Словачки народни препород — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Поправљене везе: католичанствоКатолицизам
Ред 12:
Активности словачких интелектуалаца (свештеника, књижевника, филолога, културних посланика), који су били актери националног препорода, тицале су се културе и просвете, али је покрет имао и снажну политичку димензију. Оснивана су национална удружења и вођена је борба за национална права. Значајне активности односиле су се на кодификацију и стандардизацију словачког књижевног језика. Требало је успоставити језичку норму прихватљиву за све Словаке, без обзира на вероисповест и разумљиву за све, без обзира на локални [[дијалект]], којим су говорили.<ref name="savba">{{cite web|url=http://www.juls.savba.sk/ediela/sr/1976/2/sr1976-2-lq.pdf|title=Slovenská reč, Ročník 41 - 1976|publisher=Jazykovedný ústav Ľudovíta Štúra SAV|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181201135210/http://www.juls.savba.sk/ediela/sr/1976/2/sr1976-2-lq.pdf|archivedate=1. 12. 2018|df=dmy-all}}</ref>
 
Процес националног буђења Словака компликовала је језичка подвојеност, заснована на конфесионалној подели на [[католичанствоКатолицизам|католике]] и [[протестантизам|протестанте]] ([[Евангелизам|евангелике]]). Протестанти су користили чешки превод Библије, па су се и у литургији служили чешким језиком. У овај језик је постепено ушло доста словачких елемената, чиме је настао тзв. словакизирани чешки. Протестантски интелектуалци ће сматрати да такав језик треба за свој књижевни језик да прихвате сви Словаци. Они ће заузети став, да су Словаци и [[Чеси]] два дела једног, „чехословачког“ народа и дуго неће видети потребу за засебним словачким књижевним језиком. За разлику од протестаната, словачки католици су у литургији користили искључиво латински. У време националног буђења се код дела католичког свештенства и интелектуалаца јавља жеља, да се Библија учини доступном верницима на језику, који би они разумели. Ипак, католици нису желели да попут протестаната прихвате чешки превод Библије и од самог почетка су тежили кодификацији словачког књижевног језика.
 
Национални препород Словака се дели на три развојна периода. У првом је дошло до покушаја кодификације књижевног језика, за други је карактеристична сарадња са другим [[Словени]]ма а у трећем је извршена успешна, општеприхваћена кодификација књижевног језика и интензивирана је политичка борба за национална права Словака у [[Аустријско царство|Аустријском царству]].<ref>{{cite web|url=https://mreferaty.aktuality.sk/slovenske-narodne-obrodenie-1780-1848/referat-4621|title=Slovenské národné obrodenie (1780—1848)|website=mreferaty.aktuality.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190316191540/https://mreferaty.aktuality.sk/slovenske-narodne-obrodenie-1780-1848/referat-4621|archivedate=16. 3. 2019|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.zones.sk/studentske-prace/dejepis/8956-slovenske-narodne-obrodenie/|title=Slovenské národné obrodenie|website=www.zones.sk|language=sk|date=|accessdate=16. 3. 2019|deadurl=no|archiveurl= https://web.archive.org/web/20150413114115/https://www.zones.sk/studentske-prace/dejepis/8956-slovenske-narodne-obrodenie/|archivedate=13. 4. 2015|df=dmy-all}}</ref>