Грађански рат у Сирији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
'''Грађански рат у Сирији'''<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-18428782| title = Syria: France calls for UN to enforce Annan plan| work = BBC News|date=13. 6. 2012.| accessdate=17. 7. 2012.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.foxnews.com/world/2012/06/12/annan-says-syria-conflict-is-now-civil-war/| title = UN peacekeeping chief calls Syria conflict a civil war| work = Fox News|date=13. 6. 2012.| accessdate=17. 7. 2012.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.haaretz.com/news/middle-east/un-syria-now-in-state-of-civil-war-death-toll-at-more-than-4-000-1.399026| title = UN: Syria now in state of civil war, death toll at more than 4,000| work = Haaretz|date=17. 7. 2012.| accessdate=17. 7. 2012.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://uk.reuters.com/article/2012/07/14/uk-syria-crisis-icrc-idUKBRE86D09B20120714?feedType=RSS&feedName=GCA-GoogleNewsUK| title = Exclusive: Syria now an "internal armed conflict" – Red Cross| work = Reuters|date=15. 7. 2012.| accessdate=17. 7. 2012.}}</ref> је текући оружани конфликт између представника власти и опозиције у [[Сирија|Сирији]]. Почео је [[15. март]]а [[2011]]. године истовременим демонстрацијама у више сиријских градова против сиријске владе и председника Сирије [[Башар ел Асад|Башара ел Асада]], под утицајем [[Арапско пролеће|Арапског пролећа]]. Демонстранти су тражили крај владавине [[Баас|Баас партије]] у Сирији, већа грађанска и социјална права као и одлазак са власти Башара ел Асада. Протести и демонстрације су касније прерасли у оружане сукобе, а 2012. године сукоб побуњеника и Војске Сирије прераста у грађански рат.
У пролеће 2011. сиријска влада користи [[Војска Сирије|Војску Сирије]] у гушењу протеста и демонстрација. Неколико градова је опседнуто,<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-13343540 | title = Syrian army tanks 'moving towards Hama' | work = BBC News |date=
По различитим изворима до 23.000 људи је погинуло, укључујући у тај број око 19.000 бораца са обе стране<ref>{{cite news|url=http://www.usatoday.com/news/world/story/2011-12-22/syria-arab-league/52159302/1 | title = Arab League delegates head to Syria over 'bloodbath' | work = USA Today|date=22. 12. 2011. | accessdate=10. 4. 2012.}}</ref><ref name="Number as a civil / military">{{cite web|url=http://syrianshuhada.com/?lang=en&a=st&st=7| title = Number as a civil / military | publisher = Syrian Martyrs | accessdate=23. 7. 2012.}}</ref> и око 1.800 демонстраната.<ref name="almost11,500">{{cite web|url=http://ansamed.ansa.it/ansamed/en/news/sections/politics/2012/03/19/visualizza_new.html_134589467.html | title = Syria: Opposition, almost 11,500 civilians killed | publisher = Ansamed.ansa.it |date=
И једна и друга страна у конфликту су оптужене да су чиниле ратне злочине, зверства и тортуру над заробљеницима као и коришћење цивила као живи штит.<ref name="huffingtonpost1">{{cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/human-rights-watch/syria-local-residents-use_b_1380609.html | title = Syria: Local Residents Used as Human Shields | work = Huffington Post|date=26. 3. 2012.| accessdate=10. 4. 2012.}}</ref><ref name="aljazeera1">{{cite web|url=http://blogs.aljazeera.net/topic/syria/un-report-accuses-syrian-troops-torturing-and-executing-children-and-using-children | title = UN report accuses Syrian troops of torturing and executing children, and of using children as "human shields" | publisher = Blogs.aljazeera.net |date=12. 6. 2012. | accessdate=
[[Арапска лига]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Европска унија]] и друге земље су оптуживали сиријски режим због бруталног обрачуна са демонстрантима. Покушај да се кроз Савет Безбедности, као на примеру [[Рат у Либији (2011)|Либије]], уведе зона забрањеног лета и изврши војна интервенција блокирале су [[Кина]] и [[Русија]] у страху од додатне ескалације насиља и једностраних решења.<ref name=russia_criticized_syria>[http://www.bbc.co.uk/news/world-middle-east-17450284 Syria's leadership making mistakes, says Russia], BBC, 20 March 2012</ref><ref>[http://edition.cnn.com/2012/02/08/opinion/lopez-russia-sanctions-cold-war/index.html Russia and China: Sabotaging U.N. with vetoes], CNN, 8 February 2012</ref> Арапска лига је у новембру 2011. искључила Сирију из те организације.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2011/11/13/world/middleeast/arab-league-votes-to-suspend-syria-over-its-crackdown-on-protesters.html | title = Arab League Votes to Suspend Syria |date=12. 11. 2011. | work = The New York Times | accessdate=12. 11. 2011. | first = Neil | last=MacFarquhar}}</ref> Касније су [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] послале специјалног изасланика [[Кофи Анан|Кофија Анана]], и посматрачку мисију ради мирног решења и смиривања насиља.<ref name=bkm_lebanon>[http://www.reuters.com/article/2012/05/21/us-syria-un-idUSBRE84K0UC20120521 U.N. worried about Syria's effect on neighboring Lebanon, civil war risk Reuters], Reuters, 21 May 2012</ref>
