Војислав Илић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 31.223.139.254 (разговор) на последњу измену корисника Милан Животић
ознака: враћање
Ред 21:
'''Војислав Илић''' ([[Београд]], [[14. април]] [[1862]] — [[Београд]], [[21. јануар]] [[1894]]) је био српски песник.
 
== Биографија ==
==Рођен Биографијаје =Bioу jeБеограду као син песника [[Јован ИлићaИлић|Јована Илића]], а имао је три брата међу којима је и књижевник [[Драгутин Илић]]. Био је болешљив од детињства и слабо је марио за учење. Похађао је [[Основна школа Вук Караџић (Београд)|основну школу „Вук Караџић“]] у Београду, код учитеља Милана Стојковића.<ref>[http://www.osnovnaskolavukkaradzic.edu.rs/2016-09-29-09-43-55/2016-09-29-09-59-47 Портрет наше школе], званични сајт школе, приступљено 23.01.2018.</ref>. Похађао је затим Палилулску а доцније Другу београдску гимназију. Први разред гимназије је понављао чак три пута, за три године.<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref> Школу је напустио после трећег разреда гимназије, када је започео четврти - због слабог успеха. Касније је на своју руку "као ванредни студент" похађао две године предавања из "права"<ref>"Политика", Београд 19. април 1929. године</ref> у [[Велика школа|Великој школи]]. Међутим истовремено је активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али [[испит]]е није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери, Тијаном.<ref>[https://web.archive.org/web/20141225012909/http://arh-gavrilo.blogspot.com/2011/08/blog-post_23.html Милорад Јовановић: Последња два дана живота]</ref>
 
Учествовао је као [[добровољац]] у [[Српско-бугарски рат (1885)|бугарском рату]] 1885. године, када је заједно са [[Бранислав Нушић|Браниславом Нушићем]] био у Јагодини. Каплар XV пука Нушић је добио заповест да обучава вод, у којем је био добровољац Илић. По сећању Нушићевом: "Проводили смо један буран бохемско-војнички живот; делили смо све што смо имали". Војислав Илић се прикладно и достојанствено носио као војник, и доспео је до чина резервног подпоручника.<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref>