Википедија

Јосип Броз Тито — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Neslobodna fotografija, može samo u člaku o Davrjanki Paunović
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 48:
| потпис = Tito signature.svg
}}
'''Јосип Броз Тито''' ([[Кумровец]], [[7. мај]] [[1892]] — [[Љубљана]], [[4. мај]] [[1980]]) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године.<ref name="britannica">{{cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Josip-Broz-Tito| title = Josip Broz Tito| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate=27. 4. 2010}}</ref> Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је вођа [[Народноослободилачка војска Југославије|југословенских партизана]], који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи.<ref name="JJR2013_OxfordPress">{{Cite book|author=Rhodri Jeffreys-Jones| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url = https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC&pg=PA87|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=87}}</ref> За време своје политичке каријере је био изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству.<ref>{{harvnbsfn|Bokovoy|Irvine|Lilly|1997|pp=36}}</ref> Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]], поред [[Џавахарлал Нехру|Џавахарлала Нехруа]], [[Гамал Абдел Насер|Гамала Абдела Насера]] и [[Сукарно|Ахмеда Сукарна]].<ref name="nonaligned-chief">{{harvnb|Willetts|1978|pp=}}</ref>
 
Био је [[Генерални секретар комунистичке партије|генерални секретар]] (касније председник председништва) [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]] (1939—1980). Током Другог светског рата је постао [[Списак председника влада Југославије|премијер]] (1943—1963) а уставним променама 1953. постао је и [[Председник Југославије|председник]] (касније [[доживотни председник]]; 1953—1980) [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин [[Маршал Југославије|маршала Југославије]] и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]] (ЈНА, 1951—1980). Будући да је био изузетно цењен у оба блока током [[Хладни рат|Хладног рата]], примио је око 98 страних одликовања, укључујући и [[Национални орден Легије части|Орден Легије части]].<ref>Martha L., 243. oldal</ref>
Ред 54:
Јосип Броз је рођен у хрватско-словеначкој породици од оца [[Хрвати|Хрвата]] и мајке [[Словенци|Словенке]] у селу Кумровец, у [[Хрватска|Хрватској]] (тадашњој [[Аустроугарска|Аустроугарској]]). Када је регрутован, веома се истакао у војној служби и постао је најмлађи водник у Аустроугарској војсци у то време. Након што су га за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] тешко ранили и заробили [[Руси]], Броз је послат у радни логор на [[Урал (планина)|Уралу]]. Након чега је учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]], а касније се прикључио и [[Црвена армија|Црвеној армији]] у [[Омск]]у. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану [[Краљевина Југославија|Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца]], где се прикључио [[Савез комуниста Југославије|Комунистичкој партији Југославије]] (КПЈ).<ref>Melissa Katherine Bokovoy, 36. oldal</ref>
 
Тито је био главни вођа [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|друге Југославије]], социјалистичке федерације која је постојала од 1943. до 1992. Упркос томе што је био један од оснивача [[Информбиро]]а, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у [[социјализам]] (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео [[Радничко самоуправљање|самоуправни систем]] који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земаље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „[[Братство и јединство|братства и јединства]]” шест југословенских народа. Након Титове смрти 1980. године, тензија између југословенских република се нагло повећала и 1991. године земља се распала у [[Распад Југославије|грађанском рату]].<ref name=Andjelic>{{citeCite book|last=Andjelic|first=Neven|title=Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy| publisher=Frank Cass|year=2003|pageid=36ISBN 0-7146-5485-X|isbnpages=071465485X36}}</ref><ref name=Tierney>{{citeCite book|title=Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law|last=Tierney|first=Stephen|year=2000|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|isbnid=9041114009ISBN 90-411-1400-9|page=17}}</ref>
 
