Саборна црква у Подгорици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 8:
| висина =
}}
[[Датотека:Podgorica, cattedrale della resurrezione di cristo, esterno 02.JPG|
[[Датотека:Фреска са ликом митрополита Амфилохија.jpeg|мини|175п|д|Фреска са ликом митрополита црногорско-приморског [[Амфилохије Радовић|Амфилохија Радовића]], Храм Христовог Васкрсења]]
'''Храм Христовог Васкрсења у Подгорици''' је главни и највећи [[Православље|православни]] храм у [[Подгорица|Подгорици]], као Саборна црква средишњи је храм [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополије црногорско-приморске]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
Ред 16:
Кратки историјат изградње и живота Саборног храма Васкрсења Христовог
Реализацију предратног плана Митрополије црногорско-приморске и Црквене општине Подгорица да се гради Саборни храм у старој Подгорици онемогућио је II свјетски рат. У послијератном времену, земљиште на коме је била намјера да се сагради храм комунистичке власти су једнострано
Захтјев да се гради Саборни храм у Подгорици на старом метоху манастира Хиландара, на црквеном земљишту у Момишићима, поднијет је од стране Митрополије црногорско – приморске није никако могао да се уклопи у предложени Детаљни урбанистички план овог дијела града, јер је општински приступ рјешавању проблема око изградње храма био потпуно супротан духу црквене градње.
Ред 27:
Долазак поглавара цркве која је вјековима помагала Црну Гору, снабдијевала наше храмове богослужбеним књигама, светим одеждама и сасудима, будио је сјећање и радост што та жива веза постоји и данас.
Дочек високих гостију из Русије на темељима новог храма у Подгорици, коме је присуствовало више десетина хиљада вјерника са жељом да приме благослов Руског патријарха, био је знак вјечне захвалности Руској Православној Цркви
На темељима храма Христовог Васкрсења на старом Хиландарском метоху у Момишићима, у 9 сати, 1994, маја 18 два Патријарха, архијереји и бројно свештенство започели су служење Саборне Свете Литургије, најдјелотворније и најживотворније показујући суштински смисао духовног јединства двају братских православних народа.
У васкршњем времену, на крају службе прве Свете архијерејске литургију на мјесту гдје се подиже нови храм, посвећен Христовом васкрсењу бесједили су Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Патријарх московски и цијеле Русије, господин Алексије Други.
О важности и саборном карактеру
Блаженопочивши Папа и Патријарх александријски, који носи и титулу Судија васељене, Петар VII, са својом пратњом од три митрополита посјетио је
Блаженопочивши Архиепископ атински и све Јеладе
Његова Светост Архиепископ Пећки Митрополит Београдско-карловачки и Патријарх Српски
Том приликом Његова Светост Патријарх Иринеј
Велики број угледних епископа Руске Православне Цркве посјетио је Саборни Храм у Подгорици. Блаженопочивши Митрополит Волколамски Питирим, затим
По утемељењу Саборног храма почиње и прослављање најрадоснијег празника Рождества Христова. Најприје се почињу налагати бадњаци на Бадње вече
Како се храм грађевински уздизао, тако су и Богослужења у њему постајала све чешћа и све бројнија. Са стварањем услова, завршетком грубих грађевинских радова, а нарочито са украшавањем и привођењем крају радова у
Са завршетком грађевинских и привођењем крају умјетничких радова у крипти Свих Светих добија се један посебан простор за којим је црквени живот у Подгорици вапио годинама. Крипта посвећена Свим Светим, са површином од око 1000 м2, постаје централно мјесто прославе свих значајних догађаја духовног живота Подгорице и Митрополије.
Од 2008. године у крипти
На великим празничим службама на Васкрс, Божић, Богојављење и празник Светог Симеона Мироточивог била су честа рукоположења у чин презвитера и ђакона.
Ред 56:
Тога дана је Свету Саборну Литургију у храму Васкрсења Христовог служио Патријарх Српски Павле уз саслужење Митрополита Амфилохија и још дванаест епископа наше помјесне Цркве, мноштва презвитера и ђакона и неколико хиљада вјерног народа.
Највећи молитвени скуп који се догодио пред Саборним Храмом у годинама његове градње је молебан за спас Косова и Метохије одржан фебруара 2008. године. Те ноћи православни хришћани из Подгорице окупили су се пред Храмом Васкрсења
Те молитвене ноћи трг и булевар испред храма били су мали да приме све оне којима је Косово на срцу.
Ред 63:
Духовни живот који се градио заједно са физичком изградњом Храма Васкрсења имао је многобројне плодове. У скромним просторијама поред храма у току његове градње одвијале су се активности: братства православне омладине Свети Симеон Мироточиви, вјеронауке за дјецу и омладину, курсеви страних језика, дјечјег хора и хора Свети Марко. При храму је 2010. године отворена и прва Народна кухиња у Црној Гори.
Крипта је освећена у Недељу Свих Светих 2013. године. Чином освећења и светом Архијерејском Литургијом је начелствовао Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење Епископа Будимљанско-никшићког Јоаникија, Полошко-кумановског Јоакима, мноштва
Освећењем храма Христовог Васкрсења 7. октобра 2013. године, на старом хиландарском метоху,
„ Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, поред своје суштинске намјене, поред васкрсавања њиме свега онога што је хришћанско предање оставило кроз вјекове на овим нашим просторима, поред обнављања памћења на живот Цркве Христове од апостолских времена па све до нашег времена, поред циља да треба да сабира око себе и у себи ближње и даљне, има једну суштинску функцију и суштинско значење
== Види још ==
Ред 80:
{{портал бар|Црна Гора|Православље}}
{{Саборна црква}}
[[Категорија:Саборни храмови Српске православне цркве|Подгорица]]
[[Категорија:Подгорица]]
|