Википедија

Боја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 24.135.249.158 (разговор) на последњу измену корисника Zoranzoki21
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
Боје видљиве људском оку<ref>{{citeCite book|title=Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | last=Bohren| first = Craig F. | publisher = Wiley-VCH |year=2006|isbn=978-3-527-40503-9 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007}}</ref>
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
Ред 143:
== Објашњење ==
[[Датотека:16777216colors.png|мини|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first=Deane B.| last=Judd| last2=Wyszecki| first2 = Günter| title = Color in Business, Science and Industry| publisher = [[Wiley-Interscience]]| series = Wiley Series in Pure and Applied Optics| edition = third| location = New York|year=1975|isbn=978-0-471-45212-6|pages=388}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px250п|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px250п|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
 
Боја је чулни доживљај који настаје када [[светлост]] карактеристичног [[спектар (физика)|спектра]] побуди рецепторе у [[Мрежњача|мрежњачи]] ока.<ref>{{Cite journal|last=Arikawa| first = K| title = Spectral organization of the eye of a butterfly, Papilio | journal = J. Comp. Physiol. A Neuroethol. Sens. Neural. Behav. Physiol. | volume = 189 | issue = 11 |date=November 2003 | pmid = 14520495 | doi = 10.1007/s00359-003-0454-7 |pages=791-800}}</ref> Боју се такође приписује површинама објеката, материјалима, светлосним изворима, итд. зависно од њихових својстава апсорпције, рефлексије или емисије светлосног спектра.
Ред 163:
 
=== Симболично значење боја ===
[[Датотека:2014-12-24 10-28-21 ouv-g.jpg|250px250п|мини|десно|Просторије у боји.]]
 
Боје су увек имале и велику симболичку вредност. На пример златна боја (посебно у хришћанском сликарству) представља исијавање духа и светости, док је љубичаста (пурпурна или порфирна) владарска боја. Римски цареви који су наследили титулу добијали додатак -{''Porfirogent''}- (рођен у порфиру) због ретког љубичастог камена – [[порфир]]а који су цареви довозили из далеког [[Египат|Египта]].
Ред 199:
 
== Својства боја ==
[[Датотека:Luminosity.png|мини|десно|300px300п|Функција осетљивости [[око|ока]] приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазе [[таласна дужина|таласне дужине]] приближно је симетрична крива с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555 [[metar|-{nm}-]] за дневну осетљивост (црно) и 507 -{nm}- за ноћну осетљивост (зелено). Њезина је вредност за таласну дужину 600 -{nm}- 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 -{nm}- износи 0.]]
[[Датотека:Cones SMJ2 E.svg|мини|десно|300px300п|Према теорији [[Томас Јанг|Томаса Јанга]] и [[Херман фон Хелмхолц|Хермана фон Хелмхолца]], [[људско око]] има три одвојена рецептора осетљива за три основне боје (црвено, зелено и плаво).]]
 
Боја има различита својства: ''хроматска'', ''тонска'' и ''контрастна''. Основна су својства (карактеристике) сваке боје њен тон (зависи од [[фреквенција|фреквенцији]] емитованог односно рефлектованог [[зрачење|зрачења]]), [[Сјајност (минералогија)|сјајност]] (зависи од [[Јачина зрачења|јачине или интензитета зрачења]]) и засићеност (зависи од чистоће боје, то јест од додатка црне или беле примесе).
Ред 295:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | last=Bohren| first = Craig F. | publisher = Wiley-VCH |year=2006|isbn=978-3-527-40503-9 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Боја”