Википедија

Бисер — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Infobox mineral
| name = Бисер
| boxbgcolor =
| image = Various pearls.jpg
| imagesize = 250px
| alt = Various pearls
| caption = Разни бисери
| category = [[Carbonate mineral|Карбонатни минерал]], [[протеин]]
| formula = *[[Калцијум карбонат]], -{CaCO<sub>3</sub>}-
* [[Conchiolin|Конхиолин]]
| strunz = -{05.AB}-
| dana =
| symmetry =
| unit cell =
| molweight =
| color = бела, роза, сребрна, крем, браон, зелена, плава, црна, жута, наранџаста, златна, љубичаста, [[Iridescence|иризација]]
| colour =
| habit =
| system = [[Orthorhombic crystal system|Орторомбни]]<ref name="gotw">{{cite book |last=Schumann |first=Walter |dateyear=2001 |title=Gemstones of the World |publisher=Robert Hale |page=230 |isbn=978-0-7198-0301-7|pages=230}}</ref>
| twinning =
| cleavage = Нема<ref name="gotw"/>
| fracture = Неуједначена
| tenacity =
| mohs = 2,5–4,5<ref name="gotw"/>
| luster =
| streak = бео
| diaphaneity =
| gravity = 2,60–2,85<ref name="gotw"/>
| density =
| polish =
| opticalprop =
| refractive = *''Обични бисер'': 1,52-1,66
* ''Црни бисер'': 1.53-1.69<ref name="gotw"/>
| birefringence = 0,156
| pleochroism = Одсутан
| 2V =
| dispersion = Нема
| extinction =
| length fast/slow =
| absorption =
| fluorescence = *''Бели бисери'': светло плаво до светло жутог;
* ''Жути и златни бисери'': жуто-зелено, зеленкасто смеже до тамно смеђег;
* ''Црни бисери'': обично розе до наранџасто-црвеног<ref name="bluechart">{{cite book |last=Lazzarelli |first=Herve Nicolas |dateyear=2010 |title=Blue Chart Gem Identification |url=http://www.gembluechart.com |page=8 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20171006012209/http://www.gembluechart.com/ |archivedate=October 6,. 10. 2017 |df=mdy-all |pages=8}}</ref>
| melt =
| fusibility =
| diagnostic =
| solubility =
| impurities =
| alteration =
| other =
| prop1 =
| prop1text =
| references =
}}
 
'''Бисер''' је сјајна, седефаста материја која се ствара у меком ткиву (специфично [[mantle (mollusc)|мантији]]) [[mollusk|мекушаца]] бисерних [[шкољке|шкољки]] или других животиња, као што је -{''[[Conulariida]]''}-. Попут шкољки мекушаца, бисер се састоји од [[калцијум карбонат]]а (углавном [[арагонит]]а или смеше арагонита и [[калцит]]а)<ref>{{cite web |url=https://www.gemdat.org/gem-42674.html |title=Pearl |website=Gemdat.org |access-dateaccessdate=April 3,. 4. 2017 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170404043518/https://www.gemdat.org/gem-42674.html |archivedate=April4. 4,. 2017 |df=mdy-all }}</ref> у малом кристалном облику, који је депонован у концентричним слојевима. Идеални бисер је перфектно округао и гладак, али је познато и мноштво других облика, који се називају [[baroque pearl|барокним бисерима]]. Природни бисери врхунског квалитета су високо цењени као [[драго камење]] и [[beauty|лепи]] предмети већ дуги низ векова. Због тога је ''бисер'' постао [[метафора]] за нешто ретко, фино, дивно и вредно.
 
== Настајање бисера ==
Ред 74:
== Културно значење ==
 
Године 2012. су истраживачи у једном 7.000 година старом гробу у Емирату [[Umm al-Quwain|Ум ел Кувајн]] ([[Уједињени Арапски Емирати|Уједињени Арапски Емирати]]) открили бисере, шта значи да су становници Арапског полуострва већ за време раног неолита ронили и вадили шкољке, 2.500 година раније него шта се до тада претпостављало. Прве предаје у којима се спомињу бисери потичу из кинеске Књиге историје Шуђинга из 2206. године пне. („...краљ Ју добише бисере као данак реке [[Huai River|Hвај]]...“)
 