Ред 15:
== Историја ==
Сирија је постала независна република 1946. У марту 1949, демократску власт су срушили пучисти које су подржавале САД.{{sfn|Gendzier|1997|p=98}} Два следећа војна пуча догодила су се исте године. Устанак 1954. против војне власти вратио је власт грађанима. На првим слободним изборима победио је Шукри ал-Куватли, који је био председник у време пуча у марту 1949. Након успостављења уније са [[Египат|Египтом]] 1949. године парламентарни систем је смењен високо централизованим председничким системом. Унија је престала да постоји 1961. када је Сирија иступила из договора. Државни удар 8. марта 1963. на власт је довео [[Баас|Баас партију]], а 1966. се догодио још један државни удар.<ref>{{cite news|last=Wilson| first = Scott | url = http://seattletimes.nwsource.com/html/nationworld/2014875394_syria26.html | title = Syria escalates attacks against demonstrators | work = [[The Seattle Times]] |date=25. 4. 2011. | accessdate=26. 4. 2011. }}</ref> Године 1970. тадашњи министар одбране [[Хафиз ел Асад]] дограбио је власт и прогласио је себе за председника. На овој позицији остао је до смрти 2000. Од тада је Баас партија постала главна политичка снага у Сирији, а грађани Сирији су имали право да одобре председника референдумом али нису имали право на вишепартијске изборе.<ref name="autogenerated4">{{cite news|url=http://www.npr.org/2011/04/13/135383023/protests-in-syria-pose-challenges-for-the-u-s | title = Protests In Syria Pose Challenges for the U.S. | work = NPR | accessdate=15. 4. 2011. }}</ref>
Године 1982. на врхунцу шестогодишњег исламског устанка широм земље, Асад је спровео војну [[Масакр у Хами|акцију на град Хама]] који је био центар заједнице суни муслимана, а где су се налазиле седишта исламистичких организација попут [[Муслиманска браћа|Муслиманског братства]].<ref>{{cite news|last=Shadid| first = Anthony | url = http://www.nytimes.com/2011/04/27/world/middleeast/27syria.html | title = International Outcry Grows Over Syria Crackdown | work = The New York Times |date=26. 4. 2011. | accessdate=
=== Сирија у 21. веку ===
Ред 22:
Хафиз ел Асад је умро 2000. године од болести плућа. Наследио га је Башар ел Асад који је дошао на власт након што је промењен Устав у коме се смањен потребан број година за председника са 40 на 34.<ref name="autogenerated4"/>
Башар ел Асад са доласком на власт донео је и наде за реформама. Вођене су политичке и социјалне дебате у којима су захтеване промене, од јула 2000. до августа 2001.<ref>{{cite journal|title=No Room to Breathe: State Repression of Human Rights Activism in Syria | journal = Human Rights Watch |date=October 2007 | volume = 19 | issue = 6 | url = http://www.hrw.org/en/node/10646/section/4 | accessdate=
Неколико протеста од 2004. године десило се у делу Сирије који је насељен [[Курди]]ма. Те године су букнули протести на североистоку у граду [[Камишли]]. Током фудбалског меча, неколико навијача је истакло курдску заставу и меч се претворио у политички конфликт. Полиција је реаговала у сукобу између [[Арапи|Арапа]] и Курда и убијено је неколико десетина људи. Након тога било је још неколико сукоба Курда и сиријских органа безбедности.
Асадова породица потиче из мањинске Алави секте, чији припадници чине 12 % становништва Сирије.<ref>{{cite news|last=Heneghan| first = Tom |date=23. 12. 2011. | title = Syria's Alawites are secretive, unorthodox sect | url = http://www.reuters.com/article/2011/12/23/us-syria-religion-alawites-idUSTRE7BM1J220111223 | agency = Reuters | accessdate=
=== [[Арапско пролеће]] ===
Ред 93:
Великом офазивом Сиријске армије, потпомогнуте од стране Русије, током [[2017]]. године ИСИЛ је изгубио највећи део територије Сирије који је до тада контролисао.
==== Руски ваздушни удари 2015. ====
[[30. септембра]] [[2015]]. године, у складу с одлуком врховног команданта Руских оружаних снага [[Владимир Путин|Владимира Путина]], авиони [[Руско ратно ваздухопловство|Руских ваздушних снага]] су започели ваздушне операције, укључљујући прецизне нападе на мете Исламске државе на терену на територији Сирије. Напад је уследио након што је парламент Русије одобрио Путину употребу војске у Сирији, након формалног захтева председника [[Башар ел Асад|Асада]] да Русија помогне.
|