|
[[Датотека:Berlin Unter den Linden Cafe Bauer um 1900.jpg|280px|thumb|десно|[[Берлин]] је одиграо велику улогу у Кафкином приватном животу. Из Берлина су долазиле и Фелиса Бауер и Маргарета Блох, а сам Кафка је тамо крако и живео док је био у вези с Дором Дијамант. На слици је познати булевар -{[[Unter den Linden]]}-, приказ из [[1900]]. године.]]
Према Броду, Кафку је константно "мучила" сексуална пожуда.{{sfn|Hawes|2008|p=186}} Као одрасла особа, често је посвећивао [[бордел]]е,{{sfn|Hawes|2008|pp=186, 191}}{{sfn|European Graduate School|2012}}{{sfn|Stach|2005|p=43}} а занимала га је и [[порнографија]].{{sfn|Hawes|2008|p=186}} Уз све то, током живота је спавао с много жена. Дана [[13. август]]а [[1912]]., Кафка је упознао [[Фелис Бауер]], Бродову рођаку, која је радила у [[Берлин]]у као представница једне [[диктафон]]ске компаније. Недељу дана након упознавања у дому Бродових, Кафка је написао у свој дневник:
{{цитат|''Госпођица ФБ. Код Брода сам стигао 13. августа, она је седиласедела за столом. Нисам уопћеуопште био жељан сазнати токо је она, већ сам јује одмах узео здраво за готово. Кошчато, празно лице које је отворено показивало своју празноћу. Голи врат. Набачена блуза. Изгледала је јако домицилно у својој хаљини иако, како се испоставило, уопћеуопште није била таква. (ПроматрајућиПоцматрајући је овако детаљно, помало се отуђујем од ње ...) Скоро сломљен нос. Плава, некако равна, неатрактивна коса, снажна брада. Када сам седао, добро сам је погледао по први пут, док сам сео, већ сам имао несаломљиво мишљење о њој.''{{sfn|Banville|2011}}{{sfn|Köhler|2012}} }}
Недуго након овога, Кафка је у само једној ноћи написао причу -{"[[Das Urteil|Пресуда]]"}-, а у плодном периоду је радио на свом роману ''[[Der Verschollene|Америка]]'' и на приповијетциприповетци "[[Die Verwandlung|Преображај]]". Кафка и Фелице Бауер су, током следећих пет година, комуницирали углавном преко писама, повремено су се виђали и два су се пута заручили.{{sfn|Stach|2005|p=1}} Друге заруке, Кафка је прекинуо [[1917]]. када је оболео од туберкулозе. Кафкина опсежна писма изданаиздата су као збирка ''[[Briefe an Felice|Писма Фелиси]]''; њезина писма нису преживела.{{sfn|Banville|2011}}{{sfn|Seubert|2012}}{{sfn|Brod|1960|pp=196–197}} Биографи [[Рехнер Стах]] и [[Џејмс Хавес]] тврде како је Кафка, око [[1920]]., био заручен и трећи пут, за Јулију Вохризек, сиромашну и необразовану хотелску собарицу.{{sfn|Stach|2005|p=1}}{{sfn|Hawes|2008|pp=129, 198–199}}
Стах и Брод такође наводе како је Кафка, док је познавао Фелис Бауер, имао аферу с њеном пријатељицом, Маргаретом "Гретом" Блох,{{sfn|Stach|2005|pp=379–389}} [[Јевреји|Жидовком]] из [[Берлин]]а. Брод такође тврди како је Блохова родила Кафкиног сина, иако овај никада није сазнао за дете. Дечак, чије је име непознато, рођен је или [[1914]]. или [[1915]]. те је умро у [[Минхен]]у [[1921]]. године.{{sfn|Brod|1960|pp=240–242}}{{sfn|S. Fischer|2012}} Ипак, Кафкин биограф Петер-Андре Алт тврди да, иако Блохова јесте имала сина, Кафка није отац јер пар никада није био интиман.{{sfn|Alt|2005|p=303}}{{sfn|Hawes|2008|pp=180–181}} Стах такође тврди како Кафка није имао деце.{{sfn|Stach|2005|pp=1, 379–389}}
У августу [[1917]]., Кафки је дијагнозиранадијагностикована [[туберкулоза]], након чега је неколико месеци боравио у селу Зурау, где је његова сестра Отла радила на фарми са својим шурјаком Херманом. Тамо му је било јако угодно те је касније то описао као веројатновероватно најбољи период свога живота, веројатновероватно зато што није имао никаквих обавеза. Писао је дневнике и [[октаво|октаве]]. Из тих је билешкибелешки Кафка успео извући 109 нумериранихнумерисаних комада текста на ''Зетелу'', комаду папира без неког реда. Они су изданииздати као збирка ''[[Die Zürauer Aphorismen oder Betrachtungen über Sünde, Hoffnung, Leid und den wahren Weg|Размишљања о Греху, Нади, Патњи и Правом путу]]'' (на немачком издато као -{''Die Zürauer Aphorismen oder Betrachtungen über Sünde, Hoffnung, Leid und den wahren Weg''}-).{{sfn|Apel|2012|p=28}}
Године [[1920]]., Кафка је започео везу с [[Чеси|чешком]] новинарскомновинарком и књижевницом, [[Milena Jesenská|Миленом Јесенском]]. Кафкина писма њој касније су издата као ''[[Briefe an Milena|Писма Милени]]''.{{sfn|Brod|1966|p=389}} Током одмора у јулу [[1923]]., који је провео у месту [[Грал-Мириц]] на [[Балтичко море|Балтику]], Кафка је упознао [[Дора Дијамант|Дору Дијамант]], двадесетпетогодишњу одгајатељицу из ортодоксне жидовске породице. Кафка се, надајући се да ће се тако ослободити породичног утицаја и моћи писати, накратко преселио у [[Берлин]], где је живиоживео с Дором. Постала му је љубавница и заинтересиралазаинтересовала га за [[Талмуд]].{{sfn|Hempel|2002}} У том је периоду радио на четири приче које су требале да буду штампане под насловом ''[[Ein Hungerkünstler|Уметник гладовања]]''.{{sfn|Brod|1966|p=389}}
=== Особност ===
|
