Епископ крушевачки Давид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Верски поглавар
| име = Давид (Перовић)
| слика = Епископ Давид (Перович) на 70-летней годовщине новосадской резни.JPG
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Давид Перовић
Ред 11:
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| звање =
| године =
| редослед =
| претходник =
| наследник =
| звање1 =
| године1 =
Ред 27:
== Биографија ==
 
Давид Перовић је рођен [[17. јул]]а [[1953]]. године у [[Ђураковац|Ђураковцу]], на [[Метохија|Метохији]], на простору [[Епархија рашко-призренска|Епарије рашко-призренске]]. Основну школу је похађао у [[Исток (град)|Истоку]], Ђураковцу и [[Пећ]]и. Гимназију је завршио у Пећи ([[1972]]).
 
Бавио се студијама књижевности на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету у Београду]], а филмском и телевизијском режијом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у [[Београд]]у (1972—1976). Теологију је студирао на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду (1977—1983).
Ред 33:
Монашки постриг је примио у царској Лаври Високи Дечани (1983). Предавао је као суплент у богословијама Света три јерарха у Крки и Свете браће Кирила и Методија у Призрену (1983—1989).
 
Припремао је докторски рад на тему ''„Заједница Духа светога по учењу Светог Василија Великог“'', у класи патролога Стилијаноса Пападопулоса, на теолошком факултету у Атини (1989—1994). Као асистент, а затим као доцент, он континуирано предаје хришћанску етику (са аскетиком) и аскетско богословље, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду (1995—2010). Студија цивилизација слике (символ, слика, знак), и остали објављени радови (25), признати су му као еквивалент магистарским студијама и раду на матичном факултету ([[1996]]).
 
Богословске предмете догматику и етику, предавао је на Духовној академији Светог Василија Острошког у Србињу (1995—1997).
Ред 39:
Бавио се француском филологијом на Сорбони и на Француској алијанси за језике у Паризу (1995—1997. и 1999).
 
Започео је докторски рад на тему ''„Христологија Светог Максима Исповедника на основу Писама XII—XV и XIX-ог“'' ([[1999]]) у Школи за високе студије при Сорбони, у класи професора Алена Л-Буљуека, патролога.
 
Учествовао је у црквеној мисији за пријем православних старокалендараца Француза — Окситанаца (област Гаскоња) у крило Српске православне цркве, као и у преговорима са Французима, припадницима Православне католичке француске цркве (LECOF), ради њиховог пријема у крило Епархије за Француску и западну Европу.
Ред 90:
 
{{низ
| пре= -
| списак= [[Епархија крушевачка|епископ крушевачки]]<br />[[2011]].
| после= -
}}