Јанко Шафарик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Научник
| име
| слика = Janko Šafarik.jpg
| опис_слике =
| датум_рођења = {{датум рођења|1814|11|14}}
| место_рођења
| држава_рођења = [[Аустријско царство]], данас [[Мађарска]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1876|7|18|1814|11|14}}
| место_смрти
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]], данас [[Република Србија]]
| отац =
Ред 13:
| супружник =
| деца =
| поље =
| институција
| школа
| студенти
| познат_по
| награде
| напомене
}}
'''Јанко Шафарик''' ({{јез-слк|Janko Šafarík}}; [[Кишкереш]], [[14. новембар]] [[1814]]. — [[Београд]], [[18. јул]] [[1876]].) је био [[научник]], [[љекар|лекар]], [[нумизматичар]], [[музеолог]] и [[библиотекар]]. По народности је био [[Словак]], рођен у мађарском месту Кишкереш у [[пешта]]нској жупанији. Велики део свог живота провео је радећи у Србији. По вероисповести је био [[евангелизам|евангелиста]]. <ref>http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=466 Проф. др. Војислав Максимовић: Јанко Шафарик, Српско Сарајево, Филозофски факултет</ref>
Ред 39:
Српско учено друштво је још 1844. године основало Народни музеј.<ref>"Просветни гласник", Београд 1923. године</ref> У склопу активности друштва Јанко обилази Србију, и скупља старе предмете музејске и историјске вредности. Од 29. јула до 5. септембра 1846. године обилази велики део Србије: Шабац, Обреновац, Ваљево, Лозницу, Чачак, Карановац, Жичу, Студеницу, Љубостињу, Крушевац, Раваницу, Манасију, Пожаревац, Смедерево и друге српске градове. Шафарик је био "први уређивач" тог српског музеја.<ref>"Нова искра", Београд 1901. године</ref> Од 1848. до 1870. године је управљао првом музејском збирком у Србији. У јуну 1861. године је напустио професорску службу, па је постао руководилац (или како се тада говорило - "чувар музеја") [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]. Свестраног Јанка сматрају упућени за "првог српског нумизматичара",<ref>"Време", Београд 1934. године</ref> јер је у "Гласнику друштва српске словесности", већ у трећој свесци написао први у низу чланака. Био је то његов пионирски те врсте рад по насловом: "Описаније свију до сад познатих српских новаца".<ref>"Време", Београд 1930. године</ref>
По одласку Ђуре Даничића, Шафарик постаје и библиотекар (управник) [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке]] у Београду (
Јанко Шафарик је 1870-1875. године био члан Државног савета Кнежевине Србије.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српске народне приповетке", Беч 1870. године</ref> Одликован је руским орденом Свете Ане другог степена и пруским орденом Краљевске круне другог реда.
У Београду му се 1846. године родио син [[Павле Шафарик]] (
Јанко Шафарик иако "главни" библиотекар, учествује у привредним активностима државе. Он је 1869. године члан помагач "Друштва за пољску привреду". На свом имању примењује модерне методе обраде и узгоја биљних култура. Српско пољопривредно друштво је Јанку 1875. године доделило похвалницу за успешни узгој воћа и грожђа.<ref>"Тежак", Београд 1875. године</ref>
Ред 62:
[[Категорија:Умрли 1876.]]
[[Категорија:Словаци]]
[[Категорија:Српски археолози]] [[Категорија:Српски научници]]
[[Категорија:Српски лекари]]
[[Категорија:Чланови Друштва српске словесности]]
| |||