== Биографија ==
=== Младост ===
 
Рођен је [[7. мај]]а [[1892]]. године у [[хрватско Загорје|загорском]] селу [[Кумровец]] на реци [[Сутла|Сутли]], као седмо дете (од петнаесторо) у породици Фрање Броза, сиромашног сељака, и Марије, рођене Јаворшек, у [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=44}}{{sfn|Ridley|1994|p=44}} У детињству је био крштен и одгајан као католик.{{sfn|Ridley|1994|p=45}} Његов отац Фрањо (1860—1936), био је [[Хрвати|Хрват]] чија је породица живела у селу три века, док је његова мајка Марија (1864—1918), била [[Словенци|Словенка]] из села [[Подсреда]]. Ова два села су само 16 кмkm удаљена, тако да су се његови родитељи упознали и недуго затим, венчали [[21. јануар]]а [[1891]]. године. Јосип је провео значајан део својих предшколских година живећи са мајчиним родитељима у Подсреди, где је постао миљеник свога деде Мартина Јавершека, а када се вратио у Кумровец да започне школовање доста боље је причао [[Словеначки језик|словеначки]] од [[Хрватски језик|хрватског језика]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|p=5}} У овом периоду је научио и да свира клавир.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} Упркос мешовитом пореклу, Броз се често изјашњавао као етнички Хрват.{{sfn|Minahan|1998|p=50}}{{sfn|Lee|1993|p=9}}{{sfn|Laqueur|1976|p=218}}
 
[[Датотека:Tito hiša1.JPG|мини|лево|250п|Титова родна кућа у Кумровцу]]
Ред 65:
[[Владимир Дедијер]], Титов лични биограф, напомиње да му је једном приликом кад је разговарао са другом Титом о његовој браћи и сестрама, он рекао да их је било свега десеторо. Након чега му је Дедијер скренуо пажњу да у матичним књигама стоји да су Фрањо и Марија Броз имали петнаесторо деце. Тито је то примио са чуђењем, јер су у његовој породици говорили само о десеторо браће и сестара. Овај моменат је карактеристичан уопште за загорско село и за беду и очај у њему. Родитељи уопште нису бројали као своју децу мртворођенчад или одојчад умрлу после неколико дана.{{sfn|Dedijer|1955|p=}}
 
У јулу 1900.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} са осам година, Броз је уписао основну школу у Кумровцу, али је завршио само четири разреда.{{sfn|Swain|2010|p=5}} Као резултат његовог слабог образовања, током живота је доста слабо стајао са правописом. Након напуштања школе је у почетку радио за ујака, а затим на породичној фарми.{{sfn|Swain|2010|p=5}} Године 1907. његов отац га је наговорио да емигрира у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], али Јосип није могао да прикупи новац за ово путовање.{{sfn|West|1995|p=32}} Уместо тога, са 15 година, Јосип напушта Кумровец и путује око 97 кмkm јужно у [[Сисак]], где је његов рођак Јурица Броз служио војску. Јурица му је помогао да добије посао у ресторану, али Броз ускоро уморан од тог рада прелази на трогодишњу обуку код чешког бравара Николе Караса, где је имао обезбеђену обуку, храну и стан. Убрзо након тога, његов млађи брат Стјепан такође је постао шегрт у браварској радионици Карас.{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|p=5—6}} За време обуке се код Јосипа Броза јављају прве социјалистичке идеје под утицајем социјалистичког часописа „Слободна реч”. Чим је постао квалификовани радник у септембру 1909. одлази у [[Загреб]] где се запослио у браварској радионици Исидора Харамине и у октобру 1910. године постаје члан Савеза металских радника и [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] и учествује у својим првим протестима.{{sfn|Swain|2010|p=6}} Учествовао је и у штрајковима и у националним манифестацијама против угарског хегемонизма.{{sfn|Dedijer|1952|p=25}}
 
