерно у шкољке убацују зрнца песка или било какве куглице како би се подстакао процес стварања бисера. Ово мора да се ради веома пажљиво, како се осетљива шкољка не би повредила. Власници фарми морају да воде рачуна и да у тај ограђени део не залута нека [[морске звезде|морска звезда]] за коју су шкољке права посластица.<ref name="оксфорд"/>
У свету су познати и ''охридски бисери'' које прави неколико [[породица]] из [[Република Македонија|Македоније]]. Охридски бисер се добија од седефа са љуштура шкољки који се бруси тако да се добије куглица. Она се премазује посебном [[емулзија|емулзијом]] добијеном од [[крљушт]]и [[рибе]] [[плаштина|плаштине]] која је [[ендемизам|ендемит]] [[Охридско језеро|охридског језера]]. [[Састав]] емулзије је [[тајна]] и преноси се са [[отац|оца]] на [[син]]а.<ref name="оксфорд"/>
Skoro svi biseri koji se danas koriste za izradu nakita su kultivirani biseri. Transplantant je komadić plašta školjke, organa koji povezuje ljušture. Uzgojeni biser raste nekoliko mjeseci ili godina. Ovisno o tome da li se uz transplantant stavlja i okrugla jezgra govori se o bezjezgrenim i jezgrenim uzgojenim biserima. Bezjezgreni biseri se pretežno uzgajaju u slatkovodnim školjkama bisernicama, u njihovom plaštu. Rezultirajući produkt je kineski slatkovodni uzgojeni biser. Biseri s okruglom jezgrom se uzgajaju u morskim kamenicama, rastu u gonadi školjke. Poznati jezgreni biseri su japanski biseri, bijeli i zlatni Južnomorski biseri i crni Tahiti biseri. U jednom plaštu se može uzgojiti do 40 bisera po ciklusu (u svakoj ljušturi 20), a u gonadi tek jedan, zbog toga su morski jezgreni biseri skuplji od bezjezgrenih slatkovodnih bisera.<ref>[http://www.perlen-info.com/perlen-qualitaet.html Perlen Qualität]</ref>
Гоеине 1913. је немачки зоолог Фридрих Алвердес открио да бисери настају имплантацијом епителног ткива у везивно ткиво плашта шкољке. Japanac Kokichi Mikimito je na početku 20-tih godina prošlog stoljeća kao prvi uspio donijeti okrugle bisere na tržište primjenjujući uzgojnu metodu Friedricha Alverdesa. Prije njega su na taj način uzgajala dva japanca, Tokichi Nishikawa i Tatsuhei Mise koji su tu uzgojnu metodu najverovatnije preuzeli od australijanca Williama Savilla- Kenta.
Uzgoj bisera je poznat već iz 5. век пне. U Kini su se uzgajali „ Buddha biseri“ u slatkovodnim školjkama ( Hyriopsis cumingii ). U školjku su se stavljale Buddha figurice od slonove kosti, gipsa ili olova koje su nakon određenog vremena dobile caklinu od sedefa. Švedski prirodoznanstvenik Carl von Linne je 1758. godine uspio staviti komadić srebrene žice u obliku slova T u Slikarsku školjku (Unio pictorum) da bi uzgojio okrugli biser. On je patentirao svoju metodu, ali pošto nije bilo praktične primjene, pao je patent u zaborav.
Implantantu treba oko dvije godine da se pretvori u biser. Često se dogodi da školjke ne prežive implantaciju ili odbace implantat. Samo u 30% školjki se implantat pretvori u biser. Samo 10% tih bisera su komercijalno uporabivi, 3% perfektno okrugli. Tek 0,5% imaju visoku kvalitetu oblika, boje, strukture i kakvoće površine i sjaja. Ovisno o vrsti školjki, mjestu i uvjetima uzgoja. Često raste u školjkama u kojima se nalaze implantati, nekoliko malenih bisera, takozvanih bisernih sjemena, sasvim prirodno. U školjkama može nekoliko puta narasti biser iz implantata.
Samo nekoliko vrsti školjki od 10.000 poznatih su u stanju oblikovati biser. Za uzgoj morskih bisera koriste se školjke Pinctada, za uzgoj slatkovodnih bisera školjke Hyriopsis. Biseri koje nije moguće prodati pulveriziraju se i koriste u kozmetici.
==Шкољке бисернице==
За узгој бисера у мору користе се шкољке -{''[[Pinctada]]''}-. Енглеско име -{''pearl oyster''}- се погрешно преводи као бисерна каменица. Шкољке бисернице нису повезане везе са деликатесним шкољкама -{''[[Ostrea edulis]]''}- (европска каменица) или -{''[[Crassostrea gigas]]''}- (пазифичком, јапанском каменицом). Шкољке у којима се узгајају бисери:
* -{''[[Pinctada martensii]]'' (Dunker, 1872.)}- Školjka je oko 8 cm velika i naziva se Akoya (japanisch: ako „mein Kind“ ya „zeigt die zuneigung“). Biseri ove školjke mogu biti 12mm veliki. U Japanu se koriste već preko 100 godina za uzgoj bisera, u Kini tek od 1980.
