Википедија

Гајица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Враћене измене Чукамо (разговор) на последњу измену корисника Obsuser
ознака: враћање
Ред 1:
'''Гајица''', позната још и као '''бошњачка латиница''', '''српска латиница''' или '''хрватска абецедалатиница''', облик је [[латиница|латиничноглатиничког]] [[писмо|писма]] који се званично користи у [[Хрватскибошњачки језик|хрватскомбошњачком]], [[Бошњачкисрпски језик|босанскомсрпском]] и [[Српскихрватски језик|српскомхрватском језику]]. Првобитну гајицу уобличио је хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, заснивајући је на [[Јан Хус]]овој [[чешка латиница|чешкој латиници]]. Незнатно измијењен облик се користи у [[словеначки језик|словеначком]], [[црногорски језик|црногорском]] и [[македонски језик|македонском језику]], при чему у македонском служи за латинизацију. Бошњачки<ref>{{cite[[Павле book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=ПравописРитер бошњачкогВитезовић]] предлагао је идеју за правопис хрватског језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref>, ипо српскикојој језик<refби name="pravopis">{{citeсваки pravopis|chapter=Писмоглас |pages=15—21имао |quote=свој }}</ref>знак. закономНа одређују[[Српска једнакућирилица|српској употребућирилици]] српскогпримјењен ије хрватскогсличан писмаконцепт, дока сеозваничио уга хрватскомје језику[[1818]]. користигодине самосрпски хрватсколингвиста писмо[[Вук Стефановић Караџић]].<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=ХрватскиОва правопис|year=2011|publisher=Школскаидеја књига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Миланје Могуш}}</ref>инспирисала Људевита, који је извршио реформу хрватске варијатне латиничког писма, убацујући нова слова заснована на чешкој абецеди.
 
Бошњачки<ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> и српски језик<ref name="pravopis">{{cite pravopis|chapter=Писмо |pages=15—21 |quote= }}</ref> правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Милан Могуш}}</ref>
 
== Употреба у државама ==
 
Гајица је имала статус службеног писма у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР ЈугославијиЈугославија]], [[Савезна Република Југославија|СР Југославији]] и [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]], а званично писмо је била и у [[Србија|Републици Србији]] до усвајања [[Устав Србије из 2006. године|устава]] из [[2006]]. године, којим је прописано да се у службеној употреби користи само српскосрпска писмоћирилица, док се употреба писама одређује законом.
 