{{quote|Дјетињство је моје било тешко... У породици је било много дјеце, и за њих није било лако старати се. Често ни круха није било довољно и због тога се дешавало да је мајка, да би правилно распоредила резерве кукурузног брашна које је имала, морала закључавати оставу у којој се налазио крух, а ми, дјеца, добијали смо толико колико је она сматрала да нам може дати, а не колико смо могли појести. Већ у мјесецу јануару мој отац Фрањо морао је куповати крух, односно кукуруз, јер за пшеницу наша кућа није имала довољно средстава. Куповали смо „пријеко”, у Словенији, у Шентпетру... Ми, дјеца, често смо користили долазак рођака, тетака и других да бисмо од мајке, у њиховом присуству, измолили нешто круха преко оног што смо већ раније добили. Мајка је била поносита жена, па јој је било непријатно да нам то пред родбином одбије, али је зато, кад су рођаци отишли, било пријекора, па и батина... Једном је био некакав светац, а родитељи отишли некамо у госте. Били смо гладни. На тавану је висјела суха свињска глава која се чувала за Нову годину. Браћа и сестре су плакали, а ја скинем ту главу, ставим је у котао с врућом водом, успем мало брашна, па се све то кухало око два сата. Најели смо се да је „све пуцало”. Али јело је било толико масно да смо се сви разбољели. Кад се мајка вратила, ми сви само шутимо и стењемо. Она се растужила и није нас због тога истукла...|Јосип Броз Тито{{sfn|Dedijer|1955|p=}}}}
Ред 84:
| boxstyle_4 = background-color: #bfc;
| boxstyle_5 = background-color: #9fe;
| 1= 1. '''Јосип Броз Тито''' (1892—1980)
| 2 = 2. Фрањо Броз (1860—1936)
| 3 = 3. Марија Броз (1864—1918), рођена Јавершек
| 4 = 4. Мартинмартин Броз (1829—1874)
| 5 = 5. Јана Броз (1836—1904), рођена Блажичко
| 6 = 6. Мартинмартин Јавершек (1839—1915)
| 7 = 7. Марија Јавершек (1839—1906), рођена Пострежин
| 8 = 8. Мартинмартин Броз (1786—?)
| 9 = 9. Ана Броз (1791—?), рођена Медведец
| 10 = 10. Андреас Блажичко (1789—1869)
Ред 118:
[[Датотека:Комплекс зданий земской больницы.JPG|мини|десно|Манастир Успења Пресвете Богородице, где се Броз опорављао од задобијених рана]]
 
Мање од месец дана након што Броз стигао у Петроград, избиле су демонстрације, а Броз је тиме што им се придружио, дошао на удару владиних трупа.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Као последица овога, покушао је да побегне у [[Финска|Финску]] како би касније отишао у САД, али је заустављен на граници.{{sfn|West|1995|p=44}} Био је затворен у [[Петропавловска тврђава|Петропавловској тврђави]] три недеље, током којих је тврдио да је невин грађанин [[Перм (Русија)|Перма]]. Када је коначно признао да је одбегли ратни заробљеник, требало је да буде враћен возом до Кунгура, али је побегао у [[Јекатеринбург]], а затим ухватио још један воз којим је стигао у Омск у [[Сибир]]у 8. новембра након 3.200 кмkm путовања.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=67—68}} У једном тренутку, полиција чак и претресла воз у потрази за одбеглим ратним заробљеником, али је Броз успео да се извуче течним руским језиком.{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Броз се поново запослио као радик за одржавање месног млина где је радио до новембра 1919. године, када је [[Црвена армија]] повратила Омск из руку [[Бела гарда|белогардејаца]].
 
У Омску су воз зауставили месни бољшевици који су рекли Брозу да је [[Владимир Лењин|Владимир Илич Лењин]] преузео контролу у Петрограду. Регрутовали су га у Црвену гарду која је чувала Транссибирску железницу током зиме 1917—1918. У мају 1918, антибољшевичка [[Чехословачка легија]] преотела је контролу над деловима Сибира, па су Броз и његови другови отишли у илегалу. У овом тренутку Јосип Броз је упознао дивну четрнаестогодишњу девојку, [[Пелагија Белоусова|Пелагију Белоусову]], која га је сакрила и касније му помогла да побегне у Киргистанско село 64 кмkm од Омска.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=71}} Броз се овде поново запослио као радник на одржавању локалног млина до новембра 1919. године, када је Црвена армија повратила Омск из руку белогардејаца. Након овога, он се вратио у Омск и оженио Пелагију Белоусову у јануару 1920. У време склапања брака, Броз је имао 27 година а Белоусова 15.{{sfn|Ridley|1994|p=76}}
 
У јесен 1920. он и његова трудна супруга су се вратили у у његов родни крај, прво возом до [[Нарва (град)|Нарва]], затим бродом до [[Шчећин]]а, затим возом до [[Беч]]а, где су стигли 20. септембра. Почетком октобра Броз и његова жена су се вратили у Кумровец у тадашњој [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], где је Јосип сазнао да је његова мајка умрла, а отац се преселило у [[Јастребарско]] код Загреба.{{sfn|Swain|2010|p=8}} Извори се разликују око тога да ли Броз приступио Комунистичкој партији још док је био у Русији, али је он лично навео да је први пут ступио у партију у Загребу након што се вратио у своју домовину.{{sfn|Ridley|1994|p=77}}
Ред 225:
Од југословенских партизана је после рата настала [[Југословенска народна армија]] (ЈНА) која је временом постала четврта војна сила у Европи.{{sfn|Leffler|2009|p=201}} Формирана је и нова тајна полиција [[Служба државне безбедности|Управа државне безбедности]] (УДБА), која је настала из претходног, [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА). Југословенска тајна служба је у то време имала задатак да хвата и приводи на суђење велики број нацистичких сарадника; контроверзно, ово је укључивало велики број католичких свештеника због њихове сарадње са хрватским усташким покретом. Дража Михаиловић је ухваћен, проглашен кривим у [[Београдски процес|Београдском процесу]] за сарадњу, велеиздају и ратне злочине, а након тога и стрељани у јулу 1946. године.
 