* -{''[[Pinctada maxima]]''(Jameson, 1901.)}- Ova je školjka posebno velika, može biti teška do 5 kg. Ovih školjki ima u istočnom Indijskom oceanu sve do zapadnog Pacifika. Biseri ove školjke mogu bit 20mm veliki.
* -{''[[Pteria penguin]]'' (Roeding, 1798.)}- Pteria penguin je rasprostranjena u Crvenom moru, Perzijskom zaljevu, Indijskom oceanu i tropskom zapadnom Pacfiku. Ova se školjka naziva i crnom krilatom školjkom. U njoj se, kao i u Pinctada margaritifera, uzgajaju najpoznatiji crni biseri.
* -{''[[Pinctada margaritifera]]''(Linnaeus, 1758.)}- Ova je školjka rasprostranjena na sjevernoj obali Afrike, u Crvenom moru , u Perzijskom zajevu, Indijskom oceanu te u zapadnom i srednjem Pacifiku. Radi se o grupi školjki koje se međusobno razlikuju: Pinctada margaritifera cumingi tzv. Crnousta školjka bisernica, školjka koja je rasprostranjena u polinezijskom moru u kojoj se uzgaja Tahiti biser.
* -{''[[Pinctada radiata]]''(Leach, 1814.)}- rasprostranjena je u Perzijskom zaljevu, Crvenom moru i Indijskom ozeanu i od građnje Suezskog kanala čak i u Sredozemnom moru. Svi antički biseri potječu iz ove školjke bisernice. Kultiviranje i uzgoj ovih bisera je neznatan. Ali prorodni biseri ove školjke bisernice su još uvijek vrlo vrijedni.
* -{''[[Pincatada imbricata]]'' (Röding, 1798.)}- ovu je školjku Kolumbo otkrio u Venecueli. Naziva se i Atlantskom školjkom bisernicom jer je rasprostranjena u zapadnom Atlantiku ( Bermuda, Florida i sjever Južne Amerike ). Ovaj biser se ne kultivira i smatramo ga iskorijenjenim.
* -{''[[Pinctada fucata]]'' (Gould, 1857.)}- bi mogla kao najvažnija školjka bisernica ući u povijest uzgoja bisera. S ovom školjkom je japanac Mikimoto započeo sa uzgojem bisera na početku 20.stoljeća i njima otvorio tržište za prodaju istih. Poznata je i pod imenoma Akoya – školjka ( Akoya oyster). Ime pinctada fucada nije znanstveno čvrsto. Prostranjena je u vodama oko Japana, Kine, Tajvana te Vijetnama i Australije.
* -{''[[Pinctada mazatlanica]]'' (Hanley, 1855.)}- se naziva i Lapaz – Bisernica. Najpoznatiji polubarokni biseri na svijetu koji ima oblik suze, La Peregrina, potječe iz ove školjke. Ova je školjka rasprostranjena od zapadne obale Mexika do Perua. Ona može narasti do 20 cm. Prirodni biseri mogu biti 10mm veliki, bijeli ili tamni.
== Занимљивости ==
Највећи бисер на свету је тежак 6,37 -{kg}- и процењен је на више од 30 милиона [[амерички долар|америчких долара]]. Нађен је на [[Филипини]]ма 1934. године и назван „Лао-Цеа“. Шкољка која га је направила припада врсти -{''[[Џиновска шкољка|Tridacna gigas]]''}- (гигантска тридакна).<ref name="оксфорд"/>
Бисер у [[жаргон]]у [[српски језик|српског језика]] означава [[Лапсус (израз)|лапсус]] или изречену глупост, али се у пренесеном значењу користи и да означи добру [[мисао]], добар исказ или чак ([[књижевност|књижевно]]) дело од велике вредности. У ширем значењу користи се да означи нешто што је драгоцено или посебно.<ref>Андрић, Д. 1976. Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи и израза. БИГЗ: Београд.</ref><ref>Бродњак, В. 1977. Велика енциклопедија афоризама. Монографска публикација. Просвјета. Загреб.</ref>
== Види још ==
Линија 33 ⟶ 138:
* [[Шкољка]]
* [[Седеф]]
== Извори ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
Линија 45 ⟶ 153:
| wikinews =
}}
* -{[http://www.pbs.org/wgbh/nova/pearl/time.html The History of Pearls.] }-
* -{[http://www.geo.utexas.edu/courses/347k/redesign/gem_notes/pearl/pearl_main.htm UT Geological Department on Pearls]}-
* -{[http://www.farlang.com/gemstones/streeter_pearls_and_pearling/page_049 Pearls and Pearling life] }-
* -{[http://www.farlang.com/gemstones/kunz_book_of_the_pearl/page_003 George Frederick Kunz Book of the Pearl]}-
* -{[http://www.afpbb.com/article/economy/2397210/2973765 Recover the major pearl produce country by aquaculture] in [[UAE]] (Japanese page with English narration)}-
{{Authority control}}
[[Категорија:Драго камење]]
| |||