Краљево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Djileisthegod (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
{{Град у Србији
| назив = Краљево
| Име генитив=Краљева
| слика = Kraljevo kolaž.jpg
| опис_слике = Колаж слика Краљева (Лево- Пешачка зона, [[Манастир Жича]], [[Народни музеј Краљево]], Архив у Краљеву) и (Десно- [[Саборна црква у Краљеву]], [[Маглич]], Црква Спаљивања моштију Светог Саве, [[Аеродром Морава]])
Ред 13:
| стара_имена = Рудо Поље, Карановац и Ранковићево
| површина = 1.530
| становништво = 64175
| извор_становништво =
| година_становништво =
Ред 20:
| година_агломерација =
| густина =
| опис густине=шира зона/општина
| надморска_висина = 192
| први помен =
| дан_града =
| Слава=
|Побратими=
| покрајина =
| округ = [[Рашки управни округ|Рашки]]
| Општина=Краљево
|Општине=
| сст=43
| сми=43
| ссе=
| ист=20
| ими=41
| исе=
| гшир = 43.716667
| гдуж = 20.683333
Ред 45:
| градоначелник = др Предраг Терзић
| странка =
| Странке=
|Формирана власт=
|Избори=[[11. мај|11.05.]] [[2008]].
}}
'''Краљево''' је [[град]] у [[Србија|Србији]] у [[Рашки управни округ|Рашком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. било је 64.175 [[становништво|становника]] (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]. било је 57.411 становника).
 
Краљево се налази на трима [[река]]ма: [[Ибар]], [[Западна Морава]] и [[Рибница (притока Ибра)|Рибница]]. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 16 насеља: [[Адрани]], [[Чибуковац]], [[Грдица]], [[Јарчујак]], [[Конарево]], [[Матаруге (Краљево)|Матаруге]], [[Матарушка Бања]], [[Метикош]], [[Ратина]], Рибница, [[Витановац (Краљево)|Витановац]], [[Врба]], [[Заклопача (Краљево)|Заклопача]], [[Жича (Краљево)|Жича]], [[Кованлук (Краљево)|Кованлук]], [[Тавник]] и [[Јовац]]
Ред 122:
[[Датотека:Mag tri.jpg|мини|лево|200п|Средњовековни град [[Маглич]] 20 -{km}- јужно од Краљева]]
[[Датотека:Žiča Monastery, overview. Near Kraljevo, Serbia.jpg|мини|десно|200п|[[Манастир Жича]]]]
Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава [[Рашка]] настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: [[манастир Студеница|Студеница]] ([[1188]]) - задужбина и маузолеј [[Стефан Немања|Стефана Немање]]; [[манастир Жича|Жича]] - од [[1219]]. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим [[манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[манастир Градац|Градац]], [[Манастир Стара Павлица|Стара Павлица]] и средњовековни град [[Маглич]].
 
Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]] [[1458]]—[[1459]]. године.
Ред 177:
| style="width:50%;"|
{{Попис
| извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948=11200
| п1953=15152
| п1961=20490
| п1971=27839
| п1981=52485
| п1991=57926
| п1991н=56831
| п2002с=59424
| п2002=57411
| п2011=64175
}}
|}
{{Графикон постоци
| извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]].
| позадина=#ddd
| позиција=left
| шипке=
{{Врста са постотком|Срби|yellow|54429|94.80}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|860|1.49}}
Ред 222:
 
{{Графикон пирамида
| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов=
| позадина=#eee
| лево2=м
| десно2=ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|201|6.26|6.61|212}}
{{Врста лево десно|80+|gray|254|7.92|12.22|392}}
Ред 247:
{{Врста лево десно|5-9|gray|1618|50.45|46.95|1506}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|1458|45.46|41.72|1338}}
| просекм=37.9
| просекж=39.7
}}
 
Ред 260:
 
Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви привредни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора, али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који ће се од пролећа 2012. години користити за карго и цивилни саобраћај од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза (посебно пољопривредних производа), али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре Крљева чине:
1.# Природни условиГеографија, плодно земљиште и рудна налазишта условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољоприпривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.
 
1. Природни услови, плодно земљиште и рудна налазишта условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољоприпривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина.
2. Привреда града Краљева располаже са 74% вредности имовине и 72% капитала Рашког округа.
3. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника.
Линија 315 ⟶ 314:
Град Краљево има своје симболе. [[Симболи града Краљева]] су грб и застава. Краљево је грб и заставу усвојило у децембру 1997. године. Аутор је Мијат Ивановић, правник из Беча, пореклом Краљевчанин.
Грб града Краљева користи се у два нивоа и то: као Основни грб и као Велики грб.
[[Основни грб Краљева]] • [[Грб Краљева|Велики грб Краљева]] [[Застава града Краљева]].
[[Застава града Краљева]].
=== Спорт ===
[[Датотека:Stadion FK Sloga Kraljevo.jpg|мини|200п|[[Стадион ФК Слога (Краљево)]]]]
[[Датотека:Нова хала спортова у Краљеву 2.jpg|мини|десно|200п|[[Нова хала спортова у Краљеву]]]]
[[Датотека:Auto reli u Kraljevu, Nagrada Kraljeva 1980 02.jpg|200px200п|мини|Ауто-трка Награда Краљева 1980]]
Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и удружења чини значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.
 
Линија 409 ⟶ 407:
* [[Миленко Веснић]], државник, дипломата, политичар и научник
* Љубомир Ј. Новаковић , министар народне привреде 1902.-1903.
* Аврам Ћирић Ердоглија(1880-19121880—1912), краљевачки фотограф који имао први фото-атеље у граду.
* Миливоје Црвчанин, композитор и професор Државног конзерваторијума за православно-класичну музику.
* [[Добривоје Божић]], проналазач кочионог система код возова.
Линија 421 ⟶ 419:
* [[Сретен Драгојловић]] (1938) — кошарка, СФРЈ, ЛОИ Рим 1960.
* [[Миодраг Тодосијевић]] (1941—1982) — атлетика, ЛОИ Мексико сити 1968.
* [[Радош Чубрић]] (1934-20171934—2017) — бициклизам, СФРЈ, ЛОИ Минхен 1972.
* Љубодраг Симоновић (1949) — кошарка, СФРЈ, ЛОИ Минхен 1972.
* [[Биљана Петровић]] (1961) — атлетика, СФРЈ, ЛОИ Сеул 1988.
Линија 444 ⟶ 442:
Датотека:Gimnazija Kraljevo (8).jpg |[[Гимназија Краљево]]
Датотека:KVCrkva.JPG |[[Саборна црква у Краљеву]]
Датотека:Kraljevo, kostel.jpg |Саборна црква у Краљеву
 
|[[Манастир Студеница]]
Датотека:Aerodrom Morava.jpg|[[Аеродром Морава]]
Датотека:Manastir Studenica 2.jpg |Манастир Студеница