У исламским земљама бисери симболизују девичанство. За курдске мистичаре је бисер: „Ембрион који спава на дну шкољкине матернице.“ Код старих Римљана и Грка су бисери били врло цењени. Римљани су преузели од Грка име Маргарита, што је истовремено било и име за љубавницу. Читав низ шкољки је касније добио додатак латинског назива маргаритифера, појам који је до данас сачуван у имену цвета Маргарета. У већини култура бисер је имао и има симболички карактер. У Кини бисери симболизују богатство, мудрост и достојанство, у Јапану срећу, у Индији богатство децом, у многим деловима света сузе. У арапским културама се често жене упоређују са бисерима, као и делови њиховог тела нпр. зуби. Осим тога се верује да бисери делују афродизијачки, али и да лече [[Меланхолија|Меланхолију]] и лудило.
Ред 81:
 
== Значај ==
[[FileДатотека:Georgian seed pearl gold ring.jpg|thumb|250п|лево|Грузијски златни прстен са бисерима]]
 
Бисери се често сврставају у [[драго камење]] и од њих се прави веома скупоцен [[накит]]. Бисер се од давнина користио у [[Примењена уметност|примењеним уметностима]], а нарочито у изради [[Накит|накита]]. У комбинацији с другим драгим камењем, на подлози од племенитих метала, појављује се на корицама књига, репрезентативним посудама и култним предметима. Њиме су се украшавале и тканине – бисери су обично пришивани дуж ивица тканине у виду перваза (на одеждама византијских и српских средњовековних владара).<ref name="оксфорд"/>
Ред 110:
У свету су познати и ''охридски бисери'' које прави неколико [[породица]] из [[Република Македонија|Македоније]]. Охридски бисер се добија од седефа са љуштура шкољки који се бруси тако да се добије куглица. Она се премазује посебном [[емулзија|емулзијом]] добијеном од [[крљушт]]и [[рибе]] [[плаштина|плаштине]] која је [[ендемизам|ендемит]] [[Охридско језеро|охридског језера]]. Састав емулзије је [[тајна]] и преноси се са [[отац|оца]] на [[син]]а.<ref name="оксфорд"/>
 
== Шкољке бисернице ==
 
За узгој бисера у мору користе се шкољке -{''[[Pinctada]]''}-. Енглеско име -{''pearl oyster''}- се погрешно преводи као бисерна каменица. Шкољке бисернице нису повезане са деликатесним шкољкама -{''[[Ostrea edulis]]''}- (европска каменица) или -{''[[Crassostrea gigas]]''}- (пазифичком, јапанском каменицом). Шкољке у којима се узгајају бисери:
* -{''[[Pinctada martensii]]'' (Dunker, 1872.)}- Шкољка је око 8 -{cm}- велика и назива се Акоја. Бисери ове шкољке могу бити 12 -{mm}- велики. У Јапану се користе већ преко 100 година за узгој бисера, у Кини тек од 1980.
* -{''[[Pinctada maxima]]'' (Jameson, 1901.)}- Ова је шкољка посебно велика, може бити тешка до 5 -{kg}-. Ових шкољки има у источном Индијском океану све до западног Пацифика. Бисери ове шкољке могу бити 20 -{mm}- велики.
* -{''[[Pteria penguin]]'' (Roeding, 1798.)}- Ова врста је распрострањена у Црвеном мору, Персијском заливу, Индијском океану и тропском западном Пацифику. Ова се шкољка назива и црном крилатом шкољком. У њој се, као и код -{Pinctada margaritifera}-, узгајају познати црни бисери.
* -{''[[Pinctada margaritifera]]'' (Linnaeus, 1758.)}- Ова је шкољка распрострањена на северној обали Африке, у Црвеном мору, у Персијском заливу, Индијском океану те у западном и средњем Пацифику. Ради се о групи шкољки које се међусобно разликују: -{Pinctada margaritifera cumingi}- тзв. Црноуста шкољка бисерница, шкољка која је распрострањена у полинезијском мору у којој се узгаја Тахитски бисер.
* -{''[[Pinctada radiata]]'' (Leach, 1814.)}- распрострањена је у Персијском заливу, Црвеном мору и Индијском океану, и од отварања [[Суецки канал|Суецког канала]] чак и у Средоземном мору. Сви антички бисери потичу из ове шкољке бисернице. Култивирање и узгој ових бисера је незнатан. Али прородни бисери ове шкољке бисернице су још увије врло вредни.
Ред 133:
* [[Седеф]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бисер”