[[Устав Босне и Херцеговине]] се не бави службеним писмом, док устави оба ентитета, [[Устав Републике Српске]] и [[Устав Федерације Босне и Херцеговине]] одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма. [[Устав Хрватске]] одређује латиницу као једино писмо у службеној употреби на државном нивоу, док се у локалним заједницама одобрава употреба и ћирилице под условима одређеним законом.
Линија 10 ⟶ 12:
Писмо саджи тридесет великих и малих [[слово|слова]]:
{| class="wikitable"
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
|-
▲! Слово
|[[A (слово латинице)|A]], a▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
|/a/
▲! Слово
|[[G (слово латинице)|G]], g▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
|/ɡ/
▲! Слово
|[[O (слово латинице)|O]], o▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
|/o/
|-
| -{[[BA (слово латинице)|BA]], ba}-
| {{ИПА|/a/}}
|/b/
| -{[[HG (слово латинице)|HG]], hg}-
| {{ИПА|/ɡ/}}
|/x/
| -{[[PO (слово латинице)|PO]], po}-
| {{ИПА|/o/}}
|/p/
|-
| -{[[CB (слово латинице)|CB]], cb}-
| {{ИПА|/b/}}
|/ts/
| -{[[IH (слово латинице)|IH]], ih}-
| {{ИПА|/x/}}
|/i/
| -{[[RP (слово латинице)|RP]], rp}-
| {{ИПА|/p/}}
|/r/
|-
| -{[[ČC (слово латинице)|ČC]], čc}-
| {{ИПА|/ts/}}
|/tʃ/
| -{[[JI (слово латинице)|JI]], ji}-
| {{ИПА|/i/}}
|/j/
| -{[[SR (слово латинице)|SR]], sr}-
| {{ИПА|/r/}}
|/s/
|-
| -{[[ĆČ (слово латинице)|ĆČ]], ćč}-
| {{ИПА|/tʃ/}}
|/tɕ/
| -{[[KJ (слово латинице)|KJ]], kj}-
| {{ИПА|/j/}}
|/k/
| -{[[ŠS (слово латинице)|ŠS]], šs}-
| {{ИПА|/s/}}
|/ʃ/
|-
| -{[[DĆ (слово латинице)|DĆ]], dć}-
| {{ИПА|/tɕ/}}
|/d/
| -{[[LK (слово латинице)|LK]], lk}-
| {{ИПА|/k/}}
|/l/
| -{[[TŠ (слово латинице)|TŠ]], tš}-
| {{ИПА|/ʃ/}}
|/t/
|-
| -{[[DžD (слово латинице)|DžD]], džd}-
| {{ИПА|/d/}}
|/dʒ/
| -{[[LjL (слово латинице)|LjL]], ljl}-
| {{ИПА|/l/}}
|/ʎ/
| -{[[UT (слово латинице)|UT]], ut}-
| {{ИПА|/t/}}
|/u/
|-
| -{[[ĐDž (слово латинице)|ĐDž]], đdž}-
| {{ИПА|/dʒ/}}
|/dʑ/
| -{[[MLj (слово латинице)|MLj]], mlj}-
| {{ИПА|/ʎ/}}
|/m/
| -{[[VU (слово латинице)|VU]], vu}-
| {{ИПА|/u/}}
|/ʋ/
|-
| -{[[EĐ (слово латинице)|EĐ]], eđ}-
| {{ИПА|/dʑ/}}
|/e/
| -{[[NM (слово латинице)|NM]], nm}-
| {{ИПА|/m/}}
|/n/
| -{[[ZV (слово латинице)|ZV]], zv}-
| {{ИПА|/ʋ/}}
|/z/
|-
| -{[[FE (слово латинице)|FE]], fe}-
| {{ИПА|/e/}}
|/f/
| -{[[NjN (слово латинице)|NjN]], njn}-
| {{ИПА|/n/}}
|/ɲ/
| -{[[ŽZ (слово латинице)|ŽZ]], žz}-
| {{ИПА|/z/}}
|/ʒ/
|-
▲| -{[[AF (слово латинице)|AF]], af}-
| {{ИПА|/f/}}
▲| -{[[GNj (слово латинице)|GNj]], gnj}-
| {{ИПА|/ɲ/}}
▲| -{[[OŽ (слово латинице)|OŽ]], ož}-
| {{ИПА|/ʒ/}}
|}
 
Гајева првобитно латиница имала је диграф ''-{dj}-'', који је касније замијењен словом ''-{đ}-''.
 
Линија 121 ⟶ 125:
 
== Поријекло ==
[[Датотека:DjuraLjudevit danicic.jpgGaj (Knjižnica Gajeva 1875).png|мини|деснолево|233x233px200п|[[ЂуроЉудевит ДаничићГај]].]]
 
[[Датотека:Српски речник 1852.gif|мини|294x294пискел|Хрватска латиница у другом реду са лева на десно (Српски ријечник из 1852. године)]]
[[Датотека:Ljudevit Gaj (Knjižnica Gajeva 1875).png|мини|лево|204x204px|[[Људевит Гај]].]]
[[Датотека:Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisanja.jpg|лево|мини|259x259пискел|Кратка основа хорватско-славенскога прописања]]
Хрватску латиницу је већим дијелом створио [[Људевит Гај]], након [[Чеси|Чеха]] и [[Пољаци|Пољака]], и убацио је ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]''. У [[Будим]]у је [[1830]]. године објавио књигу ''„Кратка основа хорватско-славенскога прописања“'', која је била прва обична хрватска правописна књига. [[Хрвати]] су и прије користили [[латиница|латинично]] писмо, али неки специфични гласовни нису јединствено приказани. Облик [[мађарска латиница|мађарске латиница]] је био у најчешћој употреби, док су други облици, често збуњујући, били дио неодрживе моде.
 
[[Датотека:Djura danicic.jpg |мини|десно|200п|[[Ђуро Даничић]].]]
Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког правописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last=Comrie|first=Bernard|authorlink=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate=23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>▼
 
▲Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког правописапрапописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last=Comrie|first=Bernard|authorlink=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate=23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>
 
[[Ђуро Даничић]] је у свом ''„Рјечнику хрватскога или српскога језика“'' објављеном [[1880]]. године предложио да се диграфи ''-{dž}-'', ''-{dj}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' замјене јединственим словима: ''-{ģ}-'', ''-{đ}-'', ''-{ļ}-'' и ''-{ń}-''. Првобитна Гајева латиница је дјелимично измјењена, мијењајући само диграф ''-{dj}-'' са словом ''-{đ}-'', док остали приједлози нису прихваћени.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Гајица”