Премијер Јосип Броз Тито се састао са поглаваром католичке цркве у Југославији, [[Алојзије Степинац|Алојзијем Степинцом]] 4. јуна 1945. два дана након његовог пуштања из затвора. Њих двојица међутим, нису могли да се договоре о статусу католичке цркве у Југославији. Под вођством Степинаца, католичка црква је објавила писмо у којем је осудила наводне партизанске ратне злочине у септембру 1945. године. Након овога, Степинац је ухапшен наредне године. У октобру 1946. године, у својој првој посебној седници у задњих 75 година, [[Ватикан]] је избацио Тита и југословенску владу из Католичке цркве, због осуђивања Степинца на 16 година затвора на основу оптужби за помагање усташама и подршци [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|присилном превођењу Срба]] у [[католицизам]].<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,855498,00.html| title = Excommunicate's Interview| work = Time Magazine |date=21. 10. 1946| accessdate=27. 4. 2010}}</ref> Након овога Степинц је добио повлашћен третман у притвору, а казна је убрзо скраћена и сведена на кућни притвор.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,939610,00.html| title = The Silent Voice| work = Time Magazine|date=22. 2. 1966| accessdate=27. 4. 2010}}</ref>
 
У првим послератним годинама Тито је нашироко гледан као комунистички вођа веома лојалан Москви. Заиста, он је често сматран за другог вођу у Источном блоку, одмах иза Стаљина. Међутим у суштини, Стаљин и Тито су имали један веома нелагодан савез од самог почетка, у коме је Стаљин на Тита гледао као на вођу који је превише независтан у односу на СССР. У периоду непосредно након рата Титова Југославија је имала јаку посвећеност марксистичким идејама. Оштре репресивне мере против дисидената били уобичајене, укључујући и „хапшењима, испитивања, присилну колективизацију и сузбијање цркве и религије”.{{sfn|Forsythe|2009|p=47}}
Ред 238:
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и западних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са Совјетским Савезом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну привреду, Тито је створио свој план привредног развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и разменом писама у којима је Тито написао да „смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми”.
 
Совјетска одговор од 4. маја је опоменуо Тита и КПЈ због тога што не желе да признају и исправиве своје грешке, и наставио да их оптужује да су превише поносни на своје успехе против Немаца, тврдећи да их је Црвена армија сачувала од потпуног уништења. Титов је у одговору од 17. маја предложио да се то питање решава на састанку Информбироа који је требао да буде одржан тог јуна. Међутим, Тито није присуствовао другом састанку, страхујући да ће Југославија бити отворено нападнута. Године 1949. криза ескалирала готово у оружан сукоб, будући да су мађарске и совјетске трупе почеле ад се гомилају на северним југословенским границама.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,800593,00.html| title = No Words Left?| work = Time Magazine|date=22. 8. 1949| accessdate=27. 4. 2010}}</ref> Дана 28. јуна, остале земље чланице Источног блока су дипломатски напале Југославију, наводећи да је „националистички елемент успео у току последњих пет или шест месеци да достигне доминантан положај у руководству” КПЈ. У Москви су предпостављали да ће Тито брзо пропасти чим изгуби совјетску подршку; „Мрднућу малим прстом и Тита више неће бити” како је то Стаљин приметио.<ref>{{harvnbsfn|Laar|2009|pp=44}}</ref> Југославија је избачена из међународне асоцијације социјалистичких држава, док су друге социјалистичке државе источне Европе потом очишћене од наводних „[[Титоизам|титоиста]]”. Стаљин је ствар схватио и лично па је наредио и неколико покушаја атентата на Тита, од којих ниједан није успео. У преписци између двојице вођа, Тито је отворено написао:
 
