Валентин Павлов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
Нема описа измене
Ред 1:
{{без инлајн референци}}
{{Биографија
 
| име = Валентин
'''Валентин Сергејевич Павлов''' ({{јез-рус|Валентин Сергејевич Павлов}}; [[Москва]], [[27. септембар]] [[1937]] — [[30. март]] [[2003]]) био је [[Совјетски Савез|совјетски]] званичник који је постао руски банкар након распада Совјетског Савеза. Рођен у Москви, тада део Руске совјетске федеративне социјалистичке републике, Павлов је своју политичку каријеру започео у Министарству финансија [[1959]]. године. Касније, током [[Брежњев]]а, постао је шеф финансијског одељења Државног одбора за планирање. Павлов је именован на место председника Државног комитета за цене током ере [[Горбачов]]а, а касније је постао министар финансија у другој влади [[Николај Ризхков|Николаја Ризхкова]]. Потом је наследио Ризхкова као шефа владе на новооснованом мјесту премијера Совјетског Савеза.
| презиме = Павлов
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| дан_рођења = 27.
| месец_рођења = септембар
| година_рођења = 1937.
| место_рођења = [[Москва]]
| држава_рођења = [[Совјетски Савез]]
| дан_смрти = 30.
| месец_смрти = март
| година_смрти = 2003.
| место_смрти = [[Москва]]
| држава_смрти = [[Русија]]
}}
'''Валентин Сергејевич Павлов''' ({{јез-рус|Валентин Сергејевич Павлов}}; [[Москва]], [[27. септембар]] [[1937]] — [[30. март]] [[2003]]) био је [[Совјетски Савез|совјетски]] званичник који је постао руски банкар након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]]. Рођен у Москви, тада део Руске совјетске федеративне социјалистичке републике, Павлов је своју политичку каријеру започео у Министарству финансија [[1959]]. године. Касније, током [[Брежњев]]а, постао је шеф финансијског одељења Државног одбора за планирање. Павлов је именован на место председника Државног комитета за цене током ере [[Горбачов]]а, а касније је постао министар финансија у другој влади [[Николај РизхковРишков|Николаја РизхковаРишкова]]. Потом је наследио Ризхкова као шефа владе на новооснованом мјесту премијера Совјетског Савеза.
 
Као премијер Павлов је иницирао совјетску монетарну реформу из 1991. године, која се обично назива [[Павлова реформа|Павловом реформом]], почетком 1991. године. Рано је рекао медијима да је реформа покренута како би се зауставио проток совјетских рубаља који су транспортовани у Совјетски Савез из иностранства. Иако се у то време исмевала, та се изјава касније доказала као истинита. У јуну исте године, Павлов је позвао на пренос власти са председника Совјетског Савеза на премијера и кабинет министара. Када то није успело, придружио се завјери за свргавање Горбачова. У августу је учествовао у покушају совјетског удара из [[1991]]. године, који је покушао да спријечи [[распад Совјетског Савеза]]. Павлов је ухапшен због умешаности у пуч и наставио је да ради у банкарском сектору у постсовјетској Русији. Наследио га је [[Иван Силаиев]].
Линија 8 ⟶ 25:
Рођен је у [[Москва|Москви]], [[27. септембар|27. септембра]] [[1937]]. године; дипломирао је на Московском финансијском институту [[1958]]. године. Започео је своју номенклатурску (бирократску) каријеру као владин економист. Почео је да ради као службеник Министарства финансија [[1959]]. године и постао члан Комунистичке партије Совјетског Савеза [[1962]]. Раније у каријери радио је и за Министарство финансија Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике ([[РСФСР]]). Павлов је почео да ради за Државни одбор за планирање [[1979]]. године и постао је члан одбора Државног одбора за планирање [[1981]]. Био је на функцији шефа Одела за финансије Државног одбора за планирање, одела који је надгледао све аспекте планске економије земље. Од јануара до августа [[1986]]. био је први заменик министра финансија у министарству [[Борис Гостев|Бориса Гостева]].
 
Павлов је именован за председника Државног комитета за цене [[15. август]]а [[1986]]. године и ту функцију задржао је до [[7. јун]]а [[1989]]. Током целог периода, а касније и као министар финансија, Павлов је подржао предлог централизоване ценовне реформе коју је поставио [[Николај РизковРишков]], председник Савета министара. Он је успео да Гостев постане министар финансија у влади [[Николај Ришков|Ришков]]а [[1989]]. године, а његово време на тој функцији сматрано је неспорним, иако [[Лира Розенова]], заменик председника Државног комитета за цене, није изабрана на место председника Државног одбора за њено заговарање Павлових планова за централно управљану реформу цијена. Он је био једини министар у [[РизхковљевНиколај Ришков|Ришковљев]]ој влади који је био и члан Председништва Савета министара.
 
== Литература ==