Албанска голгота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 389:
 
== Долазак на јадранску обалу ==
[[Датотека:Novo gorblje4.jpg|thumb|150px150п|Споменик императору [[Николај II Александрович|Николају II]] и руским војницима који су погинулу за време Првог светског рата, у [[Београд]]у. Саграђен је [[1935]]. године по пројекту [[:ru:Верховской, Роман Николаевич|Роман Верховској]].<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:473233-Spomenik-braci-po-oruzju Споменик браћи по оружју], Вечерње новости, Б. Субашић, 15. јануар 2014.</ref>]]
[[Датотека:Cekajuci ukrcavanje.jpg|мини|лево|200п|Исрпљени српски војници чекају савезничке бродове за транспорт на морској обали, јануара [[1916]]. године.]]
После више од месец дана тешких маршева, по лошем времену, српска војска се окупила код Скадра, [[Драч]]a и [[Валона|Валоне]]. Долазак на албанску јадранску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали задовољавајући прихват, а један савезник ([[Италија]]) се понашао као непријатељ. [[28. децембар]] [[Никола Пашић|Николи Пашићу]] је уручена изјава италијанске владе у којој је речено да српска војска не прелази реку [[Шкумбин|Шкумбу]] да не би дошла у сукоб са италијанском војском. У корист Срба је интервенисала [[Руска Империја|руска]] дипломатија; пред руским послаником у [[Рим]]у, италијански министар спољних послова Сиднеј Сонино се бранио да је учинио све што је могао за спас српске војске што се није косило са „животним интересима Италије“.