{{цитат|Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо ухватили петорицу, једног од њих са бомбом а другог са пушком. (...) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву, и неће бити потребе да шаљем другог.|Јосип Броз Тито<ref>{{Cite book|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}</ref>}}
Ред 244:
[[Датотека:Tito in Kumrovec, 1961.jpg|мини|десно|261п|Тито у посети свом родном месту [[Кумровец|Кумровцу]] 1961]]
 
Једна значајна последица напетости настале између Југославије и Совјетског Савеза била је Титова одлука да почне репресалије великих размера против било стварних било наводних противника његовом погледу на статус Југославије. Ова одмазда није била ограничена на познатим и наводним [[Стаљинизам|стаљинистима]], већ је укључивала и чланове КП и сваког ко је износио било какве симпатије према Совјетском Савезу. Истакнути партизани, као што су [[Владо Дапчевић]] и [[Драгољуб Мићуновић]] били су жртве овог периода који је трајао све до 1956. године и био је обележен значајним кршењем људских права.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law - Page 17| last=Tierney| first = Stephen |year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6|pages=17|quote=Human rights were routinely suppressed...|pages=17}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations - Page 37, D. Matas, Canada, 1994}}</ref> Десетине хиљада политичких противника је смештено у радне логоре попут оног на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]], а стотине њих је умрло.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=_UM9gVkjh78C&pg=PT67| title = Café Europa: Life After Communism, Slavenka Drakulic| publisher = Hachette|quote=He was responsible for the massacre of war prisoners at Bleiburg and forced labour camps such as Goli Otok, for political prisoners and the violation of human rights.|pages=}}</ref>
 
Титов разлаз са СССР омогућио је да Југославија добије помоћ [[Сједињене Америчке Државе|САД]] путем [[Организација за економску сарадњу и развој|Организације за европску економску сарадњу]] (ОЕЕС), исте оне организације путем које су САД управљале спровођењем [[Маршалов план|Маршаловог плана]]. Ипак, Тито се није у потпуности сложио да усклади своју политику са Западом, што је била уобичајена последица прихватања америчке помоћи у то време. После Стаљинове смрти 1953. године, односи са СССР отоплели па је Југославија почела да прима помоћ и од [[Савет за узајамну економску помоћ|Савета за узајамну економску помоћ]] (СЕВ). На овај начин, Тито је играо и са Истоком и са Западом, и уместо да бира стране, он је на овај начин поставио темеље Покрета несврстаних, који је функционисао као „трећи пут” за земље које нису биле заинтересоване за Блоковску поделу.<ref name="nonaligned-chief" />
Ред 312:
Током 1979. године Титово стање се драстично погоршало. Дана 7. јануара и поново 11. јануара 1980. године, Тито је примљен у Медицински центар у Љубљани, са циркулационим проблемима у ногама. Лева нога му је ампутирана убрзо након тога, због артеријских блокада.
 
Јосип Броз Тито је умро од гангрене у Медицинском центру у Љубљани 4. маја 1980. у 15:05, три дана пре његовог 88. рођендана.<ref>{{cite web|url=http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364 | title = Josip Broz Tito Statement on the Death of the President of Yugoslavia | last=Carter | first = Jimmy |date=4. 5. 1980 | accessdate=26. 4. 2010 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160823020139/http://www.presidency.ucsb.edu/ws/?pid=33364# | archive-date=23. 8. 2016 | dead-url = yes | df = }}</ref> Следећег дана, [[5. мај]]а, [[Плави воз|Плавим возом]] је из Љубљане у Београд стигао ковчег са његовим посмртним остацима. Смештен је у алеју скупе Југославије, где су државни функционери и грађани у мимоходу одавали почаст југословенском шефу државе. Дана [[7. мај]]а, преко 200 страних делегација поклонило се ковчегу Јосипу Броза у савезном парламенту. Сахрањен је [[8. мај]]а, по сопственој жељи у [[Кућа цвећа|Кући цвећа]] на [[Дедиње|Дедињу]] уз присуство 700.000 људи и 209 делегација из 128 земаља од укупно 154 држава чланица ОУН у то време. На основу броја присутних политичара и државних делегација, то је била највећа сахрана неког државника у историји.<ref name="vidmar166">{{cite book|title=Josip Broz Tito — Ilustrirani življenjepis | last=Vidmar| first = Josip| last2=Bobot| first2 = Rajko| last3=Vartabedijan| first3 = Miodrag| last4=Debeljaković| first4 = Branibor| last5=Janković| first5 = Živojin| last6=Dolinar| first6 = Ksenija|year=1981| publisher = Jugoslovenska revija |id=|pages=166}}</ref> По званичним подацима, сахрани су присуствовало 4 краља, 6 принчева, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова.<ref name="Ridley">{{cite book|title=Tito: A Biography | last=Ridley| first = Jasper |year=1996| publisher = Constable |isbn=978-0-09-475610-6|pages=19}}</ref>
 
Извештај „[[Њујорк тајмс]]а” о сахрани Јосипа Броза Тита:
Ред 389:
 
=== Приватан живот ===
Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. У брак је ступао неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 1936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце, али је само њихов син Жарко Леон преживео.{{sfn|Barnett|2006|p=39}} Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у хотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. {{sfn|Barnett|2006|p=44}} Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године.<ref name="mandc">{{cite web|url=http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | archive-url = http://web.archive.bibalex.org/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies | dead-url = yes | archive-date=8. 12. 2011 | title = Tito's ex wife Hertha Hass dies | publisher = Monsters and Critics |date=9. 3. 2010 | accessdate=29. 4. 2010 | df = }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године, она је родила њиховог сина, [[Мишо Броз|Александра „Мишу” Броза]]. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године.<ref>{{cite web|url=http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 | title = U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas | publisher = Večernji list |date=9. 3. 2010 | accessdate=29. 4. 2010}}</ref>
 
Фебруара 1941. Тито упознаје [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] у Загребу, где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке.<ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршал је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у [[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена током 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник]]у, код [[Крањ]]а, где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
Ред 514:
<gallery mode="packed">
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Josip Broz Tito.jpg|Маршал Јосип Броз Тито
Датотека:Stevan Kragujevic, Marsal Tito, pedesetih.jpg|Маршал Јосип Броз Тито, педесетих година
Stevan Kragujevic, Tito, zvanicni portret Direkcije za informacije FNRJ, 1950.JPG| Званични портрет Дирекције за информисање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], 1950.
Stevan Kragujevic, Tito, izbor za Predsednika, 1953.jpg|Избор за Председника, 1953.
Ред 543:
Stevan Kragujevic, Tito i gardisti.jpg|Тито и гардисти
Stevan Kragujevic, Nakon izbora za Dozivotnog predsednika, maj 1974.JPG|Тито и Јованка Броз након избора за доживотног председника СФРЈ, 1974.
Stevan Kragujevic,Tito, otvaranje mosta 25 maj, 1974.jpg|Са отварања моста 25. мај, 1974.
Stevan Kragujevic, Tito, Prvomajska parada.jpg|Првомајска парада
Stevan Kragujevic, Tito, u Narodnoj biblioteci Srbije, 1975.JPG|Тито у Народној библиотеци, 1975.
Ред 574:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law|last=Tierney|first=Stephen|year=2000|publisher=Martinus Nijhoff Publishers|id=ISBN 90-411-1400-9|page=17}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Andjelic|first=Neven|title=Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy| publisher=Frank Cass|year=2003|id=ISBN 0-7146-5485-X|pages=36}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Unknown Stalin| last=Medvedev| first = Zhores A.| last2=Medvedev| first2 = Roy A.| last3=Jeličić| first3 = Matej| last4=Škunca| first4 = Ivan|year=2003| publisher = Tauris|isbn=978-1-58567-502-9 |pages=61—62}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Hall |first=Richard C. |title=War in the Balkans: An Encyclopedic History from the Fall of the Ottoman Empire to the Breakup of Yugoslavia |year=2014|publisher=ABC-CLIO |isbn=9781610690317 |pages=36, 350 |url=https://books.google.com/books?id=wy3TBAAAQBAJ&redir_esc=y |language=en|pages=36, 350 }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Willetts |first=Peter |title=The non-aligned movement: the origins of a Third World alliance |year=1978|publisher=F. Pinter |isbn=9780903804332 |pages=xiv |url=https://books.google.com/books/about/The_non_aligned_movement.html?id=lF_8zgoRBrAC&redir_esc=y |accessdate=11. 9. 2018 |language=en}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Laar| first = M. |year=2009| title = The Power of Freedom. Central and Eastern Europe after 1945 | publisher = Centre for European Studies | url = http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | format = PDF | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131111025246/http://www.poweroffreedombook.com/preview_PoF.pdf | archivedate=11. 11. 2013 |df= |pages=44}}
Линија 590 ⟶ 592:
* {{cite encyclopedia|year=1975| title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]| encyclopedia = | publisher = Младост| location = Београд|id=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito|year=1972| publisher = Abacus Press}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks|year=1975| url = https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover | publisher = Stanford University Press| location = Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Milazzo| first = Matteo J. |year=1975| title = The Chetnik Movement & the Yugoslav Resistance | publisher = Johns Hopkins University Press |isbn=978-0-8018-1589-8|pages=}}
* Џаспер Рипли „'''Тито'''”, „Мир” Нови Сад, 1998. година
* {{Cite book|ref=harv| last=Pavlowitch| first = Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић| title = Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia| url = https://books.google.com/?id=fTpDgfNOegkC|year=2007| publisher = Columbia University Press| location = New York|isbn=978-1-85065-895-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ђукић| first = Славољуб|authorlink= Славољуб Ђукић | title = Како се догодио вођа | publisher = [[Филип Вишњић]] |year=1992| location = Београд | chapter = Умро је вођа |isbn=978-86-7363-119-6|pages=14}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Симић| first = Перо |year=2011| title = Тито: феномен 20. века | publisher = ЈП Службени гласник, Београд}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Логос| first = Александар А.| title = Историја Срба, 2. измењено издање|year=2016| location = Београд|isbn=978-86-85117-31-2|pages=}}
* {{cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Софија|year=2012|title=Јосип Броз Тито и Римокатоличка црква код Хрвата: Један необјављен чланак Луја Војновића|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|journal=Српске студије|volume=3|pages=421—426|accessdate=30. 6. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20151123195456/http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/3.2._srpske_studije_3_2012.pdf#|archive-date=23. 11. 2015|dead-url=yes}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Auty| first = Phyllis| title = Tito: A Biography|year=1970| location = New York, New York| publisher = McGraw-Hill| oclc = 100536}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Banac| first = Ivo| title = With Stalin against Tito: Cominformist splits in Yugoslav Communism|year=1988| location = Ithaca, New York| publisher = Cornell University Press|isbn=978-0-8014-2186-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Barnett| first = Neil| title = Tito|year=2006| publisher = Haus| location = London, England|isbn=978-1-904950-31-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Borneman| first = John| title = Death of the Father: An Anthropology of End in Political Authority|year=2004| publisher = Berghahn Books|isbn=978-1-57181-111-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Cook| first = Bernard A.| title = Europe Since 1945: An Encyclopedia, Volume 2 K-Z|year=2001| publisher = Garland Publishing Inc.| url =https://books.google.com/books?id=hafLHZgZtt4C| location = New York, New York}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Corbel| first = Josef| title = Tito's Communism|year=1951| publisher = The University of Denver Press| location = Denver, Colorado| url =https://books.google.com/books?id=YTWMq-lIpJIC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dedijer| first = Vladimir| title = Tito|year=1952| publisher = Simon and Schuster| location = New York, New York|isbn=978-0-405-04565-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dedijer| first = Vladimir| title = Tito Speaks: His Self Portrait and Struggle with Stalin|year=1953| publisher = Weidenfeld and Nicolson| location = London, England}}
* {{Cite book|ref=harv| editor-last=Forsythe| editor-first = David P.| title = Encyclopedia of Human Rights| url =https://books.google.com/books?id=1QbX90fmCVUC&pg=RA4-PA47| volume = 5|year=2009| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England|isbn=978-0-19-533402-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Frankel| first = Benjamin| title = The Cold War, 1945—1991: Leaders and Other Important Figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World| volume = 2| publisher = Gale Research| location = London, England|year=1992|isbn=978-0-8103-8928-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Finlan| first = Alastair| title = The Collapse of Yugoslavia 1991—1999| url =https://books.google.com/books?id=sZuHCwAAQBAJ|year=2004| publisher = Osprey Publishing| location = New York, USA|isbn=978-1-4728-1027-4|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Jeffreys-Jones| first = Rhodri| title = In Spies We Trust: The Story of Western Intelligence| url =https://books.google.com/books?id=3gK7e8LpXvcC|year=2013| publisher = OUP Oxford|isbn=978-0-19-958097-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Kocon| first = Ivan| last2=Jeličić| first2 = Matej| last3=Škunca| first3 = Ivan| title = Stvaranje Titove Jugoslavije |year=1988| location = Opatija, Yugoslavia| publisher = Otokar Keršovani|isbn=978-86-385-0091-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Laqueur| first = Walter| title = Guerrilla Warfare: A Historical & Critical Study| url =https://books.google.com/books?id=iQS-1jqgeScC| publisher = Transaction Publishers| location = New Brunswick, New Jersey|year=1976|isbn=978-1-4128-2488-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Lee| first = Khoon Choy| title = Diplomacy of a Tiny State| url =https://books.google.com/books?id=oaiO6COY9ysC| publisher = World Scientific| location = Singapore|year=1993|isbn=978-981-02-1219-3|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Lees| first = Lorraine M.| title = Keeping Tito Afloat: The United States, Yugoslavia, and the Cold War|year=2006| publisher = Pennsylvania State University Press|isbn=978-0-253-34656-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Matas| first = David| title = No More: The Battle Against Human Rights Violations|year=1994|isbn=978-1-55002-221-6| url =https://books.google.com/books?id=Iz6pvc3YSr0C}}
* {{Cite book|ref=harv| last=McGoldrick| first = Dominic| editor-last=Tierney|editor-first=Stephen| title = Accommodating National Identity: New Approaches in International and Domestic Law| url =https://books.google.com/books?id=SAyizpsg-Z8C|year=2000| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|isbn=978-90-411-1400-6| chapter = Accommodating National Identity in National Law and International Law}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Minahan| first = James| title = Miniature Empires: A Historical Dictionary of the Newly Independent States| url =https://books.google.com/books?id=RSxt-JB-PDkC|year=1998| publisher = Greenwood Publishing Group| location = Westport, Connecticut|isbn=978-0-313-30610-5|pages=}}
* Pavlowitch, Stevan K. Tito, „Yugoslavia's Great Dictator; A Reassessment'', London, Hurst, 1992.
* {{Cite book|ref=harv| last=Ramet| first = Sabrina Petra|authorlink= Sabrina Petra Ramet|year=2006| title = The Three Yugoslavias: State-Building and Legitimation, 1918—2005| publisher = Indiana University Press| location = Bloomington, Indiana|isbn=978-0-253-34656-8| url =https://books.google.com/books?id=FTw3lEqi2-oC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Ridley| first = Jasper| title = Tito: A Biography|year=1994| publisher = Constable and Company| location = London, England|isbn=978-0-09-475610-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Roberts| first = Walter R.|author-link = Walter Roberts (writer)|year=1987| title = Tito, Mihailović and the Allies: 1941—1945| publisher = Duke University Press| location = New Brunswick, New Jersey|isbn=978-0-8223-0773-0| url =https://books.google.com/books?id=43CbLU8FgFsC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Swain| first = Geoffrey| title = Tito: A Biography|year=2010| publisher = I.B. Tauris| location = London, England|isbn=978-1-84511-727-6| url =https://books.google.com/books?id=BFgBAwAAQBAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Sherwood| first = Timothy H.| title = The Rhetorical Leadership of Fulton J. Sheen, Norman Vincent Peale, and Billy Graham in the Age of Extremes| url =https://books.google.com/books?id=LcodAAAAQBAJ|year=2013| publisher = Lexington Books|isbn=978-0-7391-7431-9|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|year=1975| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: The Chetniks| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California|isbn=978-0-8047-0857-9| url =https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Tomasevich| first = Jozo|year=2001| title = War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration| publisher = Stanford University Press| location = Stanford, California|isbn=978-0-8047-3615-2| url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Trbovich| first = Ana S.| title = A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration|year=2008| publisher = Oxford University Press| location = Oxford, England|isbn=978-0-19-533343-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vinterhalter| first = Vilko| title = In the Path of Tito...|year=1972| publisher = Abacus Press| location = Tunbridge Wells, England|isbn=978-0-85626-011-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Vucinich| first = Wayne S.|year=1969| title = Contemporary Yugoslavia: Twenty Years of Socialist Experiment| chapter = Interwar Yugoslavia| publisher = University of California Press| location = [[Беркли (Калифорнија)|Berkeley, California]]| oclc = 652337606| url =https://books.google.com/books?id=a--6hauBIb4C}}
* {{Cite book|ref=harv| last=West| first = Richard| title = Tito and the Rise and Fall of Yugoslavia|year=1995| publisher = Carroll & Graf| location = New York, New York|isbn=978-0-7867-0191-9|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јосип_Броз_Тито”