Гајица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
ознака: враћање |
||
Ред 1:
'''Гајица''', позната још и као '''бошњачка латиница''', '''српска латиница''' или '''хрватска
Бошњачки<ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> и српски језик<ref name="pravopis">{{cite pravopis|chapter=Писмо |pages=15—21 |quote= }}</ref> правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Милан Могуш}}</ref>
== Употреба у државама ==
Гајица је имала статус службеног писма у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР
[[Устав Босне и Херцеговине]] се не бави службеним писмом, док устави оба ентитета, [[Устав Републике Српске]] и [[Устав Федерације Босне и Херцеговине]] одређују једнаку употребу ћириличног и латиничног писма. [[Устав Хрватске]] одређује латиницу као једино писмо у службеној употреби на државном нивоу, док се у локалним заједницама одобрава употреба и ћирилице под условима одређеним законом.
Линија 10 ⟶ 12:
Писмо саджи тридесет великих и малих [[слово|слова]]:
{| class="wikitable"
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
!Слово▼
![[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]▼
|-
▲! Слово
|[[A (слово латинице)|A]], a▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
▲! Слово
|[[G (слово латинице)|G]], g▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
▲! Слово
|[[O (слово латинице)|O]], o▼
▲! [[Међународна фонетска абецеда|ИПА]]
|-
| -{[[
| {{ИПА|/a/}}
| -{[[
| {{ИПА|/ɡ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/o/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/b/}}
| -{[[
| {{ИПА|/x/}}
| -{[[
| {{ИПА|/p/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/ts/}}
| -{[[
| {{ИПА|/i/}}
| -{[[
| {{ИПА|/r/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/tʃ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/j/}}
| -{[[
| {{ИПА|/s/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/tɕ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/k/}}
| -{[[
| {{ИПА|/ʃ/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/d/}}
| -{[[
| {{ИПА|/l/}}
| -{[[
| {{ИПА|/t/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/dʒ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/ʎ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/u/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/dʑ/}}
| -{[[
| {{ИПА|/m/}}
| -{[[
| {{ИПА|/ʋ/}}
|-
| -{[[
| {{ИПА|/e/}}
| -{[[
| {{ИПА|/n/}}
| -{[[
| {{ИПА|/z/}}
|-
| {{ИПА|/f/}}
| {{ИПА|/ɲ/}}
| {{ИПА|/ʒ/}}
|}
Гајева првобитно латиница имала је диграф ''-{dj}-'', који је касније замијењен словом ''-{đ}-''.
Линија 121 ⟶ 125:
== Поријекло ==
[[Датотека:
Хрватску латиницу је већим дијелом створио [[Људевит Гај]], након [[Чеси|Чеха]] и [[Пољаци|Пољака]], и убацио је ''[[Dž (слово латинице)|-{dž}-]]'', ''[[Lj (слово латинице)|-{lj}-]]'' и ''[[Nj (слово латинице)|-{nj}-]]''. У [[Будим]]у је [[1830]]. године објавио књигу ''„Кратка основа хорватско-славенскога прописања“'', која је била прва обична хрватска правописна књига. [[Хрвати]] су и прије користили [[латиница|латинично]] писмо, али неки специфични гласовни нису јединствено приказани. Облик [[мађарска латиница|мађарске латиница]] је био у најчешћој употреби, док су други облици, често збуњујући, били дио неодрживе моде.
[[Датотека:Djura danicic.jpg |мини|десно|200п|[[Ђуро Даничић]].]]
Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког правописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last=Comrie|first=Bernard|authorlink=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate=23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>▼
▲Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког
[[Ђуро Даничић]] је у свом ''„Рјечнику хрватскога или српскога језика“'' објављеном [[1880]]. године предложио да се диграфи ''-{dž}-'', ''-{dj}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' замјене јединственим словима: ''-{ģ}-'', ''-{đ}-'', ''-{ļ}-'' и ''-{ń}-''. Првобитна Гајева латиница је дјелимично измјењена, мијењајући само диграф ''-{dj}-'' са словом ''-{đ}-'', док остали приједлози нису прихваћени.
|