Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Њемачки картограф [[Мартин Валдземулер]] је 1507. године направио карту свијета на којој је земље западне хемисфере назвао ''[[Америке|Америка]]'', у част италијанског истраживача и картографа [[Америго Веспучи|Америга Веспучија]] ({{јез-лат|Americus Vespucius}}).{{sfn|Sider|2007|p=226}} Први документовани доказ фразе „Сједињене Америчке Државе” је у облику писма од 2. јануара 1776. године, које је написао [[Стивен Мојлан]] ађутанту Џорџа Вашингтона и генералу Континенталне војске, пуковнику Џозефу Риду. Мојлан је изразио жељу да оде „са пуним и обимним овлашћењима Сједињених Америчких Држава Шпанији” како би затражио помоћ у револуционарним ратним циљевима.<ref>{{cite news |last1last=DeLear |first1first=Byron |title=Who coined 'United States of America'? Mystery might have intriguing answer. |url=https://www.csmonitor.com/USA/Politics/2013/0704/Who-coined-United-States-of-America-Mystery-might-have-intriguing-answer |accessdate=18. 3. 2019 |work=Christian Science Monitor |date=4. 7. 2013 |language=en |quote=Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first used and by whom... ...This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col. Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.}}</ref><ref>{{cite news |last1last=Touba |first1first=Mariam |title=Who Coined the Phrase 'United States of America'? You May Never Guess |url=http://blog.nyhistory.org/coined-phrase-united-states-america-may-never-guess/ |accessdate=18. 3. 2019 |work=New-York Historical Society |date=5. 11. 2014 |language=en |quote=Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before the publication of Paine's ''Common Sense'', Stephen Moylan, an acting secretary to General George Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.}}</ref><ref>{{cite news |last1last=Fay |first1first=John |title=The forgotten Irishman who named the “United States of America” |url=https://www.irishcentral.com/roots/history/the-forgotten-irishman-who-named-the-united-states-of-america |accessdate=18. 3. 2019 |work=IrishCentral.com |date=30. 3. 2017 |language=en |quote=According to the NY Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the phrase "United States of America." But who was Stephen Moylan?}}</ref> Прва позната публикација фразе „Сједињене Америчке Државе” била је у анонимном есеју у ''[[Вирџинија газет]]у'' у Вилијамсбургу у Вирџинији, дана 6. априла 1776. године.<ref>{{cite journal |last1last=Planter |first1first=A. |title=To the inhabitants of Virginia |journal=The Virginia Gazette |publisher=Dixon and Hunter's |date=6. 4. 1776 |location=Williamsburg, Virginia |url=http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |issue=1287 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141219053616/http://research.history.org/DigitalLibrary/VirginiaGazette/VGIssueThumbs.cfm?IssueIDNo=76.DH.16 |archivedate=19. 12. 2014 |volume=5}}</ref>

Други нацрт [[Уговор о конфедерацији и сталној унији|Уговора о конфедерацији]], који је припремио Џон Дикинсон и завршио најкасније до 17. јула 1776. године, прогласио је „Име ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Safire|2003|p=199}} Коначна верзија Уговора послата је државама на ратификацију крајем 1777. године и садржила је реченицу „Стил ове Конфедерације биће ’Сједињене Америчке Државе’”.{{sfn|Mostert|2005|p=18}} [[Томас Џеферсон]] је у јуну 1776. године написао фразу „СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ” свим великим словодима у наслову његовог „првобитном грубом нацрту” [[Декларација независности САД|Декларације независности]].{{sfn|Safire|2003|p=199}} Овај нацрт документа се нија појавио у јавности све до 21. јуна 1776. године и није јасно да ли је написан прије или након што је Дикинсон употребио тај термин у свом нацрту Уговора о конфедерацији 17. јуна.{{sfn|Safire|2003|p=199}}

Фраза „Сједињене Државе” првобитно је била у множини, описујући скуп независних држава — нпр. „Сједињене Државе су” — укључујући [[13. амандман на Устав САД]], ратификован 1865. године. Облик у једнини — „Сједињене Државе је” — постао популаран након завршетака Америчког грађанског рата. Облик у једнини је сада стандардан, док се облик у множини задржао у идиому „ове Сједињене Државе”. Разлика је значајнија од употребе; то је разлика између збира држава и јединица.<ref>G. H. Emerson, ''The Universalist Quarterly and General Review'', Vol. 28 (Jan. 1891), p. 49, quoted in {{cite web |url=http://itre.cis.upenn.edu/~myl/languagelog/archives/002663.html |authorlast=Zimmer, |first=Benjamin |date=November 24,. 11. 2005 |title=Life in These, Uh, This United States |publisher=University of Pennsylvania |accessdate=January 5,. 1. 2013}}</ref>

Држављанин Сједињених Држава је „Американац”.<ref>{{citeCite book |last1last=Wilson |first1first=Kenneth G. |title=The Columbia guide to standard American English |dateyear=1993 |publisher=Columbia University Press |location=New York |isbn=978-0-231-06989-2 |pages=27–2827-28}}</ref>

Копнена површина цијелих Сједињених Држава је 9.841.955 км²km², од чега [[сусједне Сједињене Државе]] заузимају 7.663.940,6 км²km². Аљаска, коју од сусједних Сједињених Држава раздваја Канада, највећа је држава са површином од 1.717.856,2 км²km². Хаваји, који се простиру на архипелагу у средњем Тихом океану, захватају површину од 28.311 км²km². Насељене територије [[Порторико]], [[Америчка Самоа]], [[Гвам]], [[Сјеверна Маријанска Острва]], [[Америчка Дјевичанска Острва]] заједно захватају површину од 23.789 км²km². Мјерећи само копнену површину, САД је трећа по величини, иза Русије и Кине, а испред Канаде.

Сједињене Америчке Државе је трећа или четврта највећа држава на свијету по укупној поврпини (и копненој и воденој), испред ње се налазе Русија и Канада, а у зависности од рачунања може бити прије и послије Кине. Положај на списку зависи од тога како се рачуне двије територије око којих се споре Кина и Индија, а и од тога како се укупна површина САД мјери. Према Енциклопедији Британика, површина САД је 9.525.067 км²km², с обзиром да нису урачунате приобалне и територијалне воде. Према Свјетској књизи чињеница ЦИА, а која урачунава ове воде, површина је 9.833.517 км²km².

Приобална равница атлантске обале простире се у унутрашњост до листопадних шума и таласастих брда [[Пидмонт]]а. [[Апалачке планине]] раздвајају источну обалу од [[Велика језера|Великих језера]] и пашњаака [[Средњи запад|Средњег запада]]. [[Мисисипи (река)|Мисисипи]]—[[Мисури (река)|Мисури]] ријека, четврта је најдужа ријека на свијету, која протиче углавном кроз срце земље. Равне, плодне [[Прерија|прерије]] и [[Велике равнице|Велике равнице]] протежу се према западу, а прекида их [[Унутрашње висије САД|висијски регион]] на југозападу.

[[Стјеновите планине]], на западном ободу Великих равница, простиру се од сјевера према југу дуж земље, у Колораду достижу највећу висину од 4.300 м. Даље на западу се налази стјеновити [[Велики басен]] и пустиње као што су [[Чиуауа]] и [[Мохаве]]. Планински вијенци [[Сијера Невада (САД)|Сијера Невада]] и [[Каскадске планине]] протежу се у близини пацифичке обале, а оба вијенца достижу висину од 4.300 м. Највиша и најнижа тачка у сусједним Сједињеним Државама се налазе у Калифорнији, и једна од друге су раздвојене само 135 кмkm. Са висином од 6.190,5 м, планина Денали у Аљасци највиши је врх у земљи и Сјеверној Америци. Активни вулкани су уобичајени на [[архипелаг Александар|архипелагу Александар]] и [[Алеутска острва|Алеутским острвима]] који припадају Аљаској, док се Хаваји састоје од вулканских острва. [[Јелоустонска калдера|Супервулкан]] који се налази испод националног парка [[Јелоустон]] на Стјеновитим планинама, највећа је вулканска карактеристика на континету. САД има највише еко-регија у поређењу са било ком државом на свијету.

[[Датотека:Bald Eagle Portrait.jpg|мини|десно|[[Белоглави орао]] је национална птица САД од 1782. године<ref name="McDougall2004">{{cite book |authorlast=Len McDougall |first=Len|title=The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the Trackable Animals of the United States and Canada |url=https://books.google.com/books?id=9XOc2_u7z6cC&pg=PA325 |year=2004 |publisher=Lyons Press |isbn=978-1-59228-070-4 |page=325}}</ref>]]

{{refbegin